Portal pametne poljoprivrede

Suša je ove godine ozbiljno pogodila vojvođanske njive, a poljoprivrednici se, pored drastično smanjenih prinosa, suočavaju i sa niskim otkupnim cenama. U banatskom selu Bavanište prinos kukuruza mogao bi biti manji i do 60 odsto u odnosu na prosečne godine, dok ratari upozoravaju da sa aktuelnom cenom suncokreta od 40 dinara po kilogramu proizvodnja praktično nije isplativa.

Poljoprivrednik iz Bavaništa Jovan Simeonov kaže za Insajder da je suša, kao i prošle godine, nanela veliku štetu gotovo svim ratarskim kulturama.

Prema njegovim procenama, prinos suncokreta mogao bi biti manji za 30 do 40 odsto, dok bi kod kukuruza pad mogao dostići čak 50 do 60 odsto u odnosu na prosečne godine.

Kukuruz najteže stradao

Najveću štetu, prema njegovim rečima, pretrpeo je kukuruz, pre svega zbog toga što se period ekstremno visokih temperatura poklopio sa veoma osetljivom fazom razvoja biljke.

„Sigurno kultura koja je najviše stradala je kukuruz. Suncokret, hajde, ima neku kraću vegetaciju i on je malo nešto i napravio od onih kiša koje su bile u julu, ali kukuruz je baš u oprašivanju bio kada su ove temperature od plus 40 nastupile, tako da je on najviše stradao“, objašnjava Simeonov.

Na početku sezone očekivanja su bila znatno bolja. U ovom delu Banata uobičajen prinos suncokreta je oko 3,5 tone po hektaru, dok se prinos kukuruza od oko 11 tona smatra sasvim pristojnim.

Sada su procene daleko nepovoljnije.

„Kukuruza, da ne kažem nešto mnogo, ali 11 tona po hektaru je nešto sasvim pristojno, a sada ne verujem da će biti preko nekih pet, možda šest tona po hektaru u najboljem slučaju. A suncokret, ne verujem da će biti preko 2,5 tone po hektaru, možda čak i manje“, navodi Simeonov za Insajder.

Sa cenom od 40 dinara nema računice

Pored smanjenog prinosa, proizvođače dodatno pogađa aktuelna otkupna cena suncokreta od 40 dinara po kilogramu. Simeonov upozorava da sa takvom cenom i ovogodišnjim prinosima proizvođači teško mogu da pokriju čak i osnovne troškove.

„Na ovu cenu, konkretno 40 dinara, to se ne isplati nikako, jer najmanja proizvodna cena je nekih 80.000 dinara po hektaru, a toliko možemo i da očekujemo sada na ovu cenu. Tako da ja ne vidim tu neku zaradu i neki opstanak poljoprivrednika“, naglašava on.

Prema njegovoj računici, otkupna cena morala bi da bude oko 60 dinara po kilogramu, pa i viša, kako bi proizvođači mogli da opstanu.

„Cena suncokreta, ja mislim da, po mojoj računici nekoj, od 60 dinara, možda čak i više, da bi moglo da se opstane. Da ne pričamo tu o nekoj zaradi, nekom bogaćenju ili bilo čemu drugom. Tako da, sve ispod toga je minus ili samo opstajanje“, dodaje Simeonov.

Poljoprivrednici očekuju reakciju države

Govoreći o mogućim rešenjima, Simeonov smatra da bi država trebalo da organizuje razgovore sa uljarama i utvrdi zbog čega je cena suncokreta u Srbiji, kako tvrdi, niža nego u zemljama regiona.

„Pa, država može da organizuje sastanak sa uljarama ili da se vidi u čemu je problem, jer je cena suncokreta u okolini, u regionu, svuda viša nego kod nas. Da se vidi gde se javlja ta razlika, ko uzima tu razliku u ceni“, kaže Simeonov.

On je najavio i sastanak poljoprivrednih udruženja u Požarevcu, na kojem bi trebalo da bude odlučeno o narednim koracima.

„A što se tiče protesta, biće sastanak u Požarevcu, tako da će se videti šta i kako dalje, jer ovo: cena od 40 dinara, to je stvarno neprihvatljivo“, ističe poljoprivrednik za Insajder.

Ratarstvo ostaje posao iz ljubavi i tradicije

Sumirajući stanje u agraru, Simeonov ocenjuje da se u sadašnjim uslovima teško može govoriti o ozbiljnoj zaradi u ratarstvu.

„U Srbiji, ko želi da se bavi ratarstvom, da bi računao zaradu i neki profit, to ne. Ostaje mu samo da se bavi poljoprivredom. Mi koji smo krenuli da se bavimo time iz ljubavi, zato što volimo to, zato što je to generacijski posao, ali da se obogatimo i to, sigurno ne“, poručuje Simeonov.