Portal pametne poljoprivrede

U poslednjih pet godina za agroekološke mere izdvojeno je oko tri milijarde dinara, što je manje od 0,9 odsto ukupnog agrarnog budžeta Srbije. Dobri primeri postoje, ali su retki, dok izostaje sistemska primena mera koje štite zemljište, vodu i biodiverzitet

Izostaje prava primena agroekoloških mera u Srbiji. U poslednjih pet godina u ove mere uloženo je oko tri milijarde dinara, što je manje od 0,9 odsto agrarnog budžeta. Organi vlasti ih često ne razlikuju od redovnih agrotehničkih mera, a nisu doneti ni svi propisi koji omogućavaju njihovu primenu. Dobrih primera je malo, navodi se u istraživanju Ekološkog centra Stanište. Ovo istraživanje sprovedeno je u okviru projekta „Snaga građanskog aktivizma za održivu poljoprivredu u Srbiji“.

Šta su agroekološke mere?

Agroekološke mere predstavljaju skup poljoprivrednih praksi i podsticaja ključnih za održivu poljoprivredu, sa ciljem zaštite životne sredine, zemljišta i voda od zagađenja, kao i očuvanja biološke raznovrsnosti poljoprivrednih predela.

U ove mere spadaju organska proizvodnja, kombinovanje useva, poljo-šumski zasadi, integrisano gajenje kultura i ispaše domaćih životinja, kao i druge prakse. Njihova primena mora biti dobrovoljna, dok podsticaji predstavljaju nadoknadu za izgubljeni prihod ili dodatne troškove koje proizvođači imaju zbog sprovođenja ovih mera.

Koje vrste podsticaja postoje?

Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje četiri vrste podsticaja:

• direktna plaćanja,
• mere ruralnog razvoja,
• posebne podsticaje i
• kreditnu podršku.

Propisano je da se sredstva mogu isplaćivati iz budžeta svih nivoa vlasti kroz godišnji Program poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.

Agrarni budžet raste, ali ne i ulaganja u agroekologiju

Od 2018. godine iznos isplaćenih podsticaja je u stalnom porastu. Ukupan iznos svih podsticaja sa svih nivoa vlasti povećan je sa 30 milijardi dinara u 2018. godini na oko 100 milijardi dinara u 2024. godini, odnosno sa 256 na 860 miliona evra.

Najveći rast zabeležen je u poslednje dve godine zahvaljujući povećanju osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju – sa devet milijardi dinara u 2020. na čak 51 milijardu dinara u 2024. godini. Podsticaji po hektaru povećani su na 18.000 dinara, dok se za korišćenje sertifikovanog semena isplaćuje još 17.000 dinara po hektaru. Istovremeno je maksimalna površina za ostvarivanje prava na subvencije povećana sa 20 na 100 hektara.

Za premije za mleko izdvojeno je oko 15 milijardi dinara, dok je za subvencije za kvalitetna priplodna grla opredeljeno oko 18 milijardi dinara.

Republika nosi najveći teret finansiranja

Najveći deo agrarnih podsticaja finansira se iz republičkog budžeta. U periodu od 2018. do 2024. godine učešće Republike povećano je sa 93 na 97 odsto ukupnih izdvajanja, dok ostatak čine sredstva opština, gradova i AP Vojvodine.

Iako bi lokalne samouprave trebalo da imaju važnu ulogu u sprovođenju poljoprivredne politike zbog blizine proizvođačima i poznavanja lokalnih potreba, njihov doprinos ostaje mali. Udeo opština i gradova smanjen je sa pet odsto na manje od dva odsto ukupnih podsticaja, dok između 103 i 113 od ukupno 145 lokalnih samouprava ima podsticaje u poljoprivredi.

Kako Srbija stoji u odnosu na Evropsku uniju?

Poljoprivreda u Srbiji je u periodu od 2015. do 2020. godine iz domaćih budžetskih izvora dobila nešto više od 1,5 milijardi evra podsticaja.

Za poređenje, samo iz budžeta Evropske unije u istom periodu:

• Bugarska je dobila više od 6,7 milijardi evra,
• Grčka 15,5 milijardi,
• Mađarska 10,5 milijardi,
• Hrvatska 3,2 milijarde evra,

uz dodatna sredstva iz nacionalnih budžeta tih država.

U okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU za period 2023–2027. između država članica raspodeliće se ukupno 387 milijardi evra. Za mere ruralnog razvoja namenjeno je oko 25 odsto budžeta, odnosno za agroekološke mere, organsku proizvodnju, modernizaciju, preradu, marketing, ruralnu infrastrukturu, digitalizaciju i podršku mladim poljoprivrednicima.

U Srbiji udeo mera ruralnog razvoja godinama opada i u 2024. godini čini svega četiri odsto ukupnih agrarnih ulaganja.

Agroekološke mere dobijaju simboličnu podršku

Kada se iz ukupnog agrarnog budžeta izdvoje samo sredstva namenjena agroekološkim merama, iznosi su veoma mali.

U periodu od 2020. do 2024. godine za ove mere ukupno je isplaćeno oko tri milijarde dinara, što predstavlja manje od 0,9 odsto svih poljoprivrednih podsticaja.

Iz republičkog budžeta isplaćeno je oko 2,7 milijardi dinara, uglavnom za organsku biljnu i stočarsku proizvodnju, kao i za očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa. Izveštaji Uprave za agrarna plaćanja prikazuju samo iznose isplaćenih sredstava, ali ne i podatke o korisnicima.

Iz budžeta AP Vojvodine izdvojeno je svega 56 miliona dinara za organsku proizvodnju, sertifikaciju, kao i nabavku mašina i opreme za organsku proizvodnju.

Lokalne samouprave često pogrešno klasifikuju mere

Udeo opština i gradova u finansiranju agroekoloških mera kreće se između 2,5 i šest odsto.

Tokom posmatranog perioda svega 15 do 20 odsto lokalnih samouprava (22 do 29 opština i gradova) podsticalo je agroekološke mere, za šta je ukupno izdvojeno oko 226 miliona dinara.

Međutim, više od 80 odsto tih sredstava samo se formalno vodi kao podrška agroekološkim merama, dok se u praksi odnosi na redovne mere konvencionalne poljoprivrede, poput ispitivanja kvaliteta zemljišta, melioracije, kalcifikacije i zaštite od erozije.

Iako su ove aktivnosti važne, njihov osnovni cilj nije očuvanje biološke raznovrsnosti niti zaštita površinskih i podzemnih voda, zbog čega autori smatraju da bi izmenama Zakona o podsticajima trebalo preciznije definisati koje mere zaista predstavljaju agroekološke podsticaje.

Dobri primeri postoje, ali ih je malo

Od mera koje imaju istinsku agroekološku funkciju podstiču se organska proizvodnja i očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa.

Za ove namene u poslednjih pet godina izdvojeno je svega oko 39 miliona dinara, i to u petnaestak opština i gradova: Aranđelovac, Babušnica, Valjevo, Vranje, Dimitrovgrad, Mionica, Negotin, Pirot, Prokuplje, Ćuprija, Čajetina, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda i Novi Sad.

Pozitivno je što se za mere povezane sa organskom proizvodnjom odlučuju lokalne samouprave koje imaju značajna zaštićena područja prirode, poput Dimitrovgrada, Babušnice i Čajetine.

Istovremeno, mere poput košenja travnih površina visoke prirodne vrednosti, podrške uspostavljanju mreže NATURA 2000 i drugih agroekoloških aktivnosti u posmatranom periodu nije sprovela nijedna opština.

Agroekološke mere još nisu zaživele

Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa obuhvataju održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta i šumskih resursa, organsku proizvodnju, očuvanje genetičkih resursa, zaštitu područja visoke prirodne vrednosti i druge agroekološke mere.

Njihovo sprovođenje najlakše je pratiti kroz izveštaje opština i gradova o sprovođenju mera poljoprivredne politike, gde su označene šiframa od 201.1 do 201.6. Međutim, podaci pokazuju da je njihova primena i dalje ograničena, a podrška održivoj poljoprivredi ostaje simbolična.