Srbija siromašnija od Bugarske i Rumunije, a hrana košta 96,6 odsto proseka EU: Ko „zida“ cene od njive do rafa
Cene hrane u Srbiji dostigle su 96,6 odsto proseka Evropske unije, iako je prosečan dohodak stanovništva ispod polovine evropskog proseka. Fiskalni savet upozorava da se uzroci visokih cena ne mogu tražiti samo u trgovini, već i u neefikasnosti poljoprivredne proizvodnje, prerade i distribucije.
Hrana u Srbiji približava se evropskim cenama brže nego ostali proizvodi i usluge. Prema najnovijoj studiji Fiskalnog saveta „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“, cene hrane i bezalkoholnih pića dostigle su 96,6 odsto proseka EU, dok je ukupni nivo cena proizvoda i usluga za ličnu potrošnju u 2024. bio na gotovo 60 odsto evropskog proseka.
Istovremeno, prosečan dohodak u Srbiji nije dostigao ni polovinu proseka EU. Zbog toga visoke cene hrane imaju posebno izražene ekonomske i socijalne posledice, budući da hrana i bezalkoholna pića čine gotovo 30 odsto prosečne potrošačke korpe.
Hrana skuplja nego u većini zemalja centralne i istočne Evrope
Analiza pokazuje da je hrana u Srbiji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope. Posebno je upečatljivo poređenje sa Rumunijom i Bugarskom, koje su razvijenije od Srbije, ali imaju niži nivo cena hrane.
U Rumuniji cene hrane iznose oko 76 odsto proseka EU, a u Bugarskoj oko 89 odsto. Fiskalni savet ocenjuje da bi se, imajući u vidu nivo razvijenosti Srbije, moglo očekivati da domaće cene hrane budu osetno ispod evropskog proseka.
Najveća odstupanja naviše zabeležena su kod ulja i masti, čije su cene oko 20 odsto iznad proseka EU, kao i kod šećera, džemova i slatkiša, koji su skuplji za oko 15 odsto. Više cene prisutne su i kod gotove hrane, mleka, mesnih prerađevina i jaja.
Sa druge strane, povrće je na oko 90 odsto evropskog proseka, dok su žitarice, voće i meso na približno 85 odsto. Ipak, i kod ovih proizvoda primećuje se približavanje evropskim cenama.
Pritisci na cene počinju već u primarnoj proizvodnji
Fiskalni savet ukazuje da se deo cenovnih pritisaka javlja već na početku prehrambenog lanca. Proizvođačke cene u Srbiji dostigle su u proseku 87 odsto nivoa EU u periodu od 2022. do 2024. godine.
To je znatno više nego u periodu 2015–2017, kada su bile na oko 72 odsto evropskog proseka. Nagli rast usledio je 2021. i 2022. godine, u vreme globalne krize na tržištu poljoprivrednih inputa, ali je, prema oceni autora, uticaj tog šoka u Srbiji bio snažniji nego u drugim evropskim ekonomijama.
Ipak, analiza ne svodi odgovornost na poljoprivrednike. Naprotiv, ukazuje da visoke proizvođačke cene mogu biti posledica niske produktivnosti, nestabilne ponude i drugih strukturnih problema, dok se dodatni pritisci stvaraju u narednim karikama lanca.
Od otkupne do maloprodajne cene
Poređenje proizvođačkih i maloprodajnih cena pokazuje da primarna proizvodnja nije jedino objašnjenje za skupu hranu. Fiskalni savet navodi da se deo problema nalazi i u preradi, distribuciji i trgovini, uključujući moguće neefikasnosti i nepovoljnu tržišnu strukturu.
Autori upozoravaju da koncentracija u pojedinim segmentima lanca može dovesti učesnike u neravnopravan položaj i stvarati cenovne distorzije na štetu i poljoprivrednika i potrošača. Zbog toga se dugoročno rešavanje problema ne može osloniti samo na agrarnu politiku, već zahteva i zaštitu konkurencije i unapređenje poslovnog ambijenta.
Subvencije moraju da povećaju produktivnost
Srbija je prethodnih godina povećala agrarne subvencije do nivoa od oko jedan odsto BDP-a. Fiskalni savet ocenjuje da bi bolje usmereni podsticaji trebalo da doprinesu većoj produktivnosti, stabilnijoj ponudi i manjim pritiscima na cene.
Poseban problem predstavljaju sektori koji se godinama suočavaju sa nestabilnom proizvodnjom, poput stočarstva i proizvodnje šećerne repe, kao i voćarstva i povrtarstva, koji su izloženi klimatskim rizicima.
Umesto reaktivnih i ad hok mera, autori preporučuju predvidivu višegodišnju agrarnu politiku, usmerenu na tehnološku modernizaciju i povećanje efikasnosti.
Potreban monitoring cena od njive do rafa
Jedna od preporuka Fiskalnog saveta jeste uspostavljanje transparentnog sistema praćenja cena u svim fazama prehrambenog lanca, po uzoru na praksu EU.
Takav mehanizam obuhvatio bi cene poljoprivrednih inputa, otkupne cene, izlazne cene prehrambene industrije i konačne maloprodajne cene. Time bi se omogućilo da se na osnovu podataka utvrdi u kojim karikama nastaju najveće neravnoteže i gde postoji prostor za efikasnije funkcionisanje tržišta.
Izvor: Forbes/Fiskalni savet, „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika“
Foto: Pixabay