„Nas poljoprivrednike uvek sačeka problem, mi nikada ne možemo da predupredimo nešto, jer država nema nikakvu strategiju, menjamo ministre kao na traci, a svaki od njih ima svoju viziju. Mi tu lutamo. Poljoprivreda traži višegodišnju strategiju i mi samo želimo da vidimo šta se dešava kada bude ovakva situacija poput suše“, kaže za N1 poljoprivrednik iz Udruženja Banatska crnica Saša Tomaš.
Poljoprivrednici iz deset udruženja Vojvodine i centralne Srbije su odlučili da, zbog štete od mraza i suše traže od države jednokratnu pomoć od 300 evra po hektaru za prolećne useve i voćarske zasade koji su prijavljeni u sistem e-agrara, a ako im se ne dodeli najavljuju proteste u avgustu.
Na pitanje kakve su nam inspekcije, ako svako malo voće iz Srbije bude vraćeno s granice zbog raznih pesticida i otrova, Tomaš kaže:
„Što se tiče inspekcijskih kontrola, one rade po sistemu dvostrukih aršina. Da se ovako kontroliše voće koje ulazi u našu zemlju, mi bismo imali mnogo manji uvoz. javna je tajna da je i voće i povrće i ostale stvari iz uvoza često neisptavno, što toksički, što tehnički, a naši poljoprivrednici rade u lošim uslovima, te je pitanje ko od ovih poljoprivrednika iz centralne i južne Srbije može da priušti nivo zaštite da to voće bude zaista bezbedno“.
Tomaš kaže da poljoprivrednici koji se ističu u udruženjima često bivaju pod pritiskom upravo tako što im se šalju inspekcijske kontrole.
Kako je rekao, inspekcija izlazi na teren kada „dobije nalog s vrha“.
„A inače je nema tako često na terenu“, kaže.
Jun ove godine bio je jedan od najsušnijih.
„Imali smo jedan od najsušnijih juna u istoriji. U poslednjih 170 godina otkako se meri temperatura, ovaj jun je bio jedan od najsušnijih. Prinos kukuruza je smanjen od 70 do 100 posto na parcelama, ne samo u Vojvodini, već i južnije. Od ostalih useva, suncokret, soja, šteta je od 50 do 100 posto“, naglasio je.
Podseća da su prošlog oktobra potpisali sa Vladom Srbije sporazum.
„Dobili smo 18.000 dinara koje nismo morali da pravdamo i 17.000 regres za sertifikovano seme. U međuvremeno su se desile raznorazne stvari. Tada smo potpisivali s Martinovićem, pa se desio pad nadstrešnice i promena ministra, sada je Glamočić… pa se s rokovima kasni, a ni Bog nas nije pogledao“, rekao je.
„Juče je pala kiša, ali je kasno, kukuruz se nije oprašio, suncokret je iznedrio sitne glavice. Mi smo 10 udruženja koja koordinišemo zajedno. Analizirali smo situaciju i videli kolika je šteta. Preko medija smo hteli da upoznamo javnost sa stanjem, jer nemamo komunikaciju s ministarstvom ni Vladom“, izjavio je.
Razlozi za to su, kaže, opštepoznati.
„Mi smo kao poljoprivrednici početkom godine, kad su studenti počeli da bivaju gaženi na ulicama, traktorima izašli da ih zaštitimo, a to je nama uzeto za zlo. Te smo mi prestali komunikaciju s Ministarstvom i Vladom. Zato sada obaveštavamo građane kakvo je stanje. I mislim da država mora da se pozabavi ovim problemom. Stočari neće imati hranu za stoku, desiće se pomor stoke. A ljudi koji kupuju u marketima neće imati domaće proizvode, već iz uvoza“, rekao je Tomaš.
„Imali smo požare koji su nas iznenadili, sada imamo sušu, sutra će biti poplava. Država je rekla da ima 10-ogodišnju strategiju, pa šta se onda radi u ovakvim slučajevima“, kaže.