Portal pametne poljoprivrede

Novo istraživanje otkriva zabrinjavajuće trendove – reke Balkana, od Drine do Vardara, beleže sve izraženije minimume proticaja. Ove podatke za portal Klima 101 iznosi dr Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, jedan od autora studije. Hidrološka suša, kao produženi nedostatak vode u rekama i akviferima, postaje rastuća pretnja u svetlu sve izraženijih klimatskih promena.

Šta je hidrološka suša i zašto je opasnija od meteorološke?

Za razliku od meteorološke suše – koja označava nedostatak padavina – hidrološka suša označava pad nivoa vode u rekama, jezerima i podzemnim vodama. Ona ne dolazi naglo, već kao posledica dužih sušnih perioda, ali traje duže i ima razorniji uticaj.

Narušava se vodosnabdevanje, zdravlje ekosistema, ali i proizvodnja hidroenergije. Njene posledice mogu potrajati mesecima, pa i godinama.

Minimalni proticaji – ključni pokazatelj vodnog stresa

Minimalni proticaj je najniži zabeleženi protok vode u reci tokom godine. Njegovo opadanje direktno ugrožava:

• dostupnost pijaće vode i zalivanja,

• zdravlje vodenih ekosistema,

• rad hidroenergetskih postrojenja,

• kapacitet reka da razblaže zagađenje.

Trend pada ovih vrednosti predstavlja jasan signal promena u režimu oticaja i posledica globalnog zagrevanja i neadekvatnog upravljanja vodnim resursima.

Zapadni Balkan pogođen: Opadaju proticaji Drine, Bosne, Morače i Vardara

Analizom proticaja u periodu 1961–2020. godine, istraživači su utvrdili izražen pad sezonskih minimuma proticaja:

• Bosna: smanjenje od 1,75 m³/s ili 2,2% po deceniji

• Drina: pad od čak 6,9 m³/s (7% po deceniji)

• Morača: smanjenje od 1,88 m³/s (3% po deceniji)

• Vardar: pad od 1,01 m³/s (3% po deceniji)

Ovi trendovi su posebno zabrinjavajući tokom letnjih meseci, kada je potreba za vodom najveća.

Dugotrajna tranzicija hidrološkog režima

Brojke pokazuju da hidrološka suša više nije povremena nepogoda, već strukturalna karakteristika klime regiona. Sušni periodi postaju:

• duži i učestaliji,

• dublji po intenzitetu,

• opasniji za ekonomiju i prirodu.

Ugroženi su poljoprivreda, industrija, hidroenergetika i snabdevanje stanovništva vodom.

Potrebno novo upravljanje vodom: lokalno, regionalno i prekogranično

Studija upozorava na hitnu potrebu za adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, koje mora da uključuje:

• praćenje i modelovanje minimalnih proticaja,

• prilagodbu vodne politike klimatskim projekcijama,

• prekograničnu saradnju, posebno na rekama koje protiču kroz više država,

• uključivanje nauke, sektora hidroenergije, poljoprivrede, zdravstva i očuvanja prirode.

Hidrološka suša – tihi znak promena koji ne smemo zanemariti

Hidrološki stres u regionu Zapadnog Balkana više nije prognoza, već činjenica. Pad minimalnih proticaja reka ukazuje na trajnu tranziciju vodnog režima i rastući rizik po stabilnost ekosistema, privrede i društva.

Voda postaje centralni izazov 21. veka – i zato hidrologija mora postati temelj klimatskih politika. Jer, kako navodi autor studije:
„Voda – bilo da protiče tiho ili bučno – uvek nosi priču o stanju našeg sveta.“