Portal pametne poljoprivrede

Žetva suncokreta u punom jeku – prinosi variraju od 1 do 4 tone po hektaru

U toku je žetva suncokreta i, kao što se očekivalo, prinosi su vrlo šaroliki. Na nekim njivama beleži se svega tona po hektaru, dok na najboljim parcelama ima i do četiri tone po hektaru, piše Dnevnik.

Bez obzira na razlike, stručnjaci ističu da razloga za zabrinutost nema – suncokreta i ulja biće dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Prosečan prinos u prošlogodišnjoj žetvi iznosio je nešto više od 2,5 tone po hektaru, dok se ove godine očekuje da će prinosi biti nešto niži.

Statistika i površine pod suncokretom

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je na nešto više od 248.000 hektara proizvedeno oko 246.000 tona suncokretovog ulja, od čega je čak 180.000 tona otišlo u izvoz. Ove godine, uljarica je posejana na oko 242.000 hektara, što je nešto manje u odnosu na lane.

Stručnjaci: Tip zemljišta i agrotehnika ključni za prinos

– Imamo raznolike prinose, ali oni ne zavise samo od sušne i tople klime već i od toga kako su poljoprivrednici gajili suncokret – izjavio je za Dnevnik dr Vladimir Miklič iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Dodao je da su tip zemljišta i agrotehnika ključni faktori kod prinosa, jer je suncokret kultura koja bolje podnosi sušu i tropske uslove od drugih. Veliku ulogu imaju i izbor hibrida i rok setve.

Miklič podseća da je nacionalni prosek donedavno bio oko tri tone po hektaru, što je Srbiju svrstalo među najbolje proizvođače u Evropi. Današnji prosek od 2,6 do 2,7 tona i dalje je konkurentan na svetskom nivou.

Primer uspeha: Saša Atanacković iz Turije

Poljoprivrednik Saša Atanacković iz Turije, u opštini Srbobran, ove godine je ostvario zavidan prinos od četiri tone suncokreta po hektaru.

Kako kaže za Dnevnik, uspeh duguje pažljivoj pripremi zemljišta, pravovremenoj setvi i kvalitetnom hibridu posejanom na plodnoj ritskoj zemlji – crnici.

– Očekivao sam dobar rezultat, ali ne baš četiri tone po hektaru – rekao je Atanacković. Pored sopstvene proizvodnje, uslužno žanje i suncokret u srbo­branskoj opštini, gde su prinosi uglavnom između dve i dve i po tone po hektaru.

Cena suncokreta i očekivanja ratara

Trenutna akontna cena suncokreta je oko 50 dinara po kilogramu, ali ratari očekuju da dostigne i 55 do 60 dinara.

– Biću zadovoljan ako uz prinos od četiri tone i cenu od 55 do 60 dinara, plus subvencije za biljnu proizvodnju od 18.000 dinara po hektaru, uspem da ostvarim dobar prihod – ističe Atanacković.

Dodaje da mnogi ratari, sa prinosom ispod dve tone po hektaru, ne mogu pokriti troškove čak ni ako cena pređe 70 dinara.

Iskustvo iz Torka

Ratar Đorđe Milotin iz Torka posejao je suncokret na više parcela, a prinosi su, kako kaže, različiti od njive do njive. Prosek će mu biti oko 2,5 tone po hektaru.

– Trenutno je cena u Torku 50 dinara, ali svi očekujemo rast. Ako ostane ispod 60 dinara, nećemo moći da pokrijemo troškove proizvodnje – navodi Milotin, dodajući da su glavice suncokreta raznolike: male, poluprazne, ali i krupne sa sitnim i većim zrnom.

Poljoprivrednici čekaju pravilnik o subvencijama

Atanacković naglašava da je neophodno da Ministarstvo poljoprivrede ubrza izradu novog pravilnika o subvencijama.

– Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić najavio je da će se pravilnik menjati, da će se neke kulture subvencionisati više, a neke manje, te da će se svako ulaganje u setvu pravdati računima. Važno je da što pre znamo detalje kako bismo planirali setvenu strukturu. Već od polovine avgusta pojedini poljoprivrednici pripremaju njive za setvu uljane repice, a uskoro kreće i setva pšenice – objašnjava Atanacković.