Portal pametne poljoprivrede

Ekstremna suša i vrućine ostavljaju velike posledice na evropskim njivama, a gubici farmera u EU i Velikoj Britaniji mogli bi da dostignu 2,3 milijarde evra

Ekstremne vrućine i dugotrajna suša ostavljaju sve ozbiljnije posledice na evropsku poljoprivredu, a nakon gubitaka na njivama sledeći udar mogli bi da osete potrošači. Slabiji prinosi, nedostatak vode i skuplja proizvodnja povećavaju rizik od novog rasta cena hrane, dok se farmeri širom Evrope suočavaju sa jednom od najtežih proizvodnih sezona poslednjih godina.

Suša je pogodila velike poljoprivredne regione u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, dok visoke temperature dodatno smanjuju prinose i povećavaju potrebe za navodnjavanjem tamo gde vode već nema dovoljno.

Posebno su ugroženi ratarski i povrtarski usevi, ali posledice oseća i stočarstvo. Nedostatak pašnjaka i stočne hrane povećava troškove farmera, dok ekstremna toplota utiče i na produktivnost životinja.

Reuters navodi da su ovogodišnje ekstremne vremenske prilike već prouzrokovale velike gubitke u poljoprivredi Velike Britanije i Evropske unije, procenjene na oko 2,3 milijarde evra.

Povrće i voće među prvima na udaru

Posledice slabijih prinosa ne moraju odmah u punoj meri da se pojave na računima potrošača.

Ekonomisti upozoravaju da bi sveže voće i povrće mogli biti među prvim kategorijama u kojima će se osetiti posledice smanjene proizvodnje, dok se efekti kod prerađene hrane mogu pojaviti sa vremenskim odlaganjem.

Evropa se istovremeno suočava sa širim problemom – ekstremni vremenski događaji više nisu izolovani incidenti, već sve češće pogađaju nekoliko važnih poljoprivrednih regiona istovremeno.

To povećava rizik za lance snabdevanja hranom, naročito ako se smanjena evropska proizvodnja poklopi sa poremećajima na velikim svetskim tržištima žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Svetske cene hrane već na najvišem nivou za više od tri godine

Dodatni razlog za zabrinutost predstavljaju podaci Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Svetske cene hrane u julu porasle su na najviši nivo u više od tri godine. FAO indeks cena hrane dostigao je 131,1 poen, u odnosu na 130,3 poena u junu, što predstavlja najviši nivo od januara 2023. godine.

Na kretanje cena utiču nepovoljne vremenske prilike, ali i geopolitički poremećaji koji pogađaju trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Glavni ekonomista FAO upozorio je početkom avgusta da bi inflacija hrane mogla ponovo da ubrza do kraja godine, dok istovremeno rastu troškovi poljoprivredne proizvodnje.

Dodatnu neizvesnost donosi El Ninjo, koji bi mogao da pogorša vremenske prilike u nekim od najvažnijih svetskih regiona za proizvodnju hrane.

Farmeri traže način da se prilagode

Sve veći rizik od suše menja i način na koji evropski farmeri razmišljaju o proizvodnji.

Reuters navodi primer britanskih gazdinstava koja prelaze na regenerativne metode proizvodnje, sa većim brojem biljnih vrsta na pašnjacima, poboljšanjem strukture zemljišta i povećanjem njegove sposobnosti da zadržava vodu.

Interesovanje više ne pokazuju samo farmeri. U finansiranje prelaska na otporniju poljoprivredu uključuju se banke, osiguravajuće kuće i velike prehrambene kompanije, kojima klimatski rizici predstavljaju sve veću pretnju za lance snabdevanja.

Ovogodišnja evropska suša tako sve manje izgleda kao samo problem jedne loše poljoprivredne sezone, a sve više kao upozorenje da će proizvodnja hrane morati da se prilagođava uslovima u kojima ekstremne temperature i nedostatak vode postaju sve češći.

Izvori: Reuters, FAO

Foto: Pixabay