Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivrednici iz Vojvodine tvrde da su prinosi ove godine znatno podbacili zbog suše, dok otkupna cena od 19 do 20 dinara po kilogramu ne pokriva proizvodne troškove. Upozoravaju u razgovoru za N1 i na kašnjenje državnih mera, neizvesnost oko otkupa za robne rezerve i sve veće dugove gazdinstava

Iako Ministarstvo poljoprivrede ocenjuje da je ovogodišnji prosečan prinos pšenice u Srbiji „odličan“, brojni ratari tvrde da stvarna situacija na terenu, naročito u Vojvodini, izgleda znatno drugačije. Najveći problem, kažu, nisu samo slabiji prinosi izazvani prolećnom sušom, već i otkupna cena koja je ispod troškova proizvodnje.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da se otkupna cena pšenice trenutno kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, uz napomenu da država ne određuje cenu jer je pšenica berzanska roba.

Međutim, poljoprivrednici smatraju da sa takvom cenom posluju sa sigurnim gubitkom.

Banat najviše stradao od suše

Žarko Tešin iz Žablja, član Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije (IZOPS), kaže da su prinosi u velikom delu Vojvodine znatno slabiji nego prošle godine.

Prema njegovim rečima, na pojedinim parcelama u Banatu ostvareni su prinosi od svega 3,8 tona po hektaru, dok su najbolje njive dale oko 5,5 tona.

„Sagovornici iz Banata kažu da je suša desetkovala rod. Da bi se proizvodnja isplatila uz cenu od 20 dinara po kilogramu, bilo bi potrebno više od 8,6 tona po hektaru, što je za većinu proizvođača nedostižno“, navodi Tešin.

Dodaje da je jedan profesor slikovito opisao koliki bi prinos bio potreban:

„Uzmeš kovanicu od 20 dinara, baciš je u njivu i ona ostane na klasju, a ne propadne.“

Trošak proizvodnje 27 dinara, otkup 20

Prema procenama proizvođača, proizvodnja kilograma pšenice ove godine koštala je oko 27 dinara, dok se najveći deo roda prodavao po 18 ili 19 dinara, jer je viša otkupna cena objavljena tek pri kraju žetve.

Kako objašnjava Tešin, veliki broj gazdinstava proizvodnju finansira preko otkupljivača koji obezbeđuju seme, đubrivo i zaštitna sredstva, a nakon žetve naplaćuju dug kroz predaju pšenice po tada važećoj tržišnoj ceni.

Neizvesnost oko otkupa za robne rezerve

Poljoprivrednici zameraju Ministarstvu što pre početka žetve nije objavilo kvote za otkup pšenice za robne rezerve niti spisak javnih skladištara.

Kako upozoravaju, takva neizvesnost otežava planiranje prodaje i ostavlja prostor za privilegovani položaj pojedinih skladištara i većih proizvođača.

Kašnjenje povraćaja akcize za gorivo

Dodatni problem predstavlja refakcija dela akcize na dizel gorivo.

Iako je sporazumom sa poljoprivrednicima bio predviđen povraćaj od 50 dinara po litru, pojedini proizvođači navode da trenutno dobijaju znatno manje iznose. Istovremeno, isplata, kako tvrde, često kasni više meseci.

Poljoprivrednici ukazuju i da je količina goriva koja se može kupiti po povlašćenoj ceni ograničena na 100 litara po hektaru, što za mnoge nije dovoljno za kompletnu proizvodnju.

Dugovi se prenose iz godine u godinu

Posle nekoliko uzastopnih godina koje su obeležile suša i klimatski ekstremi, brojna gazdinstva pokušavaju da opstanu promenom proizvodne strukture, pa umesto kukuruza i soje sve više seju pšenicu, ječam i uljanu repicu.

Ipak, ni te kulture ove godine nisu donele očekivani finansijski rezultat.

„Svi se hvatamo za slamku da će sledeća godina biti bolja. Ali jedna dobra godina ne može da nadoknadi dve ili tri loše. Dugovi se samo prenose iz godine u godinu“, kaže Tešin.

Novi način pravdanja subvencija izazvao nedoumice

Dodatnu neizvesnost među proizvođačima izazvala je i nova obaveza da se osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji pravdaju računima za kupljeni repromaterijal.

Poljoprivrednici navode da trenutno prikupljaju svu moguću dokumentaciju, strahujući da bi u suprotnom mogli biti obavezni da vrate dobijena sredstva.

Poljoprivrednici traže predvidivije mere

Predstavnici proizvođača smatraju da je neophodno da država ranije objavljuje otkupne uslove za robne rezerve, ubrza isplate podsticaja i omogući stabilnije uslove poslovanja.

Kako upozoravaju, bez većih prinosa ili značajnijeg rasta otkupnih cena veliki broj ratarskih gazdinstava teško može ostvariti pozitivnu računicu.