Stanište: Šume vrede više kada se ne seku
Na primeru samo tri opštekorisne funkcije šuma, jasno je da su njihove novčane vrednosti značajne i morale bi se računati prilikom odlučivanja o tretmanu i planiranju korišćenja šuma. Ako bismo to činili, pokazalo bi se da je vrednost šuma kada se ne seku veća od vrednosti posečenog drveta, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište.
Drvo koristimo najviše kao ogrev, građevinski i tehnički materijal. Pored ove upotrebne vrednosti, šume nam pružaju i različite koristi koje nisu usko vezane za seču, proizvodnju drveta i eksploataciju. Te koristi nazivaju se opštekorisne funkcije šuma i ima ih oko 600. Zakon o šumama prepoznaje njih nekoliko, na primer, očuvanje biološke raznovrsnosti, ublažavanje efekta staklene bašte vezivanjem ugljenika, proizvodnja kiseonika i biomase, sprečavanje bujica i poplava, prečišćavanje vazduha i vode, zaštita od erozije i klizišta, povoljni uticaj na zdravlje ljudi, klimu i poljoprivredu, odmor i rekreacija, zaštita od buke i druge. Da li prepoznajemo ove koristi i da li ih vrednujemo?
Kada odlučujemo kako ćemo šume koristiti, računamo samo njihovu „sečivu vrednost“ po drvnim sortimentima u kubnim metrima. Samo iz tog ugla planiramo seču. Opštekorisne funkcije zanemarujemo, a njihovu novčanu vrednost ne obračunavamo, niti ona utiče na to kako ćemo šume koristiti. Ali, kako se može izračunati koliko košta posečeno drvo, tako može i vrednost opštekorisnih funkcija šuma. Ako bismo to činili, pokazalo bi se da je vrednost šuma kada se ne secu veća od vrednosti posečenog drveta. Od opštekorisnih funkcija dobrobit ima celo društvo, a od seče šume samo uski krugovi. Odabrali smo tri opštekorisne funkcije šuma sa metodologijama za proračun njihovе novčane vrednosti.
Vezivanje organskog ugljenika – 5.000 evra po hektaru
Sadržaj ugljenika u šumskom zemljištu ukazuje na kvalitet staništa, a posredno i na nivo biološke raznovrsnosti, proizvodni potencijal i opštu stabilnost zemljišta, dok vezivanje gasova sa efektom staklene bašte ublažava klimatske anomalije. Vrednovanje vezivanja ugljenika u šumskom zemljištu predmet je brojnih analiza širom sveta. Tako se u Sjedinjenim Američkim Državama koristi opseg vrednosti koji primenjuje USDA, od 30 do 90 evra po toni, odnosno, srednja vrednost od 50 evra po toni. Po podacima našeg Ministarstva zaštite životne sredine, prosečan sadržaj organskog ugljenika u šumskom zemljištu Srbije iznosi oko 100 tona po hektaru u površinskom sloju od 30 cm, tako da je vrednost funkcije vezivanja organskog ugljenika prosečno 5.000 evra po hektaru.
Prevencija površinskog oticaja i bujičnih poplava – 30.000 evra po hektaru
Bujice su od 1950. godine u Srbiji odnele više od 130 ljudskih života i napravile štetu veću od 12 milijardi evra. Analize su pokazale da bi uništavanje bilo daleko manje da nije bilo proređivanja šume, nelegalnih seča i stvaranja goleti. Po kvadratnom metru, krošnje mogu zadržati do 100 litara kiše, a šumsko zemljište upije do 200 litara. Samo nekoliko kvadratnih kilometara šume može zadržati i znatno usporiti oticanje i do milion kubika padavina. Kada se izračuna šteta na slivu, ili cena izgradnje akumulacije sa branom koja može zadržati tu zapreminu, dolazimo do nekoliko desetina hiljada evra po hektaru.
Na primer, katastrofalna bujična poplava u Tekiji 15. septembra 2014. godine odnela je jedan ljudski život i napravila štetu od 3 miliona evra. Bujica je nastala zbog obilnih padavina od 200 litara po kvadratnom metru, koje su se izlučile za nekoliko sati na slivnoj površini od samo jednog kvadratnog kilometra (100 hektara), sa proticajem od oko 80 kubnih metara u sekundi. Obilaskom terena nakon poplave, utvrđeno je da je šuma iznad Tekije proređena, slabo održavana, a zemljište plitko i erodirano. U ovom primeru računamo da je vrednost funkcije prevencije bujičnih poplava oko 30.000 evra po hektaru.
Prevencija erozije zemljišta – više desetina evra po hektaru
Seča i uklanjanje drvne mase mogu dovesti do pojave erozionih procesa sa intenzitetom od 10 do 20 kubnih metara po hektaru. Erozioni materijal dejstvom gravitacije i tekuće vode dospeva u vidu nanosa do naseljenih mesta, akumulacija za vodosnabdevanje, obradivih površina ili mreže kanala. Cena koštanja uklanjanja i daljeg tretmana ovog nanosa je vrednost prevencije erozije zemljišta, kao opštekorisne funkcije šuma.
Prevencija erozije vrednuje se „metodom Gavrilovića“ (MPE – Metod potencijala erozije). Iskazuje se kroz produkciju erozionog materijala u kubnim metrima, a zavisi od srednje godišnje temperature vazduha, srednje količine padavina, od sastava i nagiba zemljišta, kao i od obraslosti vegetacijom. Najmanji efekat prevencije je kod golog zemljišta, zatim kod obraslog oskudnom travom, a najveći efekat kod šuma sa gustom stelјom. Čak i prоredna seča znatno umanjuje efekat prevencije erozije. U zavisnosti od svih ovih faktora, vrednost prevencije erozije može biti i do nekoliko desetina evra po hektaru.
Da li šume vrede više kada se ne seku?
Ukupna vrednost ove tri odabrane opštekorisne funkcije šuma je veća od 35.000 evra po hektaru. Kada je u pitanju drvna masa, nakon čiste seče kvalitetnija šuma daje vrednost između 30.000 i 40.000 evra po hektaru, dok šuma srednjeg kvaliteta daje 20.000 do 25.000 evra po hektaru. Uzet je u obzir prosečan odnos tehničkog i ogrevnog drveta 50:50.
Samo na primeru tri odabrane opštekorisne funkcije jasno je da se njihove novčane vrednosti itekako mogu uporediti sa vrednošću posečenog drveta i morale bi se uzeti u obzir prilikom odlučivanja o tretmanu šuma. Do kojih iznosa bismo došli računanjem vrednosti svih opštekorisnih funkcija šuma?
Zalažemo se da se odaberu i zakonski propišu metodologije za obračun novčane vrednosti svih opštekorisnih funkcija šuma, da se ove vrednosti obavezno računaju i uzimaju u obzir prilikom izrade planova, studija zaštite prirode i osnova gazdovanja šumama. Verujemo da bi to dovelo do smanjenja seče šume, naročito u zaštićenim područjima prirode.
Metodologije odabrao i pripremio: prof. Ratko Ristić