Nova studija: Svet će prekoračiti granicu zagrevanja od 1,5 °C krajem ove decenije
Probijanje ove važne granice desiće se oko 2030. godine – čitavu deceniju brže nego što se nekada pretpostavljalo. Zagrevanje se ubrzalo poslednjih godina, a šta to znači za našu budućnost objašnjava dr Vladimir Đurđević, jedan od vodećih meteorologa i stručnjaka za klimatske promene.
Po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije „Indikatori globalnih klimatskih promena” (Indicators of Global Climate Change), svet će probiti granicu zagrevanja od 1,5 °C već krajem ove decenije.
To je sada neminovno, i dogodiće se znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo.
Naime, IPCC je 2018. procenjivao da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 °C između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice. Danas, međutim, najnovije procene pokazuju da nismo na sredini tog opsega, već na njegovoj donjoj granici, što je iz ugla posledica klimatskih promena najnepovoljniji ishod: prag od 1,5 °C mogao bi biti dostignut već oko 2030. godine.
„Razlog za ubrzanje nije samo nastavak visokih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje privremenog hlađenja koje potiče od antropogenih aerosola, kao i činjenica da danas bolje razumemo neke procese u klimatskom sistemu koji su ranije bili manje vidljivi.”
dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju, Fizički fakultet u Beogradu
Granica od 1,5 °C bila je usvojena kao „ambiciozniji cilj” u Pariskom sporazumu, jer aktuelni podaci i zakoni fizike ukazuju da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, uključujući topljenje ledenih pokrivača i porast nivoa mora. Međutim, ova granica će uskoro umesto predmeta projekcija postati deo istorije.
Šta probijanje granice od 1,5 °C znači za Srbiju?
Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka. Prosečna godišnja temperatura viša je za više od 1,8 °C u odnosu na preindustrijsko doba, a posledice se ogledaju kroz češće toplotne talase, duže suše, intenzivnije pljuskove i veći pritisak na poljoprivredu, vodne resurse i zdravlje stanovništva.
„Svet na 1,5 °C za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost.”
dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju, Fizički fakultet u Beogradu
Prema navodima studije, najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, koja direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice. Posebno su ugroženi usevi poput kukuruza, kod kojih gubici prinosa tokom najsušnijih godina mogu dostići i 40 odsto.
Karbonski budžet se ubrzano troši
Poslednji podaci pokazuju da se Zemlja do sada zagrejala za 1,37 °C u odnosu na preindustrijsko doba i da se trenutno zagreva brzinom od 0,27 °C po deceniji. Na osnovu tog trenda, granica od 1,5 °C mogla bi biti dostignuta već 2030. godine. Istovremeno, procenjuje se da je preostali globalni „karbonski budžet” za zadržavanje zagrevanja na 1,5 °C svega oko 130 gigatona CO2, što bi pri sadašnjim emisijama moglo biti iscrpljeno već 2028. godine.
Da li ćemo probiti i granicu od 2 °C?
Prema aktuelnim projekcijama, sve je verovatnije da će i granica od 2 °C biti prekoračena sredinom ovog veka. Stručnjaci upozoravaju da svet i dalje ne napušta fosilna goriva dovoljnom brzinom, uprkos razvoju obnovljivih izvora energije.
„U godinama posle Pariskog sporazuma, postojalo je određeno jedinstvo u donošenju odluka koje danas, u svetlu aktuelnih geopolitičkih tenzija, više ne postoji.”
dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju, Fizički fakultet u Beogradu
Aktuelne procene ukazuju da bi globalno zagrevanje do kraja 21. veka moglo da dostigne između 2,3 i 2,7 °C, što bi predstavljalo ozbiljan izazov za društva, ekonomiju i poljoprivredu širom sveta.
Može li se zagrevanje preokrenuti?
Iako bi prestanak emisija metana mogao da donese određene pozitivne efekte u relativno kratkom roku, situacija sa ugljen-dioksidom je mnogo složenija. CO2 ostaje u atmosferi vekovima, pa čak i hiljadama godina nakon prestanka emisija.
„Onaj udeo zagrevanja koji je do ugljen-dioksida – to će trajati vekovima, pa i hiljadama godina nakon što prestanemo sa emisijama.”
dr Vladimir Đurđević, Institut za meteorologiju, Fizički fakultet u Beogradu
Istovremeno, važno je napomenuti da i zaustavljanje zagrevanja ne znači odmah i zaustavljanje posledica zagrevanja.
Naime, postoje mnoge tzv. zagarantovane promene, odnosno putevi kojima smo se već izvesno zaputili, i sa kojih nećemo moći da skrenemo, sve i da sutra prekinemo sve emisije.
Primera radi, gledajući sadašnje i istorijske nivoe CO2 u atmosferi, poslednji put kada su uslovi bili kao danas, milionima godina u prošlosti, Grenland je imao samo trećinu svog sadašnjeg leda.
U pitanju je spor proces, ali on svejedno traje: i kada bi se sad zaustavilo zagrevanje, u narednih nekoliko stotina godina verovatno bi svejedno nestao veći deo leda sa Grenlanda, što će u budućnosti dovesti do rasta nivoa svetskih mora. Neke naše greške plaćaće ljudi koji još nisu ni rođeni.
Izvor: Klima 101
Naslovna fotografija: Pixabay