Ratari dali računicu za suncokret: Zašto u Srbiji ostaje 270, a u Hrvatskoj 1.209 evra po hektaru
Koliko proizvođaču ostaje od hektara suncokreta? Među poljoprivrednicima u Vojvodini ovih dana se putem Viber grupa deli uporedna računica proizvodnje suncokreta u Srbiji i nekoliko evropskih zemalja. Prema toj računici, uz isti prinos od 2,8 tona po hektaru, proizvođaču u Srbiji ostalo bi svega 270 evra, dok je prikazana dobit u Hrvatskoj 1.209, Rumuniji 1.097, a Mađarskoj 1.006 evra po hektaru.
Tabela koja kruži među poljoprivrednicima poredi cenu suncokreta, prihod, subvencije i troškove proizvodnje u Srbiji, Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Ukrajini, Francuskoj i Nemačkoj.
Reč je o nezvaničnoj računici čiji autor i metodologija nisu navedeni, pa podatke ne treba posmatrati kao zvaničnu statistiku. Ipak, ona pokazuje na koji način sami poljoprivrednici trenutno računaju ekonomsku isplativost proizvodnje i zbog čega su nezadovoljni položajem domaćih ratara.
Srbija: Cena 384 evra po toni, dobit 270 evra po hektaru
Za Srbiju je u računici navedena cena suncokreta od 384 evra po toni.
Uz prinos od 2,8 tona po hektaru, prihod od prodaje iznosio bi oko 1.075 evra po hektaru. Kada se tome dodaju subvencije od 300 evra, ukupan priliv dostiže 1.375 evra.
Troškovi repromaterijala procenjeni su na 485 evra, zakup zemljišta na čak 500 evra, a amortizacija na 120 evra po hektaru.
Zbir tih stavki iznosi 1.105 evra, pa proizvođaču, prema ovoj računici, ostaje 270 evra po hektaru.
U tabeli koja se deli među poljoprivrednicima kod Srbije je kao ukupan trošak navedeno 955 evra, ali je očigledno reč o računskoj grešci, jer zbir pojedinačno navedenih troškova iznosi 1.105 evra. Konačno prikazana dobit od 270 evra odgovara upravo tom zbiru.
Hrvatska: Više od 1.200 evra po hektaru
Najveća dobit u tabeli prikazana je za Hrvatsku.
Uz cenu suncokreta od 580 evra po toni i isti prinos od 2,8 tona, prihod iznosi 1.624 evra. Sa subvencijama od 350 evra ukupan priliv raste na 1.974 evra po hektaru.
Troškovi su procenjeni na 765 evra, pa je konačna dobit 1.209 evra po hektaru.
Slična računica prikazana je za Rumuniju, gde bi proizvođaču ostalo 1.097 evra, dok je za Mađarsku navedena dobit od 1.006 evra po hektaru.
Čak i računica za Ukrajinu povoljnija od Srbije
Zanimljivo je da tabela za Ukrajinu ne predviđa subvencije, a ipak pokazuje veću dobit nego za Srbiju.
Uz cenu od 350 evra po toni, prihod od 2,8 tona suncokreta iznosi 980 evra. Troškovi su procenjeni na svega 425 evra po hektaru, pa bi proizvođaču ostalo 555 evra.
To je više nego dvostruko u odnosu na 270 evra koliko je prikazano za proizvođača u Srbiji.
Za Francusku i Nemačku navedena je cena od 450 evra po toni, subvencije od 250 evra i ukupni troškovi od 1.065 evra, što daje dobit od 445 evra po hektaru.
Zakup zemljišta „pojede“ veliki deo prihoda u Srbiji
Jedna od najvećih razlika u ovoj računici odnosi se na cenu zakupa zemlje.
Za Srbiju je navedeno čak 500 evra po hektaru, najviše među svim upoređenim zemljama.
U Francuskoj i Nemačkoj zakup je procenjen na 300 evra, Mađarskoj na 200, Hrvatskoj i Rumuniji na 150, a Ukrajini na 50 evra po hektaru.
Kada se visoka cena zakupa spoji sa cenom suncokreta od 384 evra po toni, računica domaćeg proizvođača postaje znatno nepovoljnija.
Prema tabeli koja se deli među poljoprivrednicima, dobit po hektaru suncokreta iznosi:
- Hrvatska – 1.209 evra
- Rumunija – 1.097 evra
- Mađarska – 1.006 evra
- Ukrajina – 555 evra
- Francuska/Nemačka – 445 evra
- Srbija – 270 evra
Ovu računicu, međutim, treba uzeti sa rezervom, ali tabela svakako pokazuje računicu koja trenutno kruži među vojvođanskim ratarima i argument kojim deo proizvođača ilustruje nezadovoljstvo ekonomskim položajem proizvodnje suncokreta.
S. K.