Portal pametne poljoprivrede

Nedostatak padavina tokom proleća, a posebno tokom aprila, već ostavlja ozbiljne posledice na useve širom Srbije. Dok stručnjaci procenjuju da situacija još nije dostigla kritičnu tačku na nivou cele zemlje, poljoprivrednici iz najugroženijih područja upozoravaju da su štete na pojedinim parcelama već ogromne, a da bi nastavak sušnog perioda mogao dodatno da ugrozi ovogodišnje prinose, piše Danas.

Podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) pokazuju da se najveći deo Srbije suočava sa deficitom padavina. Prema mapi monitoringa suše za kraj maja, veći deo Vojvodine nalazi se u kategorijama sušnih, veoma sušnih ili ekstremno sušnih uslova. Najteža situacija zabeležena je u srednjem i severnom Banatu, gde su pojedina područja označena crvenom bojom, što ukazuje na ekstremnu sušu.

Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava da standardizovani indeks padavina (SPI) pokazuje koliko količina padavina odstupa od višegodišnjeg proseka. Kada se posmatraju poslednja dva meseca, deficit padavina je izražen na gotovo celoj teritoriji Srbije.

„Ono što se vidi na mapi jeste da je tokom aprila i maja palo značajno manje kiše nego što je uobičajeno za taj period. Ako se posmatraju tromesečne akumulacije, deficit nije toliko izražen, što ukazuje da je upravo april bio kritičan mesec“, navodi Đurđević.

Prema njegovim rečima, upravo su mart, april i maj ključni za razvoj najvažnijih ratarskih kultura, zbog čega postoji realna opasnost da ovogodišnja proizvodnja podbaci.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se Srbija poslednjih godina suočava sa sve učestalijim letnjim sušama. Đurđević upozorava da će naredne tri do četiri nedelje biti presudne za ovogodišnju proizvodnju.

„Ako tokom juna ne bude padavina u količinama koje su očekivane za ovaj mesec, vrlo verovatno ćemo imati još jednu godinu sa prinosima ispod proseka. To se posebno odnosi na kukuruz, koji učestvuje sa oko dve trećine u ukupnoj ratarskoj proizvodnji Srbije“, ističe on.

Sličnu ocenu daje i dr Mirjam Vujadinović Mandić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ona navodi da su aprilske padavine na većem delu teritorije bile ispod normale, ali da za sada u dubljim slojevima zemljišta još postoji određena količina produktivne vlage zahvaljujući padavinama iz zimskog perioda.

Ipak, upozorava da je najveći deficit vode trenutno prisutan upravo u Vojvodini, gde je pšenica u osetljivoj fazi razvoja i gde joj je dodatna vlaga neophodna za formiranje prinosa.

Dok stručnjaci još ostavljaju prostor za popravak situacije, poljoprivrednici na terenu već beleže ozbiljne gubitke.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović ocenjuje da je šteta na pojedinim parcelama već evidentna i da bi ovogodišnji prinosi mogli biti manji za 30 do 40 odsto.

„Na parcelama gde je predusev bila šećerna repa pšenica je bukvalno izgorela. Žetva će početi najmanje dve nedelje ranije nego što je uobičajeno, što je jasan znak da biljke ubrzano završavaju vegetaciju zbog nedostatka vode“, upozorava Filipović.

On dodaje da su usevi pod stresom i da biljke pokušavaju da što pre završe razvojni ciklus kako bi sačuvale ono malo raspoložive vlage.

Posebno zabrinjavaju podaci iz Banata. Poljoprivrednik Branislav Čolić iz Udruženja „Banatska crnica“ navodi da su srednjobanatski i severnobanatski okrug trenutno među najugroženijim područjima u zemlji.

„Kod nas je ekstremna suša. Zalihe vlage su praktično na nuli. Pšenica je podgorela i odozgo i odozdo. Na pojedinim parcelama pitanje je da li će uopšte biti prinosa ili će on iznositi svega nekoliko stotina kilograma po hektaru“, kaže Čolić.

Prema njegovim rečima, čak ni obilnije padavine u narednom periodu više ne mogu značajno pomoći pšenici, ali bi bile od velikog značaja za kukuruz, suncokret, soju i šećernu repu.

Slične procene stižu i sa područja Kikinde. Na tradicionalnom Danu polja Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“ ocenjeno je da će ovogodišnji prinosi pšenice biti znatno ispod očekivanja.

Savetodavac PSS „Kikinda“ Zoran Simić navodi za portal Gradski da su poslednje padavine donele svega devet do 14 milimetara kiše po kvadratnom metru, što nije bilo dovoljno da popravi stanje useva.

„Očekujem da vršidba ozimog ječma počne već narednih dana. Prinosi ječma biće bolji od prinosa pšenice, dok na pojedinim parcelama pšenice praktično neće ni biti. Neki proizvođači već takve useve kose kao seno“, istakao je Simić.

Poljoprivrednik Stojan Padejčev ocenjuje da će svaki prinos iznad dve tone pšenice po hektaru ove godine predstavljati uspeh, dok direktor kompanije „Kaldarica“ Branislav Kockar navodi da je pšenica podnela najveći teret višemesečne suše i da će ovogodišnji rod biti znatno manji od očekivanog.

Sve ukazuje na to da će jun biti presudan za sudbinu ovogodišnje ratarske proizvodnje. Ukoliko padavine izostanu i tokom narednih nedelja, poljoprivrednici bi mogli da se suoče sa još jednom sezonom značajno umanjenih prinosa i dodatnim ekonomskim gubicima.