Portal pametne poljoprivrede

Dugotrajna suša i visoke temperature već su napravile ogromnu štetu u poljoprivredi Srbije, a konačne razmere gubitaka tek će se videti. Najteže je pogođen kukuruz, dok problema ima i u proizvodnji soje i stočne hrane. Agroanalitičar Branislav Gulan upozorava da bi ovogodišnja suša mogla biti jedanaesta velika suša u Srbiji od 2000. godine.

Prema njegovim rečima, prethodne sušne godine donosile su štetu koja je u proseku dostizala oko 1,5 milijardi evra.

„Sve suše do sada imale su u proseku štetu po milijardu i po evra godišnje. Država nikada nije priznala da je to ‘elementarna nepogoda’, jer nema para, ali je našla rešenje. U strategijama poljoprivrede, u takvim godinama, uvek je dvocifrenom brojkom bila naznačena šteta u poljoprivrednoj proizvodnji. To je bilo 12, 15, 18, pa i 20 odsto“, rekao je Gulan za Insajder.

On ocenjuje da država sušu ne proglašava elementarnom nepogodom zbog nedostatka novca, iako su gubici u poljoprivredi veliki.

Kukuruz među najugroženijim usevima

Kolike će biti konačne posledice ovogodišnje suše još nije moguće precizno proceniti. Posebno je neizvesna situacija sa kukuruzom, jer je suša stigla u veoma važnoj fazi razvoja biljke i nalivanja zrna.

Gulan smatra da, ukoliko suša potraje još nekoliko dana, prinos kukuruza neće biti veći nego prošle godine, kada je proizvedeno oko 4,2 miliona tona.

Za domaće potrebe, pre svega za ishranu stoke, Srbiji je, prema njegovim rečima, potrebno oko 3,5 miliona tona kukuruza.

Kukuruz se u Srbiji seje na približno 950.000 hektara, dok je rekordna proizvodnja zabeležena još 1986. godine, kada je proizvedeno oko 8,06 miliona tona.

Zbog sadašnjeg stanja useva deo kukuruza mogao bi, umesto u žetvu, da završi u silaži. To bi dodatno moglo da otvori pitanje dostupnosti i cene stočne hrane.

Navodnjavanje decenijama ostaje nerešen problem

Jedno od ključnih pitanja koje se ponavlja tokom gotovo svake sušne godine jeste zašto Srbija nije izgradila znatno veće kapacitete za navodnjavanje.

Gulan podseća da je još prilikom otvaranja Hidrosistema Dunav–Tisa–Dunav kod Novog Bečeja 1977. godine bilo najavljeno da će se u Srbiji navodnjavati 510.000 hektara i odvodnjavati milion hektara.

Taj cilj, međutim, nikada nije dostignut.

Prema podacima koje navodi Gulan, javna preduzeća i zadruge danas navodnjavaju 47.543 hektara. Pre dve godine navodnjavano je oko 48.000 hektara, a nekoliko godina ranije oko 54.000 hektara.

„Tih 510.000 u Srbiji nikad nije navodnjavano“, ističe Gulan.

Problem je, prema njegovoj oceni, mnogo širi od samog nedostatka sistema za navodnjavanje. Upozorava i na smanjenje stočnog fonda i sadržaja humusa u zemljištu.

Kako navodi, u zemljištu danas ima oko 2,5 odsto humusa, dok ga je pre tri ili četiri decenije bilo oko pet odsto.

„Poljoprivreda mora postati strateška grana“

Gulan smatra da se problemi srpske poljoprivrede ne mogu rešavati samo saniranjem posledica suše i drugih vremenskih ekstrema.

„Rešenje je da poljoprivreda mora postati strateška privredna grana. Ona je u Srbiji strateška samo kada poljoprivrednici izađu na ulice i kada im se obećava bolje sutra. Oni hoće to bolje sutra već danas“, kaže Gulan.

Prema njegovoj proceni, kukuruz će ove godine biti „jako loš“, dok bi suncokret mogao bolje da podnese nepovoljne vremenske uslove.

Očekuje proizvodnju od oko 600.000 do 650.000 tona suncokreta, koji je zasejan na približno 250.000 hektara.

Ipak, najveća neizvesnost ostaje kod kukuruza i stočne hrane, a posledice neće osetiti samo proizvođači. Manji prinosi i nedostatak hrane za stoku mogu se preliti na čitav lanac proizvodnje hrane, a time posredno i na potrošače.

Gulan zaključuje da će ovogodišnja šteta u poljoprivredi biti veoma velika i da aktuelna suša ponovo pokazuje dugogodišnje slabosti domaćeg agrara – nedovoljno navodnjavanje, smanjen stočni fond i izostanak dugoročne strategije prilagođavanja klimatskim ekstremima.

Izvor: Insajder