Portal pametne poljoprivrede

Ukupna vrednost uvoza mesa od 2006. do 2026. godine iznosila je 1,72 milijarde evra, od čega se na svinjetinu odnosi 1,18 milijardi evra, navodi analitičar Miroslav Zdravković. Uvoz zamrznute svinjetine stagnira već drugu godinu zaredom, dok se stočni fond Srbije smanjuje.

Od kako se Crna Gora osamostalila od Srbije, pa je na taj način osamostalila i Srbiju, imamo mnogo ekonomskih podataka kojima možemo da se dičimo, kako su povećani četiri (javni dug, sa manje od deset na 41 milijardu evra) i više puta. Ipak, malo ih je koji su povećani poput uvoza mesa (42,5 puta), a u tome svinjetine (69 puta). To su takvi uspesi da sumnjam da im se mogu naći uporedivi u celom svetu (kod mesa i svinjetine), a i kod nas u drugim ekonomskim oblastima, navodi za javnost analitičar na sajtu beogradske Makroekonomije.org dr Miroslav Zdravković.

Zahvaljujući ovako impresivnom rastu uvoza mesa, samo za nekoliko godina smanjen je broj goveda u Srbiji za skoro 40 odsto (sa 1.106.000 na blizu 699.000), kao i svinja (sa tačno četiri miliona na 2,4 miliona grla!), jedino je simbolično povećan broj ovaca, i to zaprepašćujuće sličan broju Beograđana (1.759.000 u 2024. godini, ali je smanjen na 1.684.000 u 2025. godini kako bi se uklonile ove podudarnosti)! Mada Beograđani nisu ovce, ali ovce mogu da budu „Beograđanke“, tj. da žive na teritoriji Beograda (njih 57.104 prema stanju stoke na dan 1. decembra 2025. godine), navodi analitičar Zdravković.

Ovo smanjenje stočnog fonda treba posmatrati kao veliki uspeh u transformaciji srpske privrede, jer se ona oslobađa zaostataka mračne prošlosti, a na putu u svetlu budućnost povećava uvoz, javne i privatne dugove, razvija veštačku inteligenciju, dok stvarnu inteligenciju zamenjuje mišićnim humanoidima koji se ne razlikuju mnogo od robota, i bolje tuku nego što igraju kola (opet, zaostatak iz mračne prošlosti – danas se pleše uz muziku koja se dobro slaže sa usitnjenim tečnostima i praškovima).

Rezultat svega ovog, odnosno „napredovanja“, jeste gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta u Srbiji. Njega treba sada da vraća buduća Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2026. do 2034. godine.

Ali, odoh ja predaleko u ovom svetlom pogledu u budućnost, gde suze radosnice zamagljuju svu veličinu sadašnje sreće i blagostanja, navodi Miroslav Zdravković pa dodaje:

Ukupan uvoz mesa povećan je sa pet miliona evra u 2006. godini na 41 milion u 2012. godini, da bi dostigao rekordnih 256 miliona u 2024. godini i zatim se smanjio na 213,5 miliona u 2025. godini. U tome je uvoz svinjetine povećan sa 1,8 miliona evra u 2006. godini na 22,6 miliona u 2012. godini i dostigao je maksimum od 165 miliona evra u 2024. godini, pa je i smanjen na 120,4 miliona evra u 2025. godini, navodi analitičar Zdravković.

Kao što je iz podataka očigledno, više od polovine ukupnog uvoza mesa predstavlja svinjetina, sveža ili zamrznuta, te ćemo se njom malo detaljnije pozabaviti.

Uvoz klaničnih proizvoda

Kod jestivih klaničnih proizvoda (osim šunki i drugih prerađevina), dominira uvoz iz Crne Gore, te se iz ove bivše sestrice uvozi za 24,2 miliona evra, od ukupnih 34 miliona evra. Ima tu svakojakih sumnji u pogledu mogućnosti da Crna Gora izveze ovoliku svinjetinu u Srbiju, a da, takoreći nema svinja, ali, ovde se bavimo lepim statistikama uvećanog uvoza, a ne klevetama.

Kad se fokusiramo samo na svinjetinu, vidimo da se ubedljivo najveći deo uvoza sastoji od zamrznutog mesa (108,3 od 120,4 miliona u 2025. godini). Pad vrednosti uvoza zamrznutog svinjskog mesa sa 142,9 miliona evra u 2024. na 108,3 miliona u 2025. godini delom je posledica manje količine (sa 43.051 na 35.939 tona), a delom pada jedinične cene uvoza sa 3,3 na 3,0 evra po kilogramu.

Najveći deo uvoza zamrznute svinjetine dolazio je iz Španije (59,5 miliona evra) i Rusije (28,8 miliona), a znatno manje iz Danske, Crne Gore, Belgije, Holandije, BiH i Mađarske. Nekada je znatna vrednost bila i iz Nemačke (2018. godine), ali je više nema, ističe u analizi Miroslav Zdravković.

Uvoz zamrznute svinjetine

„U 2026. godini uvoz zamrznute svinjetine neznatno je smanjen, sa 33.455.000 evra u periodu januar–april 2025. godine na 32.215.000 evra u istom periodu 2026. godine. Pri tome je drastično smanjen iz Rusije – sa 13.836.000 na 2.686.000 evra. Vrednost uvoza smrznute svinjetine smanjena je usled pada jedinične cene sa 3,1 evra po kilogramu, u aprilu 2025. na 2,54 evra po kilogramu u aprilu 2026. godine. Ruski prasići i svinje su istisnuti sa našeg tržišta jer su postali cenovno nekonkurentni – prošlog aprila bili su ispod prosečne uvozne cene, a u ovom aprilu bili su za 31 evro-cent iznad prosečne cene, mada je oni nisu menjali“, ističe Zdravković.

Dakle, uvoz zamrznute svinjetine stagnira već drugu godinu zaredom, pa bi ovu oblast trgovci trebalo da napuštaju, a da se usklade sa modernim promenama u zameni srpskog stanovništva inostranim, te da više uvoze govedinu, ovce, koze, ribu i još sitnije morske i zemaljske plodove, zaključuje analitičar Miroslav Zdravković.

Ukupna vrednost uvoza mesa od 2006. do 2026. godine iznosila je 1,72 milijarde evra. U tome je svinjetina 1,18 milijardi evra. Ovim istim parama mogao je da se finansira neki od auto-puteva, Moravski, Miloš Veliki ili Karađorđev. Ali to ne bi bilo lepo, jer je bolje razvijati industriju zaduživanja, kad je ova industrija uvoza mesa dostigla svoj maksimum, podvlači Zdravković.

I dok još nisu završeni svi planirani auto-putevi, treba ozbiljno razmišljati o kosmičkom programu, uvek napredno i unapred.

B. Gulan

Foto: Pexels