Portal pametne poljoprivrede

Ugovori između proizvođača i mlekara sada precizno uređuju količine, kvalitet, cenu, rokove plaćanja i trajanje saradnje, dok se za kašnjenje isplata uvode visoke novčane kazne

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik o osnovnim elementima ugovora između poljoprivrednog proizvođača i prerađivača, odnosno otkupljivača sirovog mleka.

Cilj pravilnika jeste da proizvođačima obezbedi veću pravnu sigurnost i snažniju poziciju u lancu snabdevanja. Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić istakao je da proizvođač mora unapred da zna pod kojim uslovima isporučuje mleko, kada će biti plaćen i kako se formira cena.

Pravilnik definiše osnovne parametre ugovornih odnosa između proizvođača mleka, prerađivača, odnosno otkupljivača tamo gde postoji posrednik u lancu. U njemu se preciziraju količine mleka u otkupu, način otkupa, merenje kvaliteta, mesto i način primopredaje, odgovornost za kvalitet, postupanje u slučaju više sile, uslovi izmene i prestanka ugovora, kao i minimalno trajanje ugovornog odnosa.

Jedna od najvažnijih novina jeste da više neće moći da se dogodi da proizvođaču neko preko noći otkaže otkup mleka, bez jasno definisanih ugovornih obaveza.

Cena mora biti transparentna

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, cena mleka mora biti unapred određena ili utvrđena po jasno definisanoj i proverljivoj metodologiji.

Ona može biti fiksna, promenljiva ili kombinovana, ali način obračuna mora biti transparentan i poznat obema ugovornim stranama.

Na taj način proizvođači unapred znaju na koji način će biti obračunata isporučena količina mleka, što bi trebalo da doprinese većoj stabilnosti poslovanja.

Rok plaćanja najviše 30 dana

Pravilnik se posebno bavi rokovima plaćanja, imajući u vidu da su pojedine mlekare ranijih godina kasnile sa isplatama i po nekoliko meseci.

Prema Zakonu o trgovačkim praksama, maksimalni rok plaćanja iznosi 30 dana, a za nepoštovanje ove obaveze predviđene su novčane kazne do 0,2 odsto ukupnog godišnjeg prometa.

– Proizvođač mora da zna kada će biti plaćen za svoj rad. To ovim pravilnikom više ne može biti duže od 30 dana – izjavio je ministar Dragan Glamočić.

Plaćanje mleka prema kvalitetu

Ministar poljoprivrede najavio je da će Srbija tokom narednog perioda postepeno preći na sistem plaćanja mleka prema kvalitetu.

Kako bi proizvođači bili spremni za takav način obračuna, Ministarstvo već sprovodi monitoring kvaliteta mleka na teritoriji cele Srbije.

Istovremeno, izdvajaju se sredstva za nabavku nove opreme, mlekovoda i uređaja koji će omogućiti unapređenje kvaliteta proizvodnje.

Prema rečima ministra, cilj nije da se novi sistem uvede preko noći, već da proizvođači imaju dovoljno vremena da se pripreme za standarde koji važe na evropskom tržištu.

Kretanja na evropskom tržištu utiču i na Srbiju

Govoreći o otkupnim cenama mleka, Glamočić je rekao da su pojedine mlekare korigovale cene usled promena na evropskom tržištu.

Kako je naveo, prosečna cena mleka u zemljama Evropske unije pala je sa oko 53 evrocenta po litru na približno 42,5 evrocenta.

Dodao je da se evropske cene odnose na mleko vrhunskog kvaliteta, sa minimalnim brojem bakterija, dok takvo mleko u Srbiji trenutno čini oko 20 odsto ukupne proizvodnje.

Zbog toga se i u Srbiji razlike u otkupnim cenama uglavnom zasnivaju na kvalitetu mleka i obimu proizvodnje, pa veći proizvođači i oni sa kvalitetnijim mlekom ostvaruju višu otkupnu cenu.

Očuvanje mlekarskog sektora

Prema podacima Ministarstva, u Srbiji se godišnje proizvede oko 1,34 milijarde litara mleka.

Ministar smatra da je novi pravilnik jedno od važnih oruđa za očuvanje mlekarskog sektora, uz podsticaje koje država već obezbeđuje proizvođačima.

Država, kako je rekao, po grlu goveda daje 55.000 dinara, dok premija za mleko iznosi 19 dinara po litru.

– Činimo sve da sačuvamo mlekarski sektor jer je on od ključnog značaja za opstanak sela, malih i velikih proizvođača – poručio je Glamočić.

Stočni fond i stanje u selima

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija trenutno raspolaže sa 698.871 grlom goveda, 2.403.991 svinjom, 1.684.013 ovaca i više od 14,5 miliona pilića i koka nosilja.

Istovremeno, Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. ukazuje na ozbiljne izazove u stočarstvu i semenarstvu. U dokumentu se navodi da je izgubljen deo prehrambenog i semenskog suvereniteta zemlje, kao i da Srbija danas uvozi oko 85 odsto potrebnog semena.

Strategija upozorava i na negativne demografske trendove u ruralnim područjima. U Srbiji postoji 4.720 sela, a u oko 600 više nema nijedne krave mlekulje. Istovremeno, više od hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika.

Analitičari upozoravaju da nestankom stočarstva nestaju i male mlekare, prodavnice, zanatske radnje i lokalna prerada hrane, što dodatno ubrzava gašenje sela.

Kako mogu opstati mala gazdinstva

Prema procenama Ministarstva, dve trećine sirovog mleka u Srbiji dolazi sa malih porodičnih farmi.

Ministar smatra da bi upravo razvoj prerade na gazdinstvima – proizvodnja sira, kajmaka i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću – mogao biti jedan od načina da mala gazdinstva ostanu konkurentna.

Istovremeno, država nastavlja da ulaže u unapređenje kvaliteta proizvodnje, kako bi proizvođači bili spremni za budući sistem plaćanja mleka prema kvalitetu.

Sve ove mere, zajedno sa sprovođenjem Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2026. do 2034. godine, trebalo bi da doprinesu jačanju domaćeg stočarstva, očuvanju prehrambenog i semenskog suvereniteta i održivijem razvoju srpskog sela.

B. Gulan