Portal pametne poljoprivrede

Dugotrajna vrućina i veliki nedostatak vode ozbiljno su pogoršali stanje letnjih useva u velikom delu Evrope, pokazuje najnoviji avgustovski bilten Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC). Najteže posledice u našem regionu beleže Mađarska i zapadna Rumunija, dok su gubici u Hrvatskoj ocenjeni kao umereni, ali lokalno mogu biti znatno veći. Srbija nije obuhvaćena zvaničnim prognozama prinosa EU, ali podaci sa terena ukazuju na veoma slične probleme.

Prema avgustovskom izdanju JRC MARS biltena, uporna vrućina i izuzetno veliki deficit vode značajno su smanjili očekivane prinose letnjih kultura u zapadnoj i većem delu centralne Evrope.

Visoke temperature i nedostatak vlage pogodili su useve u najosetljivijim fazama razvoja. Posledice su slabija oplodnja, manje formirane biljne mase, lošije nalivanje zrna i prerano sazrevanje biljaka. Na najugroženijim područjima više se ne govori samo o nižim prinosima, već i o mogućem potpunom podbačaju pojedinih useva.

Prognoze prinosa svih letnjih kultura na nivou Evropske unije naglo su smanjene. Kod pojedinih kultura očekivani prinos sada je i do 14 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Posebno su ugroženi kukuruz, suncokret i soja, ali i pašnjaci i proizvodnja stočne hrane.

Mađarska među najugroženijim zemljama

JRC svrstava Mađarsku među zemlje sa teškim posledicama vrućine i nedostatka vode. Suša je zahvatila letnje useve tokom cvetanja, formiranja prinosa i nalivanja zrna, a nepovoljni uslovi koji su zabeleženi još u julu dodatno su se pogoršali tokom avgusta.

Zbog smanjene plodnosti biljaka, slabog nalivanja zrna i ubrzanog sazrevanja očekuje se značajno smanjenje prinosa. Na najteže pogođenim područjima moguć je i lokalni potpuni podbačaj useva.

Pored kukuruza, ugroženi su suncokret i ostale jare kulture, dok je manja produktivnost pašnjaka otvorila i pitanje dostupnosti hrane za stoku tokom jeseni i zime.

Situaciju dodatno otežava ograničena raspoloživost vode za navodnjavanje, kao i činjenica da su visoke temperature povećale potrebe biljaka za vodom upravo kada su rezerve vlage u zemljištu bile veoma male.

Zapadna Rumunija pod snažnim pritiskom, ali velike regionalne razlike ostaju

Teške posledice zabeležene su i u zapadnoj Rumuniji, gde su intenzivna vrućina i nedostatak padavina dodatno iscrpeli već male rezerve vlage u zemljištu.

JRC navodi da su nepovoljni uslovi tokom avgusta postali još izraženiji, zbog čega će prinosi letnjih useva u pogođenim područjima biti značajno smanjeni. Mogući su i lokalni slučajevi propadanja useva.

Ipak, Rumuniju ne treba posmatrati kao jedinstveno pogođeno područje. Stanje se znatno razlikuje između zapadnih delova zemlje i područja u kojima je bilo više padavina. Zato velike nacionalne procene proizvodnje mogu prikriti ozbiljne gubitke pojedinih regiona i gazdinstava.

Nezavisna terenska procena objavljena krajem avgusta čak predviđa oporavak ukupne rumunske proizvodnje kukuruza i suncokreta u odnosu na lošu prethodnu sezonu. To nije nužno u suprotnosti sa nalazima JRC-a: nacionalni rezultat može biti bolji nego prošle godine, dok zapadni regioni istovremeno trpe velike štete.

Hrvatska: umeren pad na nacionalnom nivou, veća šteta bez navodnjavanja

U Hrvatskoj su posledice suše i vrućine zasad ocenjene kao umerene. Toplo i suvo vreme pojačalo se od kraja juna, kada su letnje kulture prolazile kroz ključne faze razvoja.

Očekivanja prinosa su smanjena, naročito za kukuruz. JRC upozorava da su lokalne štete znatno veće na parcelama na kojima nema mogućnosti navodnjavanja.

Takva ocena znači da nacionalni prosek može izgledati relativno povoljno, iako pojedini proizvođači mogu pretrpeti ozbiljne gubitke. Razlike se očekuju u zavisnosti od regiona, tipa zemljišta, rokova setve, količine lokalnih padavina i dostupnosti vode.

Slično stanje JRC beleži u Sloveniji i zemljama Beneluksa, gde je suša takođe smanjila izglede letnjih useva, ali bez tako široko rasprostranjenih posledica kao u Mađarskoj i zapadnoj Rumuniji.

Srbija van evropske prognoze, ali problemi veoma slični

Srbija nije članica Evropske unije, pa za nju u ovom izdanju JRC MARS biltena nisu objavljene uporedive zvanične prognoze prinosa kao za Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju. Zbog toga podatak da su evropski prinosi smanjeni do 14 odsto ne treba automatski primenjivati na Srbiju.

Ipak, izveštaji sa domaćih njiva pokazuju gotovo iste posledice: prinudno sazrevanje, slabo naliveno zrno, raniji početak žetve i velike razlike između parcela.

Prema prvim podacima sa ograničenog broja lokaliteta, prosečan prinos suncokreta kretao se oko dve tone po hektaru. Kod kukuruza i soje procene se veoma razlikuju, a na pojedinim parcelama šteta je znatno veća od regionalnog ili republičkog proseka.

Zvanični podaci o ukupnom ovogodišnjem rodu kasnih useva još nisu objavljeni. Republički zavod za statistiku je u prolećnoj proceni naveo da je kukuruzom zasejano 938.209 hektara, što je 3,8 odsto manje nego prethodne godine. Površine pod sojom smanjene su 7,5 odsto, dok je suncokret posejan na 250.816 hektara, odnosno na 3,5 odsto više površina. Ta procena je napravljena prema stanju useva 23. maja, pre najtežih letnjih vrućina i suše.

Regionalna slika suše

Posmatrano u celini, Mađarska je među državama sa najtežim i najrasprostranjenijim posledicama. Zapadna Rumunija takođe beleži ozbiljne gubitke, ali je stanje u drugim delovima zemlje povoljnije. U Hrvatskoj je pad prinosa na nacionalnom nivou ocenjen kao umeren, uz veće lokalne štete na kukuruzu bez navodnjavanja.

Srbija nema direktno uporedivu JRC prognozu, ali terenski nalazi ukazuju da je po posledicama bliža teško pogođenom delu Panonske nizije nego povoljnijim evropskim regionima. Konačan odgovor ipak će dati tek zvanična procena roda i završetak žetve.

Šta suša može značiti za cene u Srbiji

Manji rod kukuruza u Mađarskoj i delovima Rumunije mogao bi da poveća regionalnu tražnju za žitaricama i uljaricama. To bi u normalnim tržišnim okolnostima predstavljalo priliku za proizvođače i izvoznike iz Srbije.

Međutim, manja domaća proizvodnja ne mora automatski doneti višu cenu. Prvi ugovori za kukuruz roda 2026. na Produktnoj berzi zaključeni su po svega 19,20–19,30 dinara za kilogram bez PDV-a. Istovremeno, nizak vodostaj Dunava i otežana rečna i železnička otprema povećavaju troškove izvoza.

Zbog toga će na domaću cenu, osim veličine roda u Srbiji i susednim zemljama, uticati kvalitet zrna, raspoloživost skladišta, tražnja prerađivača, mogućnost izvoza i troškovi transporta.

Za stočare je posebno važno stanje kukuruza, pašnjaka i kabaste hrane. JRC upozorava da je produktivnost travnjaka u velikom delu pogođenih područja znatno smanjena, što bi moglo povećati troškove ishrane životinja i ubrzati smanjenje broja grla na gazdinstvima koja nemaju dovoljno sopstvene hrane.

Meteorološko olakšanje koje se očekuje u delu zapadne i centralne Evrope može pomoći pašnjacima i kasnijim kulturama, ali je, prema oceni JRC-a, stiglo prekasno da nadoknadi već izgubljeni prinos kukuruza, suncokreta i soje.

S. K.