Portal pametne poljoprivrede

Novo istraživanje pokazuje koliko se vegetacioni period promenio u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji. Da li naša poljoprivreda može da se prilagodi? Istraživanje potpisuje dr Nikola Milentijević sa Univerziteta u Prištini, kao jedan od autora studije, a prenosi ga Klima 101. Ono otkriva kako se pomera tzv. vegetacioni period biljaka širom Srbije u poslednjih nekoliko decenija.

U Srbiji su nizijski predeli najugroženiji, a brdsko-planinski ekosistemi po termičkim karakteristikama sada liče na nekadašnje nizije, piše dr Nikola Milentijević sa Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, jedan od autora nove studije. Vegetacioni period je deo godine tokom kojeg biljke imaju povoljne uslove za rast i razvoj, pre svega u pogledu temperature i dostupnosti vode.

U Srbiji, vegetacioni period obuhvata interval od aprila do oktobra, mada njegov početak i završetak variraju u zavisnosti od geografske širine, nadmorske visine, reljefa i mikroklimatskih uslova. Novo istraživanje pokazuje koliko se vegetacioni period širom zemlje „pomera” usled klimatskih promena: počinje ranije i traje duže.

Promene nisu svuda iste, već su najizraženije u istočnim delovima Srbije, u Pomoravlju, južnoj Srbiji i Beogradu. Istovremeno, usevi u ovim krajevima trpe i veći toplotni stres, a klimatski ekstremi kao što su kasni prolećni mrazevi, letnje suše i toplotni talasi sve više ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju.

Srbija se može prilagoditi na ove promene, ali to zahteva strateški pristup problemu.

Širom Srbije, vegetacioni period se značajno promenio poslednjih decenija. On počinje ranije, duže traje i znatno je više toplotno opterećen, pokazuje istraživanje grupe autora sa Univerziteta u Nišu i Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica, objavljeno u časopisu Environmental Monitoring and Assessment.

Istraživanje je poredilo razliku između dva tridesetogodišnja perioda: 1961–1990. i 1991–2020, i pokazalo koliko su se pomerili temperaturni pragovi u različitim delovima Srbije.

Temperaturni pragovi u poljoprivredi: Zašto je važno kada temperature dostignu 5, 10 i 15 °C?

Temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C predstavljaju biološki utemeljene granice koje označavaju ključne faze razvoja biljaka:

• Prag temperature od 5 °C vezan je za početak vegetacione aktivnosti i izlazak biljaka iz zimskog mirovanja;

• Temperaturni prag od 10 °C označava uslove neophodne za intenzivan rast većine ratarskih kultura;

• Prag od 15 °C karakteriše razvoj termofilnih biljaka, ali istovremeno predstavlja granicu nakon koje se rizik od toplotnog stresa naglo povećava.

Praćenjem ovih pragova može se precizno utvrditi trajanje vegetacionog perioda. Promene u vremenu dostizanja ovih pragova znače da se čitav biljni ciklus u hronološkom smislu pomera, što ima direktne posledice po planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom.

„U brdsko-planinskim oblastima, najveća promena je snažno produženje perioda sa temperaturama iznad 15 °C, gde visokoplaninski ekosistemi sada imaju termičke odlike karakteristične za nizijske uslove”, kaže dr Nikola M. Milentijević.

Istraživanje pokazuje da se temperaturni pragovi danas dostižu nekoliko dana ranije u toku godine u odnosu na period iz 20. veka: 7,8 dana ranije za prag od 5 °C, 4,4 dana za prag od 10 °C i 8,7 dana za prag od 15 °C.

Promene su najizraženije u nizijskim i istočnim delovima Srbije (Zaječar, Negotin), u Pomoravlju, delovima južne Srbije (Niš, Leskovac, Vranje), kao i u urbanim centrima poput Beograda. U ovim oblastima registrovan je i najizraženiji rast indeksa toplotnog stresa (Heat Stress Index, HSI), što čini ove regione ključnim za buduće projekte prilagođavanja poljoprivrede.

Šta je indeks toplotnog stresa i kako utiče na poljoprivredu?

Indeks toplotnog stresa (HSI) meri trajanje i učestalost visokih temperatura tokom fenoloških faza biljaka. Kada temperature prelaze fiziološke granice tolerancije biljaka, dolazi do smanjenja fotosinteze, poremećaja u cvetanju, ubrzanog starenja i povećane potrošnje vode, što direktno utiče na prinose.

Najviše vrednosti indeksa HSI zabeležene su na istoku i jugoistoku Srbije (Leskovačka, Niška i Vranjska kotlina), Timočka krajina i Veliko Pomoravlje, dok su najniže vrednosti na planinskim stanicama jugozapada Srbije (Zlatibor, Sjenica) i u Podrinju (Loznica).

Produženje vegetacione sezone i povećana akumulacija toplote mogu omogućiti raniju setvu i potencijalno veći prinos, ali klimatski ekstremi i učestalost toplotnih talasa često redukuju ove prednosti. Posebno su osetljive ratarske kulture, voćarstvo i vinogradarstvo.

Prilagođavanje poljoprivrede novim klimatskim uslovima

1. Usklađivanje poljoprivrednog kalendara – raniji početak vegetacije omogućava pomeranje rokova setve i sadnje, ali kasni prolećni mrazevi i dalje predstavljaju rizik.

2. Upravljanje toplotnim stresom – izbor otpornijih kultura i sorti, promena strukture proizvodnje u najugroženijim nizijskim oblastima.

3. Prostorna diferencijacija poljoprivrede – nizije se suočavaju sa ekstremima, dok planinski predeli dobijaju dužu i topliju vegetacionu sezonu.

4. Upravljanje vodnim resursima – duža sezona i veći toplotni stres zahtevaju pametnije navodnjavanje.

5. Praćenje klimatskih pokazatelja – strateško upravljanje klimatskim rizicima, ulaganje u tolerantne sorte, jačanje agrometeorološkog nadzora i savetodavnih službi.

„Poljoprivredni potencijal prostora se menja: oblasti koje su nekada bile ograničene kratkom sezonom danas postaju pogodnije za određene kulture, dok tradicionalne poljoprivredne zone gube deo svoje klimatske stabilnosti”, zaključuje dr Milentijević.

Analizirani indikatori postaju osnova za operativne odluke u poljoprivredi, a poljoprivreda koja koristi savremene klimatske analize može ublažiti rizike i iskoristiti produženje sezone tamo gde je ono korisno.

Izvor: Klima 101