Portal pametne poljoprivrede

Leblebija ili naut, kako se još naziva, gaji se u Srbiji na oko 210 jutara. Ova biljka daje mnogo, a traži malo, a prerađena u humus postaje sve popularniji kremasti namaz koji podseća na paštetu. Seju je mahom mladi poljoprivrednici – od severa do juga naše zemlje.

Prinosi u 2025. godini

Tokom žetve polovinom avgusta, prosečan prinos iznosio je oko 1,4 tone po jutru, pa će ukupna proizvodnja leblebije dostići oko 200 tona, piše Dnevnik. Za domaće potrebe biće potrebno 60 odsto roda, dok će ostatak otići u izvoz – najviše u Sloveniju i Mađarsku.

Leblebija je sve traženija u ljudskoj ishrani. Osim humusa, od nje se proizvodi više vrsta brašna, griz, testenina, keks, pa čak i sapun. Kako je osnovni sastojak brojnih namaza, potrebna je i prerađivačkoj industriji.

Mala ulaganja, velika šansa

− Za setvu leblebije nisu potrebna velika ulaganja. Po jutru treba oko 100 evra za seme, koje se uvozi iz Mađarske. Od agrotehničkih mera dovoljno je đubrenje koprivom, koje poljoprivrednici sami prave − kaže Nemanja Mirilov, pionir u gajenju leblebije iz Bačkog Gradišta.

Naut se seje od početka marta do kraja maja i posle stotinu dana se žanje, zbog čega ga zovu i stodanac. Ne zahteva bogatu zemlju – uspeva i na slatini i na glini. Najviše joj prija suva i topla klima. Ipak, za razliku od soje i pšenice, naut se ne može gajiti uz hemijska sredstva.

Poljoprivrednici ističu da leblebija traži stalnu pažnju: obilazak njiva na 7–10 dana i praćenje razvoja biljke. Ako đubrivo od koprive nije pripremljeno kako treba, neće delovati.

Godina idealna za leblebiju

Mirilov navodi da je sezona bila izuzetno povoljna – bez kiše u junu i sa visokim dnevnim temperaturama.

− Dok ratari koji seju tradicionalne kulture mole boga za kišu, mi koji sejemo naut molimo ga da nam je ne šalje − kaže on.

Ove godine prinos mu je bio iznad očekivanog – čak 1,4 tone po jutru, što je za 200 kilograma više nego lane. Iskustvo proizvođača doprinosi da iz godine u godinu prinosi rastu.

Od Subotice do juga Srbije

Znanje koje je stekao Mirilov nesebično prenosi drugim proizvođačima, od Subotice do Lebana i Preševa. U kooperaciji pomaže im u setvi, preradi i prodaji.

− U uzgoju je važna agrotehnička mera koja se radi na bazi mikroorganizama. Oni hrane zemlju, zemlja hrani biljku, a biljka hrani mikroorganizme. Taj zaokruženi krug u poljoprivredi poznat je kao EM tehnologija − objašnjava Mirilov.

Đubrivom od koprive leblebija se prska svaka 12–14 dana. Kroz njega biljka dobija azot, gvožđe i kalijum, a poljoprivrednici ga prave sami po posebnom receptu.

Od jednog jutra do prerađivača

Mirilov je sa sejanjem leblebije počeo 2015. године. Prve godine posejao je na samo jednom jutru, bez hemije, i dobio 1,2 tone. Prodao ju je po ceni kao da je posejao pet jutara pšenice. Sledeće godine naut je zasejao na pet jutara i ponovo imao odličan prinos.

Naravno, nije sve išlo glatko. Kišne 2018. godine propalo mu je 18 jutara, a porodica mu je savetovala da odustane. Ipak, odlučio je da nastavi, učio je od svetskih proizvođača i unapredio proizvodnju – od setve do prerade.