Portal pametne poljoprivrede

U okviru stručnog programa sajma CroAGRO, u Zimskom vrtu Kongresne dvorane Zagrebačkog velesajma održana je važna konferencija pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ribarstva: „Održiva radna snaga: Put ka efikasnoj poljoprivredi“.

Ova konferencija uspostavljena je kao platforma za otvorenu i konstruktivnu diskusiju o gorućim izazovima tržišta rada unutar poljoprivrednog i srodnih sektora. Glavni cilj bio je pronaći inovativna i strateška rešenja koja će obezbediti dugoročnu konkurentnost domaće poljoprivrede. Događaj je privukao širok krug aktera, uključujući poslodavce iz poljoprivrednog sektora, poslovne stručnjake, savetnike, ključne predstavnike obrazovnih i naučnih institucija, kao i studente i učenike srednjih stručnih škola.

Partneri konferencije bili su: Agronomski fakultet i Fakultet mašinstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, Fakultet agrobiotehničkih nauka Osijek, Predstavništvo Evropske komisije u Hrvatskoj, kao i kompanije MojPosao-Alma Career Croatia i OTP agro.

Na samom početku uvodnu prezentaciju „Tržište rada u poljoprivredi i prehrambenoj industriji Hrvatske“ održao je Tugomir Majdak, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.

U hrvatskoj poljoprivredi u 2024. godini dominira biljna proizvodnja (57,2%) te porodična poljoprivredna gazdinstva (OPG), koja čine 73,7% organizacionog oblika. Ukupna vrednost proizvodnje iznosi 3.088,96 miliona evra, uz 161 hiljadu registrovanih poljoprivrednika. Međutim, prisutan je kontinuiran pad ukupnog broja poljoprivrednika (-5,6% od 2020.) i izraženo je starenje populacije, pri čemu je najveći udeo starijih od 65 godina (38,9%). Iako je u poljoprivredi velika zastupljenost muškaraca, ohrabrujuća je činjenica da među mladim poljoprivrednicima (do 41 godine) značajan udeo ima srednjoškolsko (56,4%) i visoko (17,1%) obrazovanje, što ukazuje na rast profesionalizacije sektora. Broj stalno zaposlenih ostaje stabilan, dok broj sezonskih radnika blago opada.

Panel diskusija, koju je moderirao novinar i komunikacioni konsultant Saša Ćeramilac, fokusirala se na gorući problem nedostatka radne snage u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, zaključivši da on predstavlja značajan izazov za ukupnu efikasnost sektora.

Tugomir Majdak, državni sekretar, istakao je nužnost strateškog pristupa rešavanju problema, navodeći da Ministarstvo radi na merama za povećanje radne snage i organizuje dodatne obuke u saradnji s nadležnim institucijama. Alen Mrvac iz Alma Career Croatia potvrdio je hroničan manjak radnika, dodavši da se dobar deo poslodavaca oslanja na stranu radnu snagu, dok su radnici sve svesniji svoje traženosti te traže veće plate.

Ivona Tupek iz Arrivera Fruit podelila je praktične izazove, naglašavajući nedostatak domaće radne snage za sezonske poslove poput branja jabuka te porast penzionera koji dodatnim prihodom „krpe“ penzije.

Sara Mikrut Vunjak iz Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu istakla je izazov nedostatka ljudi s potrebnim veštinama i negativnu percepciju struke. S druge strane, Hristo Hristov iz Evropske komisije ponudio je uvid u evropske politike podrške, navodeći da je udeo mladih u hrvatskoj poljoprivredi veći od evropskog proseka od 12%, a cilj EU je dostići 24% do 2030. godine.

Drugi panel, moderiran od strane urednika Vladimira Niševića iz Forbes Hrvatska, bavio se ključnim pitanjem: Kako obrazovne institucije mogu efikasnije odgovoriti na stvarne potrebe tržišta rada u poljoprivredi?

Profesori su detaljno izložili napore univerziteta u privlačenju i osposobljavanju novih generacija. Darko Preiner s Agronomskog fakulteta u Zagrebu naglasio je da rad u poljoprivredi više nije monoton i dosadan, već nudi značajnu raznolikost i mogućnosti. Brigita Popović s Fakulteta agrobiotehničkih nauka u Osijeku primećuje pojačanu želju mladih ljudi da aktivno učestvuju u procesu proizvodnje hrane, no istovremeno je ukazala na činjenicu da je visokoobrazovani kadar deficitaran, posebno u oblasti stočarstva.

Panel je ponudio i perspektivu budućih stručnjaka: Karla Merćep, studentkinja diplomskog studija na Agronomskom fakultetu, pružila je sopstveni uvid u percepciju sektora, ističući da joj obrazovanje u poljoprivredi daje širok prostor za dalji napredak i razvoj karijere.

Dalibor Tufeković iz kancelarije za transfer tehnologija i inovacija FAZOS-a fokusirao se na ključnu ulogu fakulteta u premošćavanju jaza između nauke i prakse. Kao glavni problem istakao je teškoće u dobijanju konstruktivnog feedbacka od poslodavaca, koji je neophodan za pravovremen razvoj i prilagođavanje obrazovnih programa kako bi oni stvarali kadar relevantan i potreban u praksi.

Na konferenciji „Održiva radna snaga: put ka efikasnoj poljoprivredi“ predstavljeni su rezultati i ciljevi projekta AGRI-DIGITAL GROWTH, koji se sprovodi u okviru programa Interreg Central Europe. Projekat, u kojem učestvuju partneri iz Italije, Austrije, Belgije, Češke, Slovenije, Mađarske, Poljske i Hrvatske, usmeren je na razvoj digitalnih kompetencija u sektoru poljoprivredne mehanizacije i precizne poljoprivrede. Prezentaciju je održala Ana Ređep, asistentkinja na projektu s Fakulteta mašinstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, naglašavajući pritom važnost transnacionalne saradnje i primene naprednih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji.

Projekt AGRI-DIGITAL GROWTH temelji se na tri ključna cilja. Prvi je uvođenje digitalnih tehnologija u poljoprivredu, poput robotike, senzorskih sistema, blockchaina te naprednih digitalnih alata i modela koji omogućuju preciznije upravljanje proizvodnjom. Drugi cilj odnosi se na usklađivanje veština s potrebama industrije i stvaranje novog profila stručnjaka-specijalista za preciznu poljoprivredu kako bi se odgovorilo na rastuću potražnju za kadrovima koji razumiju digitalne procese. Treći se fokusira na razvoj jednog koherentnog ekosistema koji povezuje istraživačke institucije, preduzetnike i poljoprivrednike, čime se ubrzava prenos znanja i olakšava implementacija digitalnih rešenja.

U sklopu projekta razvija se pet pilot edukacionih programa namenjenih srednjoškolcima i studentima, a koji će do juna sledeće godine biti javno dostupni putem projektne veb stranice. Paralelno s time uspostavljeno je i pet tzv. Living Labova – eksperimentalnih okruženja u zemljama partnerima, u kojima se u stvarnim uslovima testiraju tehnologije poput autonomnih traktora, digitalnih karata, dronova, robotizovanih sistema, različitih tipova senzora te rešenja za energetsku efikasnost. Kroz projekt se stvara i centralnoevropska baza talenata te podstiče modernizacija obrazovnih programa koji u budućnosti moraju odgovarati potrebama digitalizovane poljoprivrede.

Fakultet mašinstva i brodogradnje, iako primarno tehnički fakultet, u projektu ima važnu ulogu. Sproveo je nacionalnu anketu među industrijama i poljoprivrednicima kako bi se utvrdio nivo digitalne spremnosti u Hrvatskoj. Rezultati su dostavljeni međunarodnim partnerima s agronomskim ekspertizama, koji ih koriste kao temelj za definiciju veština potrebnih u budućnosti. FSB je zadužen i za razvoj rešenja vezanih uz elektrifikaciju poljoprivrede, što uključuje optimizaciju energetskih sistema na farmama, primenu obnovljivih izvora energije, izradu hibridnih modela napajanja te edukacije o elektrifikovanim sistemima i mašinama. Osim toga, provode lokalne radionice i aktivnosti s učenicima srednjih škola, promovišući digitalnu transformaciju poljoprivrede među mladima.

Teme koje projekt obuhvata vrlo su široke, od primene veštačke inteligencije u analizi podataka, preko multispektralne obrade satelitskih snimaka i dronova, do robotizovanih rešenja za berbu, prskanje ili košnju. Poseban naglasak stavljen je na senzorske sisteme koji prate vlagu, pH, temperaturu zemljišta, stres biljaka, klimatske uslove i druge parametre ključne za donošenje preciznih odluka u realnom vremenu. Elektrifikacija poljoprivrede dodatno otvara prostor za povećanje energetske efikasnosti, uvođenje solarnih ili biogasnih sistema te smanjenje operativnih troškova na farmama.

Primeri tehnologija prikazanih kroz Living Labove ilustruju konkretne koristi digitalizacije. U Italiji se razvija sistem pametnog navodnjavanja u vinogradima koji uz pomoć kamera i senzora meri stres biljke i određuje optimalnu količinu vode. Mađarski partneri koriste dronove koji detektuju bolesti vinove loze iz vazduha. U Austriji se analiziraju digitalne karte za precizno upravljanje setvom i đubrenjem, dok češki tim razvija platforme koje kombinuju podatke iz više izvora i koriste algoritme za procenu stanja useva. U Sloveniji se testiraju poljoprivredni roboti te energetska rešenja poput solarnih sistema za navodnjavanje, s ciljem smanjenja fizičkog rada i troškova.

Zaključno, Ana Ređep je istakla da je projekt otvoren za saradnju i pozvala sve agronomske stručnjake i druge zainteresovane aktere da se uključe. Kako je FSB tehnički partner koji ne pokriva sve segmente poljoprivredne struke, dodatna ekspertiza iz agronomije značajno bi doprinela kvalitetu projektnih aktivnosti i širenju primene digitalnih tehnologija u hrvatskoj poljoprivredi.

Panel 3: Da li je poljoprivredni sektor jedan od najotvorenijih za stranu radnu snagu? Primeri dobre prakse

Na trećem panelu konferencije „Održiva radna snaga: put ka efikasnoj poljoprivredi“ učestvovali su Boban Ilić (SWG RRD), Wojciech Wojewódzki (Poljska agencija za ulaganja i trgovinu), Branimir Markota (Hrvatska voćarska zajednica) i Zvonimir Širjan (Hrvatska poljoprivredna komora). Razgovaralo se o aktuelnoj situaciji s radnom snagom u poljoprivredi, uticaju migracija, tehnološkim izazovima te iskustvima Poljske i zemalja regiona. Panel je moderirao Saša Ćeramilac.

Sezonalnost i hronični nedostatak radne snage

Zvonimir Širjan naglasio je da je hrvatska poljoprivreda izrazito sezonska, što stvara velike oscilacije u potrebama za radnicima:

„U jesen i leto trebamo veliki broj ljudi za berbu, dok nam je istovremeno potrebna i stalna radna snaga na farmama. Nažalost, ni jednu ni drugu vrstu radnika više nije lako pronaći.“

Dodao je da domaćih radnika u sektoru gotovo da nema, posebno kvalifikovanih, pa gazdinstva moraju posezati za radnicima iz trećih zemalja. Međutim, suočavaju se s administrativnim preprekama, od ograničenja sezonskog rada na 180 dana do nedostatka fleksibilne legislative koja bi omogućila da penzioneri, studenti ili drugi građani legalno rade više.

„Ako će neko raditi 365 dana, zašto mu zakon dopušta samo 180? Predlažemo sistem koji bi omogućio da svako može raditi koliko želi, uz poreske podsticaje.“

Širjan je istakao i širi društveni problem – znatan broj mladih radije odlazi u javni sektor nego u poljoprivredu. Kako kaže, tamo će imati redovnu platu, godišnji odmor, rad u klimatizovanom prostoru, dok je poljoprivreda fizički zahtevna, često nesigurna i vremenski osetljiva. To je realnost koja umanjuje njenu privlačnost.

Migracije kao evropski fenomen

Boban Ilić podsetio je da migracije radne snage nisu hrvatska specifičnost te kaže:

„Mladi odlaze iz ruralnih područja u gradove, a iz gradova prema zapadnoj Evropi. To je fenomen celog kontinenta. Radnici iz Azije – iz Bangladeša, Vijetnama ili Bliskog istoka danas sve češće dolaze na zapadni Balkan i u Hrvatsku.“

Pri tome je upozorio na tamnu stranu trenda, odnosno pojave lošeg tretmana radnika – „Imamo situacije u Italiji i drugim zemljama gde su radnici izloženi gotovo ropskim uslovima, niskim platama i lošim smeštajem. To se ne sme dogoditi ni u jednoj evropskoj poljoprivredi.“

Prema podacima s terena, u Srbiji je prosečna satnica stranih radnika 3–4 evra, uz obezbeđen smeštaj koji često poslodavca košta više nego sama dnevnica.

„Dobar radnik je dobar radnik, iz koje god zemlje dolazio – iz Nepala, Egipta, Ukrajine ili Indije“, rekao je Ilić. „Problem je što u nekim razdobljima nema ni domaćih ni stranih radnika, a sezona ne čeka.“

Naveo je i primer ovogodišnje berbe mandarina u dolini Neretve, gde je zbog preskupe radne snage i preniskih otkupnih cena više od 20 posto roda ostalo neobrano.

Poljska: primer modernizacije i drugačije strukture radne snage

Wojciech Wojewódzki iz Poljske agencije za ulaganja opisao je potpuno drugačiju situaciju u Poljskoj. Najviše stranih radnika dolazi iz Ukrajine, ne iz Azije, zbog prostorne i kulturne blizine. No ključ poljske poljoprivrede nije u radnoj snazi, nego u tehnologiji.

„Poljska ima snažnu mehanizaciju i ulaganja u modernu proizvodnju. Svake godine potrebni su nam sve manje radnici.“

Naveo je drastičan primer – farma koja dnevno preradi 1,5 miliona litara mleka zapošljava tri osobe, dok ista takva farma u tradicionalnom pogonu zapošljava 500 radnika. To je, kaže, razlog zašto se mladi u Poljskoj vraćaju poljoprivredi – vide da se može zaraditi, da je proizvodnja profitabilna kad je moderna.

Zašto Hrvatska zaostaje: zakonodavna i investiciona ograničenja

Branimir Markota ukazao je na jedan od ključnih problema, a to je nedovoljno ulaganje u tehnologiju te često neusaglašena regulativa. Primer je pokušaj osnivanja oglednog maslinjaka za mašinsku berbu, koji je propao zbog ograničenja vezanih uz ekološku mrežu.

„Jedna Španija, koja ima tri miliona hektara maslinjaka, svakodnevno prelazi na moderne zasade koji se beru mašinski. Kod nas to često nije moguće zbog propisa.“

Markota upozorava na još jedan paradoks: površine pod voćem rastu, ali proizvodnja stagnira ili pada –

„To jasno govori da nešto u sistemu ne štima. Bez snažnih, delotvornih podsticaja i bez modernizacije ne možemo biti tržišno konkurentni.“

Podizanje jednog hektara savremenog voćnjaka danas košta oko 120.000 evra uz uslov da se konkursi čekaju godinama, a mladi proizvođači teško dobijaju kredit.

„Ko će se od mladih zadužiti 170.000 evra po hektaru, uz nesigurnu proizvodnju i klimatske rizike?“

Panelisti su otvorili i pitanje tržišnih odnosa. Dok se kilogram mandarina proizvođaču plaća 30–40 centi, u maloprodaji je višestruko skuplji.

Poljska se s tim problemom borila udruživanjem proizvođača i stvaranjem zajedničkih distributivnih mreža koje zaobilaze posrednike.

„Male zemlje poput Hrvatske suočene su s rascjepkanošću i slabom pregovaračkom moći. Udruživanje je ključno“, poručio je Wojewódzki.

Zaključak: bez moderne tehnologije i jasne politike nema održivog rasta

Panel je zaključen porukom kako se problemi radne snage ne mogu rešiti samo uvozom radnika.

„Rešenje je u modernizaciji, digitalizaciji i stvaranju uslova da mladi ostanu na selu“, istakao je Ilić.

„Ako nema atraktivnog života, sadržaja i infrastrukture, mladi će i dalje odlaziti.“

Širjan je dodao: „Ako želimo sačuvati proizvodnju, a ne samo površine, moramo redefinisati prioritete, legislativu i podsticajne mere. Bez toga nećemo zadržati radnike, ni domaće ni strane.“