Naučnici pogodili klimatske promene: Predviđanja stara 15 godina potvrdila nova merenja
Nova merenja pokazala su da su klimatske projekcije domaćih naučnika, nastale pre više od 15 godina, bile izuzetno precizne. Prognozirani porast temperature u Srbiji, kao i promene koje će klimatske promene doneti poljoprivredi, danas se ostvaruju gotovo onako kako su meteorolozi predvideli.
Kako se navodi u saopštenju portala Klima101, još pre petnaestak godina domaći meteorolozi izradili su projekcije buduće klime Srbije, predviđajući porast prosečne temperature, ali i konkretne posledice po poljoprivredu. Najnovija merenja pokazuju da su se ta predviđanja ostvarila, u pojedinim segmentima sa izuzetnom preciznošću.
„Sa jedne strane osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu”, rekao je dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, jedan od autora klimatskih projekcija.
Podaci potvrđuju da je prosečna temperatura u Srbiji u prvim decenijama 21. veka porasla za oko jedan stepen Celzijusa u odnosu na referentni period 1961–1990. godine, što odgovara ranijim projekcijama. Istovremeno, nije došlo do velikih promena u ukupnoj količini padavina, što su naučnici takođe predvideli.
Posebno zanimljivim pokazala su se predviđanja vezana za poljoprivredu. Još pre 15 godina procenjeno je da će biljke tokom vegetacionog perioda raspolagati sa oko 200 dodatnih toplotnih jedinica godišnje. Današnja merenja pokazuju da taj porast u Srbiji iznosi prosečno 227 jedinica u odnosu na raniji period, praktično potvrđujući tadašnje procene.
Autori saopštenja upozoravaju da se u narednim decenijama očekuju dalje zagrevanje, češći toplotni talasi, veći rizik od suša i sve izraženija potreba za navodnjavanjem. Kako ističu, klimatske promene već utiču na poljoprivredu i celokupno društvo, zbog čega je prilagođavanje novim uslovima neophodno, a nauka predstavlja važan oslonac u planiranju budućih mera.
Autorski članak o ovoj temi potpisuju dr Ana Vuković Vimić, dr Vladimir Đurđević i urednik portala Klima101 Nikola Zdravković.