Portal pametne poljoprivrede

• Zbog loše agroekonomske politike Srbija danas proizvodi samo 2.403.991 grlo svinja godišnje – približno koliko je imala i 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Pre dve decenije u oborima je bilo i do pet miliona svinja. Danas se po stanovniku troši oko 15 kilograma svinjskog mesa godišnje.

• Tako mala proizvodnja dovela je državu u situaciju da je izgubila prehrambeni suverenitet. Očekuje se da će ga vratiti nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2025. do 2034. godine, koju bi Vlada Srbije uskoro trebalo da usvoji.

Branislav Gulan

Bez izgradnje savremenih farmi i uvođenja nove genetike u domaćoj proizvodnji svinja nema značajnijeg oporavka sektora. Cena žive mere tovljenika tokom godine varira i zavisi od uvoza (trenutno oko 160 dinara po kilogramu), pa su mnogi proizvođači bez sigurnog plasmana odustali od tova.

Poslednji popis poljoprivrede pokazao je da se u Srbiji godišnje tovi oko 2.403.991 grlo svinja, što je 30 odsto manje nego pre deset godina, kaže dr Vitomir Vidović, profesor stočarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i vlasnik Reprocentra svinja „Farmdizajn“ u Rumenki.

Ovaj stručnjak bio je konsultant u pripremi izgradnje oko 125 farmi svinja u Rusiji, u okviru šireg projekta u kojem je ukupno izgrađeno 564 farme. Cilj je bio postizanje samodovoljnosti u proizvodnji i stvaranje izvoznog viška. Rusija danas izvozi značajne količine svinja i svinjskog mesa, između ostalog i u Vijetnam.

Od izvoznika do uvoznika

Srbija je od izvoznika svinjskog mesa postala zavisna od uvoza. Poslednji izvoz u EU i SAD ostvaren je 1991. godine, u vrednosti od 762 miliona dolara. Nakon toga usledili su ratovi, sankcije, klasična i afrička kuga svinja, kao i dugogodišnji pad stočnog fonda, koji traje više od tri decenije, prosečno dva do tri odsto godišnje.

EU je zabranila uvoz svinjskog mesa iz Srbije zbog vakcinacije protiv klasične svinjske kuge, koja je ukinuta 15. decembra 2019. godine. Ipak, bolest se povremeno ponovo pojavljuje, kao i afrička kuga svinja, protiv koje još ne postoji vakcina. U tim slučajevima sledi eutanazija celog zapata, a iako država nadoknađuje štetu, posledice su dugoročne – pre svega nedostatak prasadi. Procene govore da Srbija godišnje uvozi oko 500.000 prasadi.

Transport svinjskog mesa iz Srbije kroz zemlje EU dozvoljen je samo ako je meso termički obrađeno na 72 stepena i više. Ipak, Srbija trenutno nema značajan izvozni potencijal, niti bi sa postojećom cenom bila konkurentna, posebno jer u EU postoji višak od oko 50 miliona svinja.

Tokom 2025. godine uvezeno je oko 100.000 tona svinjskog mesa, koje se meša sa domaćim na tržištu. Istovremeno, u poslednjoj deceniji ugašeno je oko 62.000 malih stočnih farmi. Za uvoz mesa i oko 45.000 tona mleka potrošeno je oko milijardu evra.

Nova Strategija i očekivanja proizvođača

Prema najavama, nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2025–2034. trebalo bi da donese zaokret i vrati prehrambeni suverenitet. Prethodna strategija (2014–2024) obećavala je godišnji rast agrarne proizvodnje od 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto u slabijim godinama, ali je realan rast iznosio svega 0,17 odsto godišnje, odnosno 1,7 odsto za celu deceniju.

Proizvođači očekuju reformu sistema podsticaja, ulaganja u savremene objekte i povećanje broja tovnih svinja na oko 6,5 miliona grla u narednim godinama.

Stiže nova genetika svinja

Oliver Stanković, vlasnik farme svinja „Edufarm“, ističe da su proizvođačima potrebni povoljni kreditni uslovi i dugoročno finansiranje.

„Jedna farma se isplati za 12 do 13 godina, ali mi nemamo kredite sa tolikim rokom otplate. To je veliki rizik za proizvođače, naročito u periodima niskih cena“, kaže on.

Savremena genetika omogućava dnevni prirast od oko 1,2 kilograma, odnosno četiri do šest tona mesa po krmači godišnje, što u zatvorenom proizvodnom ciklusu može doneti značajnu dobit.

Dr Vitomir Vidović navodi da bi dodatna vrednost bila znatno veća kada bi farmeri imali sopstvene klanice i prodajne objekte. U tom slučaju, prihod po hektaru mogao bi da iznosi između 25.000 i 37.000 evra godišnje, dok proizvođači bez prerade ostvaruju znatno manje.

Danski model kao primer

Danska, sa sličnim brojem stanovnika kao Srbija, na oko 2.000 farmi proizvede 32 miliona svinja godišnje i čak 90 odsto izvozi. Predstavnici danske kompanije „Danbred“, prisutne u Srbiji više od 40 godina, navode da Srbija ima dobre prirodne uslove za proizvodnju, ali da su potrebne investicije, edukacija i veći broj stručnjaka na farmama.

U Danskoj se poslednjih godina fokus genetskog unapređenja pomerio sa isključive produktivnosti na izdržljivost i otpornost životinja, što je odgovor na savremene izazove u stočarstvu.

Iskustva pokazuju da srednje razvijene zemlje u kojima je potrošnja svinjskog mesa značajna teže da imaju broj svinja približan broju stanovnika, kako bi obezbedile stabilnost tržišta i prehrambenu sigurnost.

(Autor je analitičar i publicista.)