Portal pametne poljoprivrede

Kineski poljoprivrednik ostao je bez useva susama nakon što je primenio preporuku koju mu je dala veštačka inteligencija za suzbijanje korova i štetočina. Slučaj je ponovo otvorio pitanje koliko poljoprivrednici mogu da se oslone na AI kada donose odluke koje uključuju pesticide, đubriva i druge mere koje direktno utiču na proizvodnju.

Šezdesetsedmogodišnji poljoprivrednik prezimena Vu iz kineskog grada Čudžou počeo je pre gotovo godinu dana da koristi AI četbot kao svojevrsnog pomoćnika u poljoprivrednoj proizvodnji.

U početku je, prema navodima medija, bio prilično skeptičan. Međutim, nakon što su se neke od preporuka pokazale korisnim, njegovo poverenje u veštačku inteligenciju postepeno je raslo.

Vremenom je AI počeo da koristi za različite poslove – od saveta o đubrenju do određivanja vremena za pojedine radove na gazdinstvu.

Problem je nastao kada je zatražio preporuku za zaštitu mladog useva susama od korova i štetočina.

AI predložio mešavinu sredstava

Poljoprivrednik je dobio preporuku koja je uključivala kombinovanje nekoliko aktivnih materija namenjenih suzbijanju korova i insekata.

Prema izveštajima stranih medija, među preporučenim sredstvima našli su se preparati odnosno aktivne materije koje nisu bile bezbedne za mlade biljke susama. Jedan od herbicida koji je AI uključio u preporuku koristi se u drugim usevima i može da ošteti širokolisne biljke, među kojima je i susam.

Vu je preporuku primenio bez prethodne konsultacije sa agronomom ili provere u stručnim uputstvima.

Posledice su se pojavile veoma brzo.

Već sledećeg dana biljke susama počele su da venu i propadaju.

„Ako ga poprskate, sadnice sledećeg dana neće preživeti. I trava i sadnice će uginuti, a sadnice još brže“, rekao je poljoprivrednik opisujući posledice tretmana.

Prema objavljenim informacijama, uništeno je oko 25 akri useva, odnosno približno 10 hektara susama.

Problem nije samo pogrešan odgovor

Slučaj iz Kine ukazuje na jedan od najvećih problema korišćenja generativne veštačke inteligencije u poljoprivredi.

AI sistemi mogu da daju veoma uverljive i detaljne odgovore, ali to ne znači da su oni nužno tačni ili bezbedni.

Poseban rizik postoji kod preporuka koje se odnose na sredstva za zaštitu bilja. Njihova primena zavisi od kulture, faze razvoja biljke, koncentracije, formulacije preparata, vremenskih uslova i propisa koji određuju gde i kako određena aktivna materija sme da se koristi.

Zbog toga naizgled mala greška u preporuci može imati ozbiljne posledice.

U ovom slučaju dodatni problem bio je što je poljoprivrednik prethodno imao dobra iskustva sa savetima koje je dobijao od AI sistema. Upravo su raniji uspešni odgovori doprineli tome da vremenom počne da mu veruje i da poslednju preporuku više ne proverava kod stručnjaka.

AI sve prisutniji u poljoprivredi

Uprkos ovakvim slučajevima, primena veštačke inteligencije u poljoprivredi ubrzano raste.

AI alati već se razvijaju za analizu vremenskih podataka, praćenje stanja useva, prepoznavanje bolesti i štetočina, planiranje navodnjavanja i donošenje drugih odluka na gazdinstvu.

Velike tehnološke kompanije i istraživačke institucije razvijaju i specijalizovane AI asistente namenjene poljoprivrednicima, koji generativnu veštačku inteligenciju kombinuju sa lokalnim meteorološkim podacima i proverenim agronomskim informacijama.

Takvi sistemi imaju potencijal da poljoprivrednicima omoguće brži pristup stručnim informacijama, posebno u područjima gde savetodavne službe nisu lako dostupne.

Međutim, slučaj kineskog proizvođača susama pokazuje i drugu stranu te tehnologije: AI može biti koristan pomoćnik, ali preporuka četbota ne bi trebalo da bude zamena za deklaraciju preparata, zvanično uputstvo ili savet agronoma – naročito kada je reč o pesticidima i odlukama koje mogu ugroziti čitav usev.

Izvor: Futurism – originalni tekst i Tom’s Hardware – dodatni detalji slučaja