Portal pametne poljoprivrede

Piše: Branislav Gulan

Srbija proizvodi 21,6 miliona tona hrane, ali nema kome da proda viškove

Srbija sirovine za hranu proizvodi na 3.257.100 hektara obradivog zemljišta. Na tim površinama godišnje se proizvede oko 21,6 miliona tona hrane (podaci za 2021. godinu). Međutim, i pored značajne proizvodnje, ključni problem domaće poljoprivrede ostaje – prodaja tržišnih viškova.

U selima nema malih prerađivačkih kapaciteta, skladišni prostori su ograničeni, a organizovani izvoz je nedovoljno razvijen. Zato se postavlja pitanje: šta raditi sa viškovima pšenice i drugih ratarskih kultura?

Jedno od rešenja je formiranje specijalizovanih izvoznih zadruga za sve kulture, uz angažovanje stručnjaka sa iskustvom iz nekadašnjih velikih jugoslovenskih izvoznih firmi poput „Geneksa“ i „Progresa“, koji su uspešno plasirali robu i na razvijena i na nesvrstana tržišta. Posebna šansa vidi se i na tržištu zemalja bivšeg nesvrstanog sveta.

U skladištima 4,5 miliona tona pšenice – cena ispod troškova

Posle žetve 2025. godine u Srbiji je u skladištima bilo oko 4,5 miliona tona pšenice. Pored novog roda od 3.620.000 tona, dočekale su ga i stare zalihe veće od milion tona.

S obzirom na to da je Srbiji za domaće potrebe potrebno najviše 1,2 miliona tona godišnje, jasno je da postoje značajni izvozni viškovi. Ipak, izvoz ide sporo.

Cena pšenice trenutno se kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu – ukoliko se pronađe kupac. Prema procenama Zadružnog saveza Vojvodine, troškovi proizvodnje prelaze 30 dinara po kilogramu, što znači da proizvođači rade sa gubitkom.

Prema rečima Svetozara Murgaškog sa Čeneja, trenutna cena ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.

Povećane površine pod pšenicom

Jesenja setva 2025. godine obavljena je na 842.347 hektara, što je za 5,5 odsto više nego prethodne godine. Površine pod pšenicom povećane su za 5,2 odsto, ječmom za osam odsto, raži za 8,5 odsto, a uljanom repicom za 5,7 odsto.

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom (2015–2024), površine pod pšenicom veće su za 6,7 odsto. Pšenica sada zauzima blizu 700.000 hektara – rekordne površine u poslednjim godinama.

Izvoz pšenice opada

Pšenica je druga najvažnija izvozna žitarica Srbije, odmah iza kukuruza. Ipak, izvoz opada:

• 2021. godine: 1.071.000 tona

• 2025. godine: 789.000 tona (četvrtina manje nego ranije)

Oko dve trećine izvoza plasira se u zemlje EU, dok 32 odsto ide u CEFTA region.

Najveći kupci su:

• Italija (306.000 tona – 38% izvoza)

• Rumunija (186.000 tona)

• Bosna i Hercegovina (100.000 tona)

• Severna Makedonija (86.000 tona)

• Albanija (57.000 tona)

Srbija učestvuje sa 1,1 odsto u evropskom izvozu pšenice i nalazi se na 12. mestu.

Geopolitika i crnomorski koridor

Rat u Ukrajini i dešavanja oko crnomorskog koridora snažno su uticali na tržište žitarica. Dok je koridor bio otvoren, ogromne količine ruske i ukrajinske pšenice izlazile su na tržište po niskim cenama, što je obaralo cene i u Srbiji.

Zatvaranjem koridora povećani su troškovi transporta, posebno preko Dunava i luke Konstanca, koja je ključna za srpski izvoz. Ukrajinsko žito je preplavilo silose u Konstanci, dok su barže i transportni kapaciteti preusmereni na ukrajinsku robu.

Srbija nema sopstvene prekookeanske brodove ni logistiku za direktan izvoz na daleka tržišta poput Afrike ili Kine. Jedna barža prevozi 1.000–1.500 tona, dok jedan tanker može da primi i do 60.000 tona tereta.

FAO: Globalne zalihe žitarica blizu rekorda

Prema podacima FAO, svetske cene hrane u januaru su pale peti mesec zaredom. FAO indeks cena hrane iznosio je 123,9 poena, što je 0,4% manje nego u decembru i 0,6% manje nego godinu dana ranije.

Globalne zalihe pšenice i kukuruza su visoke, što dodatno pritiska cene na svetskom tržištu.

Problemi logistike i konkurencije

Srbija se suočava sa:

• visokim troškovima transporta

• zastojima na železnici

• konkurencijom Mađarske i Hrvatske

• povlašćenim tretmanom ukrajinske pšenice u EU

U evropskoj proizvodnji pšenice Srbija učestvuje sa 1,3 odsto i nalazi se na 16. mestu.

Kupovina „na zeleno“ i saveti ratarima

Pojedine kompanije već nude kupovinu ovogodišnjeg roda „na zeleno“ po ceni od 19–20 dinara po kilogramu.

Stručnjaci savetuju ratarima da:

• 30% proizvodnje prodaju pre žetve

• 30% tokom žetve

• 30% čuvaju za kasniju prodaju

Ova strategija može doprineti stabilnijem prilivu finansijskih sredstava tokom godine.

Strukturni problemi domaće proizvodnje

U Srbiji se čak 63 odsto površina pod pšenicom zasejava „tavankom“ (nedeklarisanim semenom), što značajno utiče na prinose i kvalitet. To je jedan od razloga zašto od 1991. godine nema rekordnih prinosa.

Poljoprivrednici se suočavaju sa:

• niskim podsticajima

• visokim troškovima proizvodnje

• nestabilnim tržištem

• malim i rascepkanim parcelama

• zastarelom mehanizacijom

Na makroekonomskom nivou neophodno je dugoročno rešiti finansiranje proizvodnje i otkupa, kao i stabilizaciju tržišta.