Portal pametne poljoprivrede

Piše: Branislav Gulan

Budžet i finansiranje poljoprivrede

Od poreskih obveznika za poljoprivredu u Srbiji, odlukom Narodne skupštine, a preko budžeta izdvojeno je za 2026. godinu 147,5 milijardi dinara. To je najviše od postojanja finansiranja ove delatnosti budžetskim novcem. Tačan broj stavki trošenja koji se odnosi na poljoprivredu, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva nije sabran, ali se može videti da su sve potrebe poljoprivrednika u agrarnom troškovniku.

Uloga Vlade i inspekcija

Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija nadležnih institucija i službi.

Obnova prehrambenog suvereniteta

„Obnova prehrambenog suvereniteta“ kao opšti cilj nove strategije znači jačanje sposobnosti Republike Srbije da, u uslovima sve učestalijih kriza, očuva stabilnost ponude hrane, zaštiti domaću proizvodnju i istovremeno jača poziciju kao pouzdan i konkurentan proizvođač hrane – i za sopstvene potrebe i za izvoz.

Nedostaci trenutne strategije

Iako je dokument pripreman sa daleko širim pristupom temi od ranijih slučajeva, u njemu se ne mogu pronaći odrednice o ulozi institucija, nauke i državnog aparata u razvoju poljoprivrede, a pogotovo su izostali bitni detalji vezani za taktiku ulaska u EU. Potpuno neopravdano izostalo je uvažavanje korisnih iskustava koje su pojedine zemlje stekle na putu ulaska u EU i prvih godina članstva.

Prehrambena sigurnost Srbije

Republika Srbija je tradicionalno prehrambeno suverena zemlja, sa sposobnošću da u velikoj meri obezbedi snabdevanje stanovništva hranom iz sopstvene proizvodnje. Ipak, postoji izvesni pad stope samodovoljnosti u pojedinim proizvodnim kategorijama, zbog čega Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na sistemskom jačanju i modernizaciji nacionalnog prehrambenog sistema.

Prehrambena sigurnost stanovništva u mirnodopskim i stabilnim uslovima može se obezbediti iz domaće proizvodnje, odnosno unutar nacionalnog prehrambenog sistema. Razlika do pune snabdevenosti tržišta nadoknađuje se iz uvoza.

Akcioni plan i sprovođenje strategije

Prvi i ključni oslonac sprovođenja buduće Strategije razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja predstavlja Akcioni plan kao obavezan instrument realizacije Strategije. Akcioni plan se donosi u roku od 90 dana od usvajanja Strategije, za period od tri godine, i sadrži precizno definisane mere i aktivnosti, nosioce sprovođenja, rokove i finansijska sredstva. Na taj način se strateški ciljevi prevode u konkretne, merljive i vremenski ograničene obaveze institucija.

Opredeljenje naroda za podršku poljoprivredi iskazala je Narodna skupština, što od svih nadležnih ministarstava, a pre svega od Vlade, zahteva izuzetan kvalitet u radu, efikasnost i poštovanje iskazanih programa razvoja poljoprivrede i zaštite sela.

Poziv na raspravu

Vladina briga nije u donošenju uredbi i pravilnika, već u valjanom radu inspekcija, ističe Čedomir Keco iz udruženja Agroprofit: „Cela nacija je pozvana od Predsednika države Aleksandra Vučića da radimo više i bolje“. Svako može da ima svoju deonicu koju može kvalitetno savladati i unaprediti.

Keco poziva na otvorenu raspravu: „Na ovom mestu sa iskrenom namerom navodićemo otvorene teme za rešenja, složena pitanja iz agrara uz poziv da iznesete Vaše osvrte i sugestije za uspešniju poljoprivredu u Srbiji i za život sela. Voleli bismo da svakodnevno imamo prilog i odgovore – Kako vlada Vlada u poljoprivredi i kako može bolje“.

Strategija o poljoprivredi i ruralnom razvoju – Treći čin

Zabrinjava pad proizvodnje i potrošnje u poslednjih nekoliko decenija. Rezultat tog rada je gubitak prehrambenog suvereniteta, koji treba da vrati buduća, nova Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2026. do 2034. godine.

Priprema strategije 2026–2034

Priprema Strategije predstavlja korak do rasprave na Vladi. Iako dokument pripreman sa širim pristupom, u njemu se ne mogu pronaći odrednice o ulozi institucija, nauke i državnog aparata u razvoju poljoprivrede, a izostala su i iskustva drugih zemalja u pristupanju EU.

Keco ističe: „Autori ovog dokumenta nisu prepoznali da naši poljoprivredni proizvođači iz sektora primarne proizvodnje nisu deo privrednog sistema, niti su institucionalno vezani za komorski sistem. Priča o zadružnom sektoru nije dovoljna“.

Okrugli sto i odgovori ministarstva

Pitanje je da li će Okrugli sto (zakazan za 25. mart 2026) promeniti sadržaj i proširiti pravce razvoja. Ministarstvo je dostavilo odgovore iz kojih se ne mogu razaznati sve novosti u sektoru, navodi Keco.

Donošenje nove Strategije je neophodno zbog isteka prethodnog dokumenta i promenjenog ambijenta: geopolitičke tenzije, ratovi, poremećaji na globalnom tržištu hrane i posledice klimatskih promena zahtevaju dugoročno opredeljenje države.

Nacionalni prehrambeni sistem i sigurnost

Republika Srbija može u velikoj meri obezbediti snabdevanje hranom iz sopstvene proizvodnje, ali pad stope samodovoljnosti u pojedinim kategorijama ukazuje na potrebu za jačanjem nacionalnog sistema.

U uslovima otvorene ekonomije, domaći proizvođači mogu odgovoriti na uvoznu konkurenciju unapređenjem konkurentnosti. U apsolutnim krizama, poput ratova ili klimatskih događaja, nacionalni prehrambeni sistem je jedini oslonac stanovništva. Istorijsko iskustvo iz 1990-ih jasno pokazuje značaj očuvanog sistema i visokog stepena prehrambene suverenosti.

Ciljevi nove strategije

„Obnova prehrambenog suvereniteta“ znači jačanje sposobnosti Srbije da očuva stabilnost ponude hrane, zaštiti domaću proizvodnju i bude pouzdan proizvođač za sopstvene potrebe i izvoz.

Usvajanje Strategije očekuje se u prvom kvartalu 2026. Primena je vezana za donošenje Akcionog plana, koji definiše mere, nosioce realizacije, rokove i finansijska sredstva, čime se obezbeđuje ubrzana implementacija.

Mehanizmi sprovođenja

1. Akcioni plan: Konkretne, merljive i vremenski ograničene obaveze institucija.
2. Sistem praćenja i izveštavanja: Jedinstveni informacioni sistem i redovni izveštaji nadležnih institucija.
3. Finansijski okvir: Budžetska sredstva, donatorska podrška i međunarodna pomoć.

Strategija predviđa postepeno usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, uz očuvanje ekonomskih interesa malih i srednjih gazdinstava.

Gubitak humusa i regenerativne prakse

Strategija prepoznaje gubitak humusa kao ozbiljan dugoročni problem. Planira se:

• Integracija biljne i stočarske proizvodnje
• Biodistrikti kao teritorijalni modeli održivog upravljanja
• Regenerativne prakse: plodored, pokrovni usevi, minimalna obrada zemljišta, agrošumarstvo

Uključivanje malih i srednjih gazdinstava

Uspostavlja se institucija zaštitnika hrane za fer odnose proizvođača, prerađivača i trgovaca. Pored toga:

• Odbor za transparentnost cena hrane
• Podsticanje zadružnog sektora i proizvođačkih organizacija

Energetska situacija i krizni planovi

Ratovi i energetski problemi do sada nisu ozbiljno pogodili poljoprivredu, ali Strategija predviđa mogućnost dopunskih mera u slučaju pogoršanja situacije.

Treći čin rasprave

Okrugli sto predstavlja treći čin rasprave i priliku da se identifikuju inovacije i uobičajene formulacije, navodi udruženje Agroprofit i predsednik Čedomir Keco.

(Priredio analitičar i publicista)