Portal pametne poljoprivrede

Zeleni kompas u Požarevcu: Dijalog o agroekološkim merama kao temelj lokalnih agrarnih politika

U Požarevcu je održana prva javna debata o agroekološkim merama na lokalu sa ciljem da se kroz dijalog između lokalne samouprave, stručnih službi, poljoprivrednika i civilnog sektora identifikuju konkretne agroekološke mere koje opštine mogu da uvedu u okviru svojih budžeta i programa ruralnog razvoja

 U okviru projekta ”Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, u organizaciji Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, održana je prva od tri planirane javne debate, sa ciljem da se kroz otvoren dijalog definišu konkretne preporuke za unapređenje lokalnih agrarnih politika.

Projekat ima za cilj da ojača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju i sprovođenju agroekoloških mera u ruralnim sredinama Srbije, a sprovodi se na teritoriji Požarevca, Mionice i Rekovca.

Debata u Požarevcu održana je u prostorijama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, uz učešće predstavnika lokalne samouprave, savetodavnih službi, poljoprivrednika i organizacija civilnog društva. Fokus razgovora bio je na tome kako, u okviru postojećih lokalnih nadležnosti i budžetskih mogućnosti, uvesti ili unaprediti agroekološke mere koje odgovaraju stvarnim potrebama lokalne poljoprivrede.

Učešće svih relevantnih aktera ocenjuje se kao ključno kako bi preporuke koje proisteknu iz ovog procesa bile realne, primenljive i u skladu sa izazovima sa kojima se poljoprivrednici suočavaju na terenu, ali i sa dugoročnim ciljevima zaštite zemljišta, voda i životne sredine.

Učesnicima debate podeljena je i brošura „Zeleni kompas“, posvećena modelima i merama koje lokalne samouprave mogu da primene – od zaštite zemljišta i upravljanja vodama, preko podrške agroekološkim praksama, do edukacije i finansijskih podsticaja.

Kako je istakao Slobodan Živanović, konsultant za ruralni razvoj i moderator skupa, cilj debate bio je da se sagledaju postojeće mogućnosti i naprave prvi konkretni koraci ka uvođenju agroekoloških mera na lokalnom nivou.

„Cilj nam je da pogledamo šta rade zemlje Evropske unije, poput Hrvatske, koliko izdvajaju za agroekološke mere i koje su to konkretne prakse. Ideja je da vidimo da li možemo već iz lokalnog budžeta da opredelimo inicijalni iznos za 2026. godinu i da, kroz postojeće mere, razmislimo šta je to što možemo da vratimo zemlji – kako bismo zaštitili prirodu i životnu sredinu, ali i unapredili proizvodnju“, rekao je Živanović.

Na probleme sa kojima se Požarevački kraj već suočava ukazala je Sara Jovanović, stručni saradnik PSSS Požarevac, ističući da su kanalska mreža i vetrozaštitni pojasevi u velikoj meri zapušteni ili nepostojeći, što dodatno pogoršava posledice klimatskih promena.

„Kanali su presušeni ili zatrpani, vetrozaštitni pojasevi gotovo da ne postoje, a sve je manje drveća i šuma. Agroekološke mere koje bi se odnosile na sanaciju kanala i formiranje vetrozaštitnih pojaseva bile bi od velikog značaja za ovaj kraj“, navela je Jovanović.

Kao jedna od važnih mera pomenuto je i osiguranje u poljoprivredi, koje obuhvata preventivne aktivnosti, subvencionisanje premija osiguranja i naknadu štete u slučaju elementarnih nepogoda. Ova mera, kako je istaknuto, i dalje je nedovoljno zastupljena u praksi i zahteva snažniju podršku i promociju na lokalnom nivou.

Učesnici debate ocenili su da je Požarevac pogodan za pilot-uvođenje novih mera.

„Dovoljno je krenuti sa jednom ili dve manje investicije da bi se ispitalo kako sistem funkcioniše. Požarevac je ozbiljan poljoprivredni kraj, sa jakom stručnom službom i znanjem koje može da iznese ove promene“, istaknuto je tokom diskusije.

Među konkretnim predlozima našli su se podrška sistemima za navodnjavanje, finansiranje pokrovnih useva u sušnim periodima, kao i subvencionisanje nabavke mehanizacije za konzervacijsku obradu zemljišta – uključujući savremene sejalice koje omogućavaju obradu bez oranja, čime se čuva vlažnost i struktura zemljišta.

Posebno je otvoreno i pitanje organske proizvodnje kao jedne od agroekoloških mera, uz procenu da li na lokalu postoji dovoljan broj zainteresovanih proizvođača u biljnoj i stočarskoj proizvodnji za ovakav vid podrške.

Iz Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj poručuju da je upravo ovakav dijalog suština projekta.

„Lokalna zajednica najbolje zna šta je potrebno njenoj zemlji i poljoprivredi. Naš cilj je da te glasove osnažimo i stavimo u centar lokalnih politika“, ističu organizatori.

Zajednički zaključci sa debate, zajedno sa detaljnom analizom lokalnih agrarnih politika, identifikacijom nedostataka, potencijala i potreba kada je reč o agroekološkim merama, biće objedinjeni i upućeni rukovodstvu opštine Požarevac kao preporuke za unapređenje budućih lokalnih programa.

Projekat „Zeleni kompas“ realizuje se u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa i Sigurne staze, kao i međunarodnim partnerom

Fondacijom Fridrih Ebert. Projekat je podržan od strane Evropske unije i sprovodi se u periodu od 2023. do 2026. godine.

Više informacija o projektu pratite na linku: https://www.agronews.rs/eu-resurs-centar-za-civilno-drustvo-u-srbiji/.

Za sve dodatne informacije:
Jelena Sajić
Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj
[email protected]
+381 64 3900 123