Portal pametne poljoprivrede

Spaljivanje biljnih ostataka izuzetno je loša praksa koja je i zakonom zabranjena. Međutim, tokom jeseni u Srbiji se često mogu videti parcele koje gore. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da stane na put praksi namernog paljenja.

Gazdinstva na čijim se parcelama utvrdi da je bilo spaljivanja biljnih ostataka, a koja nisu prijavila da je požar podmetnut, biće stavljena u pasivan status. Na taj način izgubiće pravo na subvencije, piše RTS.

Stavljanje gazdinstava u pasivan status zbog spaljivanja strnjike

U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije tvrde da proizvođači koji se profesionalno bave poljoprivredom retko spaljuju biljne ostatke, jer su svesni da se njihovim zaoravanjem smanjuje potreba za veštačkim đubrivima i troškovi proizvodnje.

„To uglavnom pale ljudi koji nemaju svoju zemlju, a imaju kod kuće neku kokošku, svinju ili drugu životinju, pa dolaze da pokupe ono što je ostalo posle skidanja useva. Oni zapale biljne ostatke, jer im je lakše da vide gde je to što je ostalo“, kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Zbog štete koja se nanosi parceli, ali i okolnim površinama na koje se požar može proširiti, ova asocijacija oštro osuđuje ovakvo ponašanje. Smatraju da je odluka Ministarstva dobra, ali da način sprovođenja nije adekvatan.

„Mi jesmo protiv toga da se pale biljni ostaci, ali smatramo da je odluka o stavljanju u pasivan status preuranjena. Ne može poljoprivrednik da odgovara ako mu je neko upalio njivu“, objašnjava Jakšić.

Jačanje poljočuvarske službe kao alternativa

Proizvođači imaju mogućnost da prijave podmetnuti požar na svojim parcelama.

„Imamo saznanja da je, recimo, u Alibunaru u Južnom Banatu, ceo atar upaljen. Vetar je proširio vatru i sve je izgorelo. Da li tamo svi poljoprivrednici treba da idu u pasivu i da ostanu bez subvencija?“, pita Jakšić.

Pre nego što se gazdinstvo stavi u pasivan status, smatra on, trebalo bi preduzeti mere kako bi se sprečilo nelegalno spaljivanje biljnih ostataka. „Trebalo bi da se više angažuje poljočuvarska služba, da poljočuvari češće obilaze njive i evidentiraju aktivnosti na terenu“, dodaje on.

Kontrola spaljivanja biljnih ostataka od strane inspekcije

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su poljoprivredni inspektori kontrolisali 22 lokalne samouprave u 56 katastarskih opština, obuhvativši oko 580 hektara.

„U većini slučajeva utvrđeno je da sami poljoprivrednici pale žetvene ostatke kako bi brže pripremili zemljište za setvu. Postoje i slučajevi podmetnutih požara, ali se broj ne može precizno utvrditi“, navode u Ministarstvu.

Tokom kontrole proverava se da li na parceli ima tragova paljenja – pepela, gareži ili nesagorele slame. Inspektori koriste GPS koordinate i sačinjavaju službenu belešku o stanju na terenu.

Cilj mera – zaštita zemljišta i zdravlja ljudi

Nakon sprovedenih kontrola, resorno ministarstvo pojašnjava da cilj mera nije kažnjavanje već zaštita zemljišta, očuvanje životne sredine i zdravlje ljudi.

„Na inicijativu inspektora, Uprava za agrarna plaćanja može utvrditi pasivan status gazdinstva, što znači da ono privremeno gubi pravo na subvencije, ali tek nakon sprovedenog postupka i na osnovu dokaza sa terena“, ističu u Ministarstvu.

Prijava podmetnutih požara putem eAgrara

Poljoprivrednici imaju mogućnost da se dobrovoljno jave i prijave požar putem sistema eAgrar, čime mogu sprečiti stavljanje gazdinstva u pasivan status.

„Ministarstvo ne goni nikoga bez dokaza. Pasivan status dobija samo parcela za koju se jasno utvrdi da je spaljena, a vlasnik nije ništa preduzeo da to prijavi“, rekao je prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Edukacija i prevencija protiv spaljivanja biljnih ostataka

Pored represivnih mera, Ministarstvo kontinuirano radi na edukaciji poljoprivrednika o štetnosti paljenja strnjike. U saradnji sa savetodavnim službama i lokalnim samoupravama organizuju se kampanje i tribine.

Negativne posledice spaljivanja biljnih ostataka na zemljište

Stručnjaci upozoravaju da spaljivanje biljnih ostataka uništava mikroorganizme u zemljištu, smanjuje sadržaj organske materije i vlage, te doprinosi efektu staklene bašte.

Dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kaže da se zbog visoke temperature stvara sterilna sredina koja traje mesecima, a degradacija zemljišta se ubrzava.

Smanjenje organske materije smanjuje sposobnost zemljišta da zadržava vlagu, dok se emisijom ugljenika dodatno narušava klima.

„Jedno od opravdanja poljoprivrednika je da se paljenjem uništavaju patogeni i korovi, ali postoje mnogo efikasnije i jeftinije mere zaštite“, kaže Vasin.

Koliko traje oporavak zemljišta nakon požara

Zemljištu je potrebno od 60 dana do više od godinu dana da se oporavi nakon požara, zavisno od uslova i tipa zemljišta. Oporavak je brži kod bakterija, ali mnogo sporiji kod gljiva i mikroorganizama ključnih za razlaganje biomase.

Kazne za spaljivanje biljnih ostataka

Novčane kazne za spaljivanje biljnih ostataka kreću se od 5.000 dinara za fizička lica do čak 1.000.000 dinara za pravna lica.

Stručnjaci smatraju da kazne same po sebi nisu dovoljne i da je potrebno više ulagati u svest proizvođača i subvencije za opremu koja omogućava obradu zemljišta bez paljenja ostataka.

Izvor: RTS

Foto: Ministarstvo poljoprivrede