Portal pametne poljoprivrede

Kada naručimo burek sa sirom, dobijemo li zaista sir? Svaka peta pekara u Srbiji krši propise, jer koristi lažne sireve i time dovodi potrošače u zabludu, utvrdila je inspekcija.

Prvog avgusta je počela primena uredbe kojom se zabranjuje da se proizvodi sa palminim uljem predstavljaju kao mlečni proizvodi. Zbog toga su inspektori svakodnevno na terenu.

Načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane Nenad Vujović kaže za RTS da su najčešće nepravilnosti u deklarisanju proizvoda, odnosno da nije jasno navedeno da je reč o proizvodu koji u sebi sadrži zamenu za mlečnu sirovinu.

Vujović ističe da, kada se pekar odluči da ponudi burek sa sirom ili proizvod koji sadrži mlečni proizvod, a da umesto toga kao sirovinu koristi analogni proizvod na bazi biljnih masti ili palminog ulja, ne možemo govoriti o štetnosti proizvoda, ali svakako možemo o obmani potrošača.

„Upravo je to bio razlog da Ministarstvo poljoprivrede predloži i usvoji uredbu u kojoj je precizno definisano da svako ko ponudi takav proizvod mora to jasno da naznači i obeleži“, naglašava Vujović.

Na pitanje kako se proverava poreklo sirovine ako je proizvod već pečen, Vujović kaže da postoji niz alata za to.

„Proverava se sledljivošću, pregledom dokumentacije, fizičkom kontrolom, uvidom u magacin, uzimanjem izjava. Čitav jedan splet alata je na raspolaganju inspektorima”, dodaje Vujović.

Kako izgleda ispravna deklaracija pekarskog proizvoda

Govoreći o najčešćim prekršajima koje inspekcija uoči, Vujović ističe da su najčešći problemi u deklarisanju proizvoda.

„Tu su najčešći prekršaji. Ali ono što je zaključak, jeste da ih ima sve manje. Otkako smo započeli kontrole i doneta je uredba, evidentno je da proizvođači shvataju koliko je bitno da na pravi način informišu potrošače”, dodaje Vujović.

On je objasnio kako treba da izgleda ispravna deklaracija:

„Deklaracija treba da bude tekstualna i grafički jasna, sa znakom upozorenja (uzvik) koji ukazuje da proizvod sadrži zamenu za mlečnu sirovinu. Tekstualni deo mora navesti da proizvod nije 100 odsto od mlečne sirovine, a znak treba da bude dovoljno vidljiv potrošaču.”

Vujović je naveo da su od početka godine imali 47 prijava potrošača vezano za pekare i peciva, a u 16 slučajeva je utvrđeno da su potrošači bili u pravu.

Kazne i mere inspekcije

Na pitanje kakve su kazne, Vujović objašnjava da postoje upravne i novčane kazne.

„Upravne kazne koje inspektor donosi na licu mesta odnose se na zabranu prometa ili proizvodnje, dok novčane kazne izriču sudovi na osnovu naših prijava. U ovoj godini bilo ih je oko 76 u pekarama”, rekao je on.

Ipak, od stupanja uredbe na snagu, broj prekršaja u pekarama je manji.

Kakva peciva jedemo

Što se tiče nepravilnosti u samim proizvodima, Vujović kaže da se veoma retko nalazi nešto opasno po zdravlje.

„Uradili smo ozbiljnu analizu u poslednjih deset godina i zaključili da je procenat nepravilnosti manji od jedan odsto”, kaže on.

Navodi da su nepravilnosti najčešće bile u vezi sa upakovanim hlebovima koji su duže stajali od roka trajanja.

„Hleb i peciva u Srbiji su na zadovoljavajućem nivou. Mi kao inspektori smo zadovoljni, ali nastavljamo sa kontrolama”, naglašava Vujović.

Higijena – crvena linija inspektora

Govoreći o higijeni, Vujović ističe da je to granica ispod koje inspektori ne idu.

„Higijena mora da bude. Sve ostalo možemo da otklonimo, ali ako higijena nije zadovoljavajuća – sledi zabrana proizvodnje.”

Ove godine 14 pekara je zatvoreno zbog loše higijene.

„Od 1. avgusta radili smo paralelne kontrole i u samo dva slučaja higijena nije bila na zadovoljavajućem nivou”, navodi on.

Savet potrošačima

Za kraj, Vujović je poručio:
„Ako sumnjate da neki pekarski proizvod ne sadrži pravi sir – ne kupujte ga i prijavite poljoprivrednoj inspekciji koja će odmah reagovati.”