Portal pametne poljoprivrede

Ljubomir Marić: Poljoprivrednici štede na đubrivu i semenu da bi opstali, a država menja pravila i kasni sa subvencijama

Žetva pšenice u Srbiji privodi se kraju, ali među proizvođačima nema razloga za zadovoljstvo. Slabiji prinosi, niska otkupna cena i rast troškova proizvodnje dodatno su pogoršali položaj ratara, koji upozoravaju da se od proizvodnje žita danas sve teže može živeti.

U serijalu razgovora sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja, sagovornik Pazovačkih je Ljubomir Marić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koji ocenjuje da ovogodišnja proizvodnja pšenice neće pokriti ni osnovne troškove.

Slabiji prinosi zbog prolećne suše

Prema njegovim rečima, ovogodišnja žetva u južnoj Bačkoj pokazala je da su prinosi niži nego prethodnih godina, pre svega zbog nedostatka padavina u ključnim fazama razvoja useva.

– Žetva još nije završena, ali za sada ide slabo. Prinos je slabiji, a cena još slabija. Kiša nas je nakratko omela, ali nemamo čime da se pohvalimo. Tokom proleća imali smo manjak padavina, što se sada jasno vidi na usevima – kaže Marić.

Dodaje da je upravo suša u najosetljivijem periodu razvoja biljaka ostavila najveće posledice, koje se sada ogledaju u značajno manjim prinosima.

Najveći broj parcela daje između tri i tri i po tone po katastarskom jutru, dok samo pojedini proizvođači ostvaruju prinose od četiri do četiri i po tone. Oko 80 odsto useva, kaže Marić, ostaje ispod nivoa koji bi uz sadašnje cene omogućio isplativu proizvodnju.

Cena od 19 dinara ne prati rast troškova

Najveći problem, prema njegovim rečima, predstavlja otkupna cena od oko 19 dinara po kilogramu, koja je daleko ispod proizvođačkih očekivanja.

Iako se pominje mogućnost neznatnog povećanja akontne cene, Marić smatra da ni dodatnih 50 para ili jedan dinar po kilogramu ne bi značajnije popravili računicu, posebno uz ovogodišnje prinose.

– Cena pšenice ne prati rast troškova proizvodnje. Poskupljuju seme, đubrivo, gorivo, rezervni delovi i sav repromaterijal. Troškovi rastu iz nedelje u nedelju, dok cena pšenice ostaje gotovo nepromenjena – upozorava on.

Ulaganja velika, povraćaj neizvestan

Marić navodi da ulaganja u proizvodnju pšenice dostižu i 140.000 dinara po hektaru, ali da mnogi proizvođači posle žetve ne uspevaju da vrate ni polovinu uloženog novca.

Zbog toga sve više poljoprivrednika, kaže, štedi na mineralnim đubrivima, zaštitnim sredstvima i semenu, što dugoročno može dodatno smanjiti prinose i ugroziti proizvodnju.

– Ljudi više nemaju izbora. Ako žele da opstanu, prinuđeni su da smanjuju ulaganja, iako znaju da će to kasnije uticati na rod – ističe Marić.

Neizvesne subvencije i kašnjenje isplata

Poseban problem predstavljaju, kako kaže, stalne promene pravila i kašnjenja u isplati državnih podsticaja.

Podseća da je Ministarstvo poljoprivrede više puta menjalo način ostvarivanja subvencija, dok se o drugom delu podsticaja gotovo više i ne govori.

Nezadovoljstvo postoji i zbog povraćaja akcize na gorivo.

– Najavljeno je povećanje povraćaja sa 50 na 57 dinara po litru, ali su mnogi proizvođači dobili svega 38 dinara. Obećano je da će novac biti isplaćen u roku od dve nedelje, a prolaze meseci i ljudi ga još čekaju – kaže Marić.

„Od zemlje živimo generacijama“

Govoreći o položaju poljoprivrednika, Marić ocenjuje da se domaći proizvođači nalaze u znatno nepovoljnijem položaju od kolega iz Evropske unije i da država nema dovoljno sluha za njihove probleme.

Posebno ga je pogodila izjava da oni kojima se proizvodnja ne isplati treba da odustanu od poljoprivrede.

– U mom dvorištu i danas stoji plug mog čukundede iz 1920. godine. Moja porodica generacijama obrađuje ovu zemlju i od nje živi. Ne radimo samo srcem, već i glavom. Zato je teško prihvatiti poruku da jednostavno treba da prestanemo da se bavimo poljoprivredom ako nam se proizvodnja ne isplati – poručuje Marić.

On zaključuje da domaći ratari danas ne traže privilegije, već uslove u kojima će njihov rad biti održiv i ekonomski isplativ.

Izvor: pazovačke.rs