Portal pametne poljoprivrede

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država tokom ove godine sprovesti značajne promene agrarne politike, prema kojima će poljoprivrednici koji više ulažu u proizvodnju dobijati i veće podsticaje, dok će se podsticaji po prvi put pravdati računima.

„Nema više uravnilovke, nego onaj ko bude više ulagao, taj će više dobijati od države. Prvu ratu za ratarsku, odnosno biljnu proizvodnju, isplatićemo svima jednako, dok će druga rata, pred jesen, zavisiti od ulaganja“, rekao je Glamočić za Tanjug.

On je naveo da će država prvi put uvesti podsticaje i za livade i pašnjake, uz uslov da poljoprivrednici imaju najmanje jedno uslovno grlo preživara.

Kada je reč o biljnoj proizvodnji, Glamočić je istakao da neće svi usevi imati isti nivo podsticaja, te da će veće subvencije dobijati proizvođači koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i cvećarstvom, kao i oni koji ulažu u sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i zaštitu od mraza.

Ministar je naglasio da će država ove godine po prvi put striktno zahtevati pravdanje podsticaja računima.

„Dešavalo se da sredstva koja država isplaćuje poljoprivredi, a govorimo o više od 100 milijardi dinara, završe u drugim delatnostima. Novac koji država daje mora biti uložen u poljoprivredu“, rekao je Glamočić.

Podsetio je da poljoprivreda dobija više od 62 odsto ukupnih državnih podsticaja, kao i da dobija duplo više nego što učestvuje u BDP-u, ističući da je cilj države potpuna prehrambena samodovoljnost.

„Nedostaje nam oko 20 odsto samodovoljnosti kada je reč o svinjskom mesu, dok smo u svim ostalim segmentima samodovoljni“, rekao je ministar.

Govoreći o isplatama podsticaja, Glamočić je istakao da je poljoprivrednicima važna predvidljivost, odnosno tačan datum isplate. Naveo je da je premija za mleko za treći kvartal prošle godine isplaćena, kao i da je raspisan javni poziv za četvrti kvartal, uz najavu da će se isplate vršiti odmah po donošenju uredbi.

Kao najveće aktuelne probleme u poljoprivredi naveo je svinjarstvo i mlekarstvo, ali je dodao da su u prethodnom periodu ostvareni pozitivni pomaci – povećan je broj priplodnih krmača za 11.000, ukupni fond svinja za 10 odsto, dok je uvoz prasadi smanjen za dva i po puta.

Govoreći o afričkoj svinjskoj kugi, Glamočić je upozorio da se zaraza najčešće prenosi putem divljih svinja i neadekvatne dezinfekcije odeće i obuće, apelovavši na pojačane mere biosigurnosti.

Kada je reč o mlekarstvu, ministar je naveo da je količina proizvedenog mleka u Srbiji prošle godine povećana za 10 odsto, kao i da je Srbija postala neto izvoznik mleka.

„U 2025. godini izvezli smo više od 13.000 tona mleka, oko 28 odsto više nego što smo uvezli. Najviše izvozimo u zemlje CEFTA i EU, pre svega Bugarsku“, rekao je Glamočić.