Portal pametne poljoprivrede

Agroekološke mere sve više dolaze u fokus kao važan deo budućih lokalnih agrarnih politika, posebno u sredinama koje svoju poljoprivrednu proizvodnju zasnivaju na očuvanju zemljišta, vode i biodiverziteta. Pitanje više nije samo kako podržati proizvodnju, već i kako lokalne budžete i razvojne planove usmeriti ka održivijim modelima koji odgovaraju stvarnim potrebama poljoprivrednika i zajednice

 U Rekovcu je 24. marta održana javna debata o agroekološkim merama u lokalnim agrarnim politikama, u okviru projekta „Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, koji sprovodi Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj. Predstavnici opštine, predstavnici udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, poljoprivrednici, vinari, profesori i učenici Poljoprivredne škole razgovarali su o tome kako lokalne mere podrške mogu bolje odgovoriti na potrebe sela, zaštitu prirodnih resursa i održivi razvoj poljoprivrede.

„Zeleni kompas“ u tri opštine

Javna debata u Rekovcu bila je treća u nizu aktivnosti koje se realizuju u okviru projekta „Zeleni kompas“, koji se sprovodi u Rekovcu, Požarevcu i Mionici sa ciljem da ojača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju i sprovođenju agroekoloških politika u ruralnim sredinama Srbije.

U okviru projekta u svakoj od tri opštine biće sprovedena analiza lokalnih agrarnih politika, uz identifikaciju nedostataka, potencijala i potreba kada je reč o agroekološkim merama. Pored toga, kroz javne debate sa predstavnicima lokalnih samouprava, savetodavnih službi, poljoprivrednicima, mladima i organizacijama civilnog društva formulišu se preporuke za unapređenje lokalnih budžeta i planova ruralnog razvoja.

Više od podrške mehanizaciji

Debate su prethodno održane u Požarevcu 23. decembra 2025. godine i u Mionici 3. marta 2026., dok je skup u Rekovcu održan 24. marta.

Prema oceni učesnika, debata u Rekovcu otvorila je važna pitanja o tome kako lokalna agrarna politika može da prevaziđe dosadašnji fokus na nabavku mehanizacije i više prostora posveti merama koje doprinose zaštiti zemljišta, vode, biodiverziteta i ukupnom kvalitetu života na selu.

Konsultant i moderator debate Slobodan Živanović ukazao je da se u lokalnim programima podrške često iz godine u godinu ponavljaju iste mere, dok se agroekološki pristup i ruralni razvoj i dalje nedovoljno prepoznaju.

„Kada analizirate lokalne programe opština i gradova, vidite da većina ima meru za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno za nabavku opreme, mašina i mehanizacije. To se godinama ponavlja, što jeste dobro, ali se zanemaruju mere koje se tiču unapređenja kvaliteta života ili zaštite prirode“, rekao je Živanović.

On je ocenio da budžetske mogućnosti opštine Rekovac jesu ograničene, ali da i u takvim okolnostima raspoloživa sredstva mogu biti raspoređena na način koji bi više podržao održivo upravljanje resursima i dugoročnu otpornost poljoprivrede.

Živanović je podsetio i da se ruralni razvoj u javnosti najčešće pogrešno svodi isključivo na poljoprivredu, iako obuhvata mnogo širi spektar mera i politika. Kako je naveo, u Srbiji tek manji broj opština finansira organsku proizvodnju, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa ili mere za unapređenje kvaliteta zemljišta, dok se najveći deo lokalnih podsticaja i dalje usmerava isključivo na primarnu proizvodnju.

Uloga informisanja i uključivanja lokalne zajednice

Govoreći o značaju debate u Rekovcu, član Upravnog odbora udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije Oliver Aleksić istakao je da ovaj skup za njega ima i posebnu ličnu važnost, budući da potiče iz tog kraja, iz sela Sekurič. On je naveo da mu je posebno drago što su na tribini okupnjeni poljoprivredni proizvođači, kao i predstavnici organizacija i institucija iz opštine Rekovac, koji su želeli da se bliže upoznaju sa ciljevima projekta i temom agroekoloških mera.

Aleksić je ukazao da ovakve teme u Srbiji još nisu dovoljno poznate, ni kao termin ni kao konkretna mera podrške, zbog čega je važno nastaviti sa informisanjem i uključivanjem lokalnih aktera. Prema njegovim rečima, vreme u kojem će se više govoriti o agroekološkim merama i mogućnostima korišćenja sredstava namenjenih toj oblasti tek dolazi, zbog čega su projekti ovog tipa značajni za podizanje svesti i pripremu lokalnih zajednica za buduće programe podrške.

On je istakao da je projekat usmeren na jačanje organizacija civilnog društva, ali i na to da poljoprivrednicima i ljudima koji žive na selu približi na koji način i uz pomoć kojih mera može da se unapredi život u ruralnim sredinama. Kako je naglasio, od posebne je važnosti da informacije i znanja stignu do krajnjih korisnika podsticaja, ali i da lokalne samouprave budu aktivno uključene u ovakve programe, kako bi mogle da ih dalje prenose i primenjuju u praksi. Krajnji cilj, ocenio je Aleksić, jeste da se raspoloživa sredstva, uključujući i ona iz Evropske unije, iskoriste na adekvatan način, a da stanovnici sela ostanu na svojim gazdinstvima i unaprede kvalitet života u ruralnim sredinama.

Agroekološke mere i evropski standardi

Govoreći o evropskim pravilima, Živanović je ukazao da se agrarna podrška u EU sve više vezuje za poštovanje standarda zaštite životne sredine, a ne za administrativno pravdanje troškova. Učesnicima su predstavljene i aktuelne promene u okviru nacionalne agrarne politike i procesa usklađivanja sa evropskim pravilima, uključujući proces akreditacije mere 4 – agroekološko-klimatske mere.

Ova mera usmerena je na održivo upravljanje resursima i zaštitu životne sredine u poljoprivredi, a obuhvata aktivnosti kao što su plodored na obradivim površinama, zatravljivanje međurednog prostora u voćnjacima i vinogradima, uspostavljanje polenatorskih traka, kao i upravljanje livadama i pašnjacima radi zaštite kvaliteta vode i povećanja organske materije u zemljištu.

Voda i bunari kao posebno važno pitanje

Posebna pažnja posvećena je i problemima vezanim za vodu i bunare, za koje je ocenjeno da zahtevaju dodatne razgovore i uključivanje nadležnih stručnih institucija. Kako je istaknuto, lokalni nivo može doprineti pripremom dokumentacije i predloga projekata, ali sistemska rešenja moraju doći kroz širu institucionalnu podršku.

Preporuke za lokalne agrarne politike

Teme otvorene u Rekovcu bile su posebno važne imajući u vidu lokalni značaj voćarstva, vinogradarstva i očuvanja prirodnih resursa.

Predstavnici opštine, poljoprivredni proizvođači, vinari, profesori i učenici Poljoprivredne škole doprineli su da se potrebe lokalne zajednice sagledaju realno i argumentovano.

Kao rezultat ove debate biće formulisane preporuke koje će odražavati stvarne izazove i potencijale lokalne poljoprivrede, sa ciljem da buduće lokalne politike budu više usklađene sa potrebama građana i poljoprivrednika koji u tim sredinama žive i rade.

Projekat se realizuje u okviru projekta ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.