Evropa diže cenu, Srbija prati: Repica ide preko 52 din/kg
U Srbiji se žute polja uljane repice koja je posejana prošle godine, ali su male padavine uticale da se pojedine oranice preoru. U nekim regionima obavljeno je preoravanje na više od 1.500 hektara, ali su pojedine prošarane površine ostale jer su poljoprivrednici procenili da je to bolje od nove setve.
Sve procene govore da je u Srbiji zasejano oko 32.000 hektara i da su ova polja napredna i zaštićena od insekata.
Uljana repica je završila cvetanje, formira se ljuska i rastu bočne grane i može se reći da polja izgledaju solidno – kaže Ana Marjanović Jeromela iz Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i dodaje da bi sve bilo još bolje da je bilo više padavina, ali i da je hladno vreme uticalo na rad pčela i smanjilo oplodnju. Sada je najvažnije da se nastavi sinteza ulja i možemo imati dobar rod.
Prinos oko 3 tone po hektaru – realna očekivanja
Naši ratari seju uljanu repicu sa očekivanjem da ostvare profit i zbog toga su u tehnologiji primenili najbolju mehanizaciju i sproveli zaštitu od insekata i zaista očekuju dobit.
Prinos od 3.000 kilograma i malo više po hektaru u ovoj godini za njih je realnost, a očekivanje bi bilo još veće da je bilo dovoljno padavina. Nažalost, uljana repica još nije osvojila sve regione gde postoje optimalni uslovi za njen razvoj jer je setva često otežana zbog suše, navodi Čedomir Keco, predsednik Udruženja „Agroprofit“ u Novom Sadu.
Cena uljane repice: uticaj EU tržišta i Odeske berze
Aleksandra Gajdobranski godinama prati rentabilnost u proizvodnji uljane repice i za ovu sezonu predviđa da će ratari ostvariti prihod i poručuje da ubrzano ne sklapaju ugovore o prodaji.
Realno je očekivati da ovogodišnja otkupna cena bude veća od 52 dinara po kilogramu. Ove uljarice biće dovoljno u EU i pominje se veća cena i to od 570 do 620 evra po toni, što će delimično uticati i na formiranje otkupne cene u Srbiji.
U ukrajinskoj luci Odesa okvirna cena uljane repice je 610 do 620 evra po toni.
Ključne evropske zemlje diktiraju cenu
Već godinama u sezoni žetve cena se formira prema obimu proizvodnje i ponude u Francuska, Nemačka, Rumunija i Poljska. Ove zemlje su i najveći proizvođači i uglavnom manji deo roda koriste za svoje potrebe.
B. Gulan