Portal pametne poljoprivrede

• Prerada konoplje bila je naporna, ali je dobijena tkanina dugo trajala i sve se stvaralo bez ikakvog otpada;

• Upravo zato se u savremenom svetu konoplja ponovo vraća na scenu kao deo zelenih inicijativa i ekosvesnog dizajna. U okviru tzv. spore mode sve više dizajnera bira organske sirovine, a konoplja, zahvaljujući svojoj ekološkoj održivosti, ponovo dobija na značaju. Ona raste brzo, ne traži pesticide, prilagođava se različitim uslovima, a tekstil napravljen od nje je izuzetno trajan;

• Ovaj zasad industrijske konoplje, nekada veoma rasprostranjene i gajene kulture za potrebe tekstilne industrije, koju su sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije proterali sintetički materijali, deo je projekta nevladine organizacije Eko civilna inicijativa Slovenije, poznate u toj državi, između ostalog, po akciji „Štafeta semenki“, koja je bila odgovor na posledice globalizacije na polju proizvodnje hrane i nestanak 85 autohtonih vrsta semenki;

• Razvijene zemlje imaju mogućnost daljeg razvoja njihovog primarnog sektora zahvaljujući višku bogatstva. Na primer, poljoprivredne subvencije Evropske unije obezbeđuju amortizacioni prostor za fluktuirajuće stope inflacije i cene poljoprivrednih proizvoda;

• Zbirke predmeta od konoplje, ali i dokumentovano znanje o njenoj obradi, mogu biti polazište za nove ekološke inicijative, edukaciju i kreativne projekte. Ona podseća da i danas, u svetu koji žudi za brzim rešenjima, konoplja uči strpljenju, poštovanju prirode i radu koji traje.

Branislav Gulan

Povratak održivim izvorima i prirodi

U vreme kada se ceo svet okreće održivim izvorima i vraća prirodi, čini se da odgovori na mnoga pitanja nisu u tehnološkoj budućnosti, već u prošlosti. Jedan od najupečatljivijih primera tog tradicionalnog znanja jeste upotreba konoplje. Danas se o njoj govori u kontekstu eko-mode, organske proizvodnje i biorazgradivih materijala, ali malo ko zna da je ova biljka nekada bila sastavni deo svakodnevice u Srbiji.

Šta tradicija može da ponudi modernom društvu, otkriva Marina Cvetković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

„Ljudi su vekovima živeli u dubokoj povezanosti s prirodom. Umesto otpada, postojala je upotreba do krajnjih granica. Umesto bacanja – obnavljanje. Umesto brze proizvodnje – strpljivi, dugotrajni procesi. Taj odnos prema životu nije izgubio svoju vrednost, samo smo mi zaboravili da ga slušamo.”

Ona podseća i da u tradicionalnoj kulturi, konoplja nije bila luksuz, već osnovni resurs. Od nje se tkao tekstil za kuću i odeću: čaršafi, ponjave, košulje, zavese, peškiri, ali i elementi oglavlja. „Celokupni proces od setve do tkanja bio je u rukama žena. To je bio težak, mukotrpan posao. Zato je u narodu i dobila nadimke kao što su ’mučenica’ i ’težina’.”

Iako je prerada konoplje bila duga i složena – topljenje u vodi, sušenje, čukanje, češljanje, predenje i tkanje – rezultat je bio vredan: tkanina koja je dugo trajala, bila je otporna i prirodna, bez ikakvog otpada.

Povratak zelenih inicijativa i industrijske konoplje

Upravo zato se u savremenom svetu konoplja ponovo vraća na scenu kao deo zelenih inicijativa i ekosvesnog dizajna. U okviru tzv. spore mode sve više dizajnera bira organske sirovine, a konoplja, zahvaljujući svojoj ekološkoj održivosti, ponovo dobija na značaju.

„U zapadnom svetu već se koristi ne samo u modi već i za izradu organskog papira, plastike, termoizolacionih materijala, pa čak i u farmaciji. Kod nas se polako vraća u fokus, ali je važno da razumemo i kulturni kontekst u kojem je ta biljka postojala, jer ona nije samo materijal, već i simbol jednog načina života“, navodi Cvetković.

Etnografski muzej ima važnu ulogu – jer nije samo „kuća starih predmeta“, već i prostor gde se stara znanja pretaču u nove odgovore. Zbirke predmeta od konoplje i dokumentovano znanje o njenoj obradi mogu postati osnova za nove ekološke inicijative, edukaciju i kreativne projekte.

Konoplja podseća da u svetu koji žudi za brzim rešenjima, uči strpljenju, poštovanju prirode i radu koji traje.

Industrijska konoplja na sajmu AGRA u Sloveniji

Na delu izložbenog prostora od 71.300 kvadratnih metara Poljoprivredno-prehrambenog sajma AGRA u slovenačkom gradiću Gornja Radgona, posetioci su svake godine mogli da vide bogatu kolekciju biljnih vrsta, uključujući i industrijsku konoplju.

Pored tradicionalne izložbe više od 300 vrsta voća i povrća, vinograda i starih sorti jabuka, te permakulturnog vrta, na jubilarnom 55. izdanju AGRA sajma prikazan je i poligon s kolekcijom od 15 vrsta industrijske konoplje.

Zasad konoplje bio je deo projekta Eko civilne inicijative Slovenije, poznate po akciji „Štafeta semenki“. Irena Rotar iz ove organizacije objašnjava da je industrijska konoplja sada u fokusu njihovog rada zbog svojih ekoloških i ekonomskih prednosti: „Konoplja je odlična biljka koja može da zaustavi rast tokom suše i nastavi čim dobije vodu.“

Evropski propisi danas dozvoljavaju sadnju oko 50 sorti industrijske konoplje, čiji je nivo psihoaktivnog sastojka THC ograničen na 0,2%.

Konoplja i poljoprivreda u Evropi

U razvijenim zemljama primarna industrija je postala tehnološki napredna – mehanizacija, precizna poljoprivreda i moderni sistemi za navodnjavanje omogućavaju stabilne prinose. Evropska unija kroz agrarne subvencije obezbeđuje zaštitni okvir za razvoj održive poljoprivrede i obnovu proizvodnje industrijske konoplje.

Istorija i upotreba konoplje

Konoplja (lat. Cannabis sativa) je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu. Njena istorija traje više od 5.000 godina – od starih Kineza koji su od nje pravili konopce i hartiju, do slovenskih naroda koji su od konoplje tkanje učinili delom kulture.

Koristila se za izradu tekstila, papira, ulja, hrane, pa i lekova. Danas se industrijska konoplja ponovo otkriva kao ključna biljka održive budućnosti – ekološka, višestruko upotrebljiva i kulturno značajna.

(Autor je analitičar i publicista)