Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji je vakcinacija svinja protiv bolesti klasične svinjske kuge ukinuta 15. decembra 2019. godine. Od tada, broj svinja se drastično smanjio – danas ih u oborima ima svega 2.349.176, što je nivo iz 1947. godine.

Piše: Branislav Gulan

Zbog nedostatka domaćeg svinjskog mesa, Srbija je izgubila prehrambeni suverenitet, koji bi, prema najavama, trebalo da se povrati kroz novu Strategiju razvoja polјoprivrede od 2025. do 2034. godine.

U međuvremenu, Uprava za veterinu raspisala je javnu nabavku za kupovinu milion doza vakcine protiv klasične kuge svinja, u vrednosti od oko 61 milion dinara, odnosno više od pola miliona evra. Rok za podnošenje ponuda je 18. novembar 2025. godine.

Povratak vakcinacije protiv klasične kuge svinja

Prema dokumentaciji, dobavljač će vakcine isporučiti Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, a ukoliko Direkcija ne može da ih preuzme, one će privremeno biti uskladištene kod dobavljača.

Uprava za veterinu navodi da se vakcinacija ne sprovodi preventivno, već samo u slučaju pojave bolesti, i da se razmatra postepeno ukidanje preventivne vakcinacije kao uslov za dobijanje sertifikata za izvoz svinjskog mesa u EU. Srbija trenutno ne može da izvozi sveže svinjsko meso u EU, već samo proizvode koji su prošli termalnu obradu iznad 72 stepena.

„Vakcina će ubrzati gašenje svinjarstva u Srbiji“

Profesor dr Vitomir Vidović, svetski ekspert za svinje iz Novog Sada, upozorava:

„Ako ponovo uvedemo vakcinaciju, to će biti kraj svinjarstva u Srbiji. Jer da ne mislimo da vakcinišemo svinje, ne bismo kupovali milion doza vakcina!“

On podseća da Srbija danas ima svinja koliko i posle Drugog svetskog rata, te da je zemlja izgubila status zemlje svinja. Domaća proizvodnja pokriva tek 60 odsto potreba, dok se ostatak uvozi.

Posledice ponovnog uvođenja vakcinacije

• Vakcinacija je u Srbiji ukinuta 2019. godine nakon više od četiri decenije primene.

• Da bi zemlja mogla da izvozi svinjsko meso, potrebno je da prođe 4–7 godina od poslednje vakcinacije.

• Novi ciklus vakcinacije značio bi gubitak izvozne perspektive i dodatno slabljenje sektora.

• Broj svinja i farmi se drastično smanjio — od 2018. ugašeno je više od 60.000 farmi.

Srbija bez svinja i prehrambenog suvereniteta

Prema podacima RZS-a, u Srbiji trenutno ima:

• 698.605 goveda,

• 2.349.176 svinja,

• 1.702.682 ovce,

• 149.558 koza,

• 22 miliona živine i

• 1,26 miliona košnica pčela.

A trebalo bi da ih ima bar 6,5 miliona svinja i 1,6 miliona goveda da bi zemlja bila prehrambeno stabilna.

Svinjsko meso iz uvoza – jeftinije, ali i GMO

Zbog nedostatka domaće proizvodnje, Srbija uvozi svinjsko meso uglavnom iz zemalja EU, naročito Španije, gde su svinje hranjene GMO sojom, što u Srbiji zvanično nije dozvoljeno.

Uvozno meso je jeftinije 40% od domaćeg, ali lošijeg kvaliteta. Samo 2024. godine za uvoz svinjskog mesa potrošeno je 650 miliona evra, a za prvih osam meseci 2025. — oko 800 miliona evra.

Srbija nekada bila „zemlja svinja“

Nekada je Srbija imala više svinja nego stanovnika – 1863. godine na 1.000 stanovnika bilo je čak 1.300 svinja. Danas, sa 6,6 miliona ljudi, imamo samo oko dva miliona svinja.

Poslednji put Srbija je izvozila svinjsko meso u EU i SAD 1991. godine, kada je izvezeno mesa za 762 miliona dolara.

Kupovina milion doza vakcina protiv klasične kuge svinja ponovo otvara pitanje — da li Srbija sprema povratak vakcinacije, ili samo preventivno reaguje?

Ako se vakcinacija sprovede, domaće svinjarstvo moglo bi da pretrpi još veće gubitke, a mogućnost izvoza svinjskog mesa u EU ostaje na dugom štapu.

U zemlji koja je nekada bila poznata kao „svinjarska sila Balkana“, danas svinje postaju retkost — a stočarstvo simbol krize u agraru Srbije.