Portal pametne poljoprivrede

Povećani podsticaji – rast ulaganja, ali i rast dilema

Državni podsticaji u poljoprivredi u Srbiji značajno su povećani u poslednje dve godine. Međutim, postavlja se pitanje – da li će to doneti novu vrednost, veću proizvodnju, konkurentnost i kvalitet hrane, ili se radi o kratkoročnom održavanju sektora „na aparatima“? Ovim pitanjem bavio se Ekološki centar Stanište, čije rezultate istraživanja prenosimo. Zaključak da svi nivoi vlasti zanemaruju ulaganja u opštekorisne mere ruralnog razvoja. 

Finansiranje poljoprivrede i ruralnog razvoja u periodu 2015–2024. prošlo je kroz različite faze. Na početku analiziranog perioda ukupni podsticaji iznosili su manje od 200 miliona evra godišnje (2015), da bi postepeno rasli do 350 miliona evra (2021), a potom skočili na oko 860 miliona evra u 2024. godini.

Republički budžet – 95% direktna plaćanja, zanemaren ruralni razvoj

Najveći deo podsticaja dolazi iz republičkog budžeta – između 92% i 97% ukupnih sredstava. Od toga, čak 95% otpada na direktna ulaganja.

Rast poslednjih godina rezultat je pre svega povećanja osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju – sa 9 milijardi dinara u 2020. na čak 51 milijardu u 2024. godini. Subvencije po hektaru sada iznose 18.000 dinara, dok se za korišćenje sertifikovanog semena dobija dodatnih 17.000 dinara. Gornja granica za ostvarivanje prava na subvencije povećana je sa 20 na 100 hektara, što pogoduje većim proizvođačima.

Premije za mleko dostigle su 15 milijardi dinara (6,5 milijardi u 2021), a subvencije za priplodna grla oko 18 milijardi (6 milijardi u 2021).

Sa druge strane, mere ruralnog razvoja dobijaju samo oko 4% svih podsticaja – zanemarena su ulaganja u agroekološke mere, infrastrukturu, organsku proizvodnju, inovacije i zaštitu životne sredine.

Pokrajinski podsticaji – fokus na opremu i mlade

Iz budžeta AP Vojvodine poljoprivreda se podstiče u znatno manjim iznosima, koji su u poslednje dve godine prešli prag od milijardu dinara.

Najviše sredstava usmereno je u fizičku imovinu gazdinstava – opremu za biljnu i stočarsku proizvodnju, što je 2024. činilo čak 50% ukupnih pokrajinskih podsticaja. Podržavaju se i mladi poljoprivrednici, savetodavne službe, kao i vinari i proizvođači rakije.

Međutim, brojne mere – poput razvoja ruralne infrastrukture, organske proizvodnje, očuvanja genetskih resursa i inovacija – i dalje se podržavaju retko i u malim iznosima.

Lokalni podsticaji – bliže proizvođačima, ali netransparentni

Udeo opština i gradova u ukupnim podsticajima varira između 2,5% i 6%. Lokalni nivoi vlasti su najbliži proizvođačima i mogu najbrže odgovoriti na njihove potrebe.

Broj lokalnih samouprava koje podržavaju poljoprivredu porastao je sa 70 (2015) na 118 (2019), da bi 2024. godine bio 106. Ukupni iznosi porasli su sa 582 miliona dinara (2015) na 2,4 milijarde (2023).

Najviše izdvajanja dolazi iz centralne Srbije – čak 85% svih lokalnih podsticaja, dok u Vojvodini polovina opština ne daje nikakve podsticaje. Najviše ulažu Beograd, Valjevo, Kraljevo, Šabac, ali i manje opštine poput Malog Zvornika, Pirota i Gornjeg Milanovca.

Problem predstavlja netransparentnost – programi i izveštaji opština nisu dostupni javnosti, pa je teško znati koje su mere sprovedene i ko su bili korisnici.

EU Zajednička poljoprivredna politika – dva stuba i drugačiji prioriteti

Za razliku od Srbije, Zajednička poljoprivredna politika EU (ZPP) zasniva se na dva stuba – direktnim plaćanjima i ruralnom razvoju. Iako direktna plaćanja imaju veći udeo (oko 75%), ruralni razvoj čini značajnih 25% i raste tokom godina.

U Srbiji je taj balans daleko nepovoljniji – ulaganja u ruralni razvoj su niska i njihov udeo se smanjuje.

Poređenja radi, u periodu 2015–2020. Srbija je imala nešto više od 1,5 milijardi evra podsticaja, dok je iz budžeta EU Bugarska dobila 6,7 milijardi evra, Grčka 15,5 milijardi, Mađarska 10,5 milijardi, a Hrvatska 3,2 milijarde.

U novom ciklusu ZPP (2023–2027) predviđeno je čak 387 milijardi evra za poljoprivredu i ruralni razvoj u državama članicama EU.

Razvoj ili održavanje?

Srbija je u poslednje dve godine značajno povećala iznose podsticaja za poljoprivredu, ali struktura tih ulaganja otvara brojna pitanja. Fokus na direktna plaćanja i zanemarivanje ruralnog razvoja može značiti da su sredstva više usmerena na kratkoročno preživljavanje sektora nego na dugoročni razvoj.

Hoće li povećani podsticaji dovesti do jačanja konkurentnosti, veće proizvodnje i boljeg kvaliteta života na selu, ili će se trend rasta ulaganja brzo preokrenuti? To je pitanje na koje će odgovor dati naredne godine.