Portal pametne poljoprivrede

Evropska unija priprema paket vanrednih mera za podršku poljoprivredi, kao odgovor na rast cena energenata i đubriva izazvanih globalnim poremećajima u snabdevanju. Kako prenosi Reuters, Evropska komisija razmatra niz instrumenata koji bi trebalo da ublaže pritisak na proizvođače hrane i očuvaju stabilnost tržišta.

U fokusu su direktne subvencije, grantovi i poreske olakšice, ali i povoljne kreditne linije koje bi omogućile poljoprivrednicima da lakše prebrode period naglog rasta troškova proizvodnje.

Pokrivanje do 50% troškova kao ključna mera

Jedna od najznačajnijih opcija koja se razmatra jeste mogućnost da države članice nadoknade i do polovine dodatnih troškova za gorivo i đubrivo. Ovakav model predstavlja direktnu finansijsku intervenciju sa ciljem da se spreči smanjenje proizvodnje i ublaži pritisak na cene hrane.

Prema navodima Reuters, reč je o privremenim merama koje bi bile vremenski ograničene i precizno ciljane, kako bi se izbeglo dugoročno opterećenje budžeta i narušavanje tržišnih odnosa.

Fleksibilnija pravila državne pomoći

Kako bi omogućila bržu reakciju, Evropska komisija planira i prilagođavanje pravila o državnoj pomoći. Time bi državama članicama bilo omogućeno da samostalnije i efikasnije podrže svoje poljoprivrednike i transportni sektor.

Pojedine zemlje već razmatraju ili primenjuju sopstvene mere, poput smanjenja poreza na gorivo ili dodatnih subvencija za ključne inpute, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za koordinisanim odgovorom na nivou cele Unije.

Kriza kao okidač za dugoročne promene

Pored hitnih mera, EU paralelno radi na dugoročnijim rešenjima. U pripremi je i poseban Akcioni plan za đubriva, čiji je cilj da se smanji zavisnost od uvoza i obezbedi stabilnije snabdevanje ključnim sirovinama za proizvodnju.

Ova kriza dodatno je otvorila pitanje energetske zavisnosti poljoprivrede i ukazala na potrebu za transformacijom proizvodnih sistema ka većoj održivosti i otpornosti.

Stabilizacija tržišta hrane kao prioritet

U kontekstu globalnih poremećaja, uključujući krizu u Ormuskom moreuzu i potencijalne probleme u transportu energenata, EU pokušava da spreči scenario naglog rasta cena hrane i pada proizvodnje.

Kako upozorava FAO, a prenosi Reuters, poremećaji u snabdevanju đubrivom i energijom mogu imati direktne posledice na prinose i dostupnost hrane, posebno u zemljama koje zavise od uvoza.

Između hitne pomoći i nove agrarne politike

Predložene mere pokazuju da EU pokušava da balansira između kratkoročne finansijske pomoći i dugoročnih strukturnih promena u poljoprivredi. Subvencije bi mogle ublažiti trenutni udar na proizvođače, ali istovremeno otvaraju pitanje budućeg modela agrarne politike u uslovima sve češćih globalnih kriza.