Portal pametne poljoprivrede

Larve druge i treće generacije prave najveće štete pred samu berbu

Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina šljive i prisutan je u svim područjima gde se ova voćna vrsta gaji. U godinama sa povoljnim uslovima za njegov razvoj može da pričini štete veće od 60 odsto ukupnog roda.

Najveće štete izazivaju larve koje se nakon piljenja ubušuju u plodove. Napadnuti plodovi prestaju sa rastom, menjaju boju, dobijaju karakterističnu ljubičastu nijansu i prevremeno opadaju. Na mestu ulaska larve javlja se smolotočina, što predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simptoma napada.

Tokom godine razvijaju se tri generacije ove štetočine. Ženka polaže u proseku 40 do 50 jaja, a embrionalni razvoj traje od devet do 15 dana. Nakon piljenja, larve se kratko zadržavaju na površini ploda, a zatim se ubušuju u unutrašnjost gde se hrane mesom oko semenke.

Larva završava razvoj u opalom plodu za četiri do pet nedelja, nakon čega ga napušta i prelazi u pukotine kore pri osnovi stabla gde se preobražava u lutku.

Praćenje razvoja štetočine i određivanje optimalnog momenta za zaštitu zasniva se na upotrebi feromonskih klopki, praćenju polaganja jaja i proceni oštećenja plodova. Intervencija se preporučuje kada brojnost dostigne ekonomski prag štetnosti.

Leptiri prve generacije pojavljuju se tokom aprila i maja, a najintenzivnije polaganje jaja dešava se kada plodovi dostignu veličinu lešnika. Let druge generacije počinje sredinom jula i traje četiri do šest nedelja. Ženke tada polažu jaja na još zelene plodove.

Najveće ekonomske štete nastaju od druge i treće generacije, jer njihove larve napadaju plodove neposredno pred berbu i značajno umanjuju tržišnu vrednost roda.

Pravo vreme za tretman

U fazi intenzivnog razvoja plodova, kada oni dostižu približno 50 do 80 odsto svoje konačne veličine, predstavlja se optimalan, ali i krajnji trenutak za primenu insekticida iz grupe regulatora rasta insekata na bazi piriproksifena, imajući u vidu karencu od 28 dana.

Ovi preparati postižu najbolju efikasnost kada se primene neposredno pre polaganja jaja ili na sveže položena jaja. Delovanjem na jaja sprečava se piljenje gusenica i prekida nastanak šteta na plodovima.

U Srbiji je za suzbijanje šljivinog smotavca registrovan ograničen broj aktivnih materija, među kojima su lambda-cihalotrin, piriproksifen i emamektin-benzoat.

Važne preventivne mere

Pored hemijske zaštite, značajnu ulogu imaju i preventivne mere koje doprinose smanjenju populacije štetočine:

• postavljanje feromonskih klopki za praćenje i izlovljavanje leptira;
• postavljanje lovnih pojaseva;
• uklanjanje opalih i crvljivih plodova iz zasada;
• struganje stare i ispucale kore sa stabala;
• obrada zemljišta oko stabala tokom jeseni.

Kombinacijom pravovremenog praćenja, adekvatne zaštite i sprovođenja preventivnih mera moguće je značajno smanjiti štete i sačuvati kvalitet i prinos šljive.