Poljoprivrednici Banata: Pravdanje računima subvencije od 18.000 dinara po hektaru – neprihvatljivo
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, Dragan Kleut, izjavio je danas da je neprihvatljiva odluka ministra poljoprivrede Srbije Dragana Glamočića da se isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora pravdati računima za kupovinu repromaterijala, ocenjujući da je takva odluka suprotna sporazumu sa Vladom Srbije.
„Za isplatu direktnog davanja subvencije od 18.000 dinara po hektaru nije predviđeno pravdanje računima. Ta subvencija je dogovorena 2023. godine sporazumom sa tadašnjom premijerkom Anom Brnabić“, rekao je Kleut za agenciju Beta.
On je naveo da setva jednog hektara ratarskih kultura poljoprivrednike košta znatno više od iznosa same subvencije, te da će dodatno prikupljanje računa, naročito kod starijih domaćinstava, zakomplikovati i usporiti isplatu, koja je proizvođačima neophodna za prolećnu setvu.
Prema njegovim rečima, sporazumom postignutim sa Vladom Srbije 2023. godine, nakon protesta poljoprivrednika, dogovoreno je da se samo drugi deo subvencije od 17.000 dinara, od ukupno 35.000 dinara po hektaru, pravda računima za kupovinu semena, goriva, mineralnog đubriva i drugog repromaterijala.
Kleut je ukazao i na, kako je rekao, narušen dugogodišnji paritet cena pšenice, brašna i hleba u odnosu 1:2:4. Kako je naveo, ukoliko kilogram brašna košta oko 75 dinara, a hleb 130 dinara, cena kilograma pšenice bi trebalo da iznosi najmanje 35 dinara, a ne 19 do 20 dinara, koliko se trenutno plaća.
„Ako je kilogram pšenice sada oko 20 dinara, kilogram brašna bi trebalo da košta 40 dinara, a kilogram hleba 80 dinara, a ne 130 dinara“, rekao je Kleut.
On je ocenio da neko u lancu – kupci pšenice ili trgovci brašnom i hlebom – ostvaruje visoku zaradu na račun proizvođača, koji trpe posledice niske otkupne cene.
Kleut je istakao i da poljoprivrednici već nekoliko godina rade sa gubicima zbog suše, kao i zbog, kako je naveo, odbijanja Ministarstva poljoprivrede da ih pomogne sa dodatnih 300 evra po hektaru, što bi im omogućilo nastavak proizvodnje. Dodao je da je cena pšenice u Srbiji na berzi za 10 do 15 dinara niža nego na najbližoj berzi u Budimpešti, zbog čega, kako je ocenio, poljoprivrednici ne mogu dugoročno da opstanu u postojećim uslovima.