Portal pametne poljoprivrede

Ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 biliona dolara godišnje, odnosno oko dva odsto globalne ekonomije, dok su mikro, mala i srednja preduzeća među najugroženijima. Istovremeno, sve učestalije suše predstavljaju ozbiljan rizik za poljoprivredu, proizvodnju hrane i ekonomsku stabilnost Srbije.

Otpornost privrede ključna je za otpornost društva, poručeno je na sastanku „Priprema MSP u Srbiji za buduće krize kroz inkluzivno liderstvo i planiranje kontinuiteta poslovanja“, koji je Privredna komora Srbije organizovala u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR).

Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije, ukazao je da ne može postojati društvo otporno na krize ukoliko privreda nije sposobna da izdrži njihove posledice. Poseban problem predstavlja položaj malih i srednjih preduzeća, koja, za razliku od velikih kompanija, često nemaju dovoljno finansijskih instrumenata i drugih mehanizama zaštite.

Kamal Kišore, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za smanjenje rizika od katastrofa, upozorio je da ekonomske posledice katastrofa u svetu dostižu oko 2,3 biliona dolara godišnje. Iako je tokom prethodne decenije ostvaren napredak u smanjenju broja ljudskih žrtava, ekonomske posledice, štete na infrastrukturi, prihodima i uslugama ne smanjuju se.

Planiranje kontinuiteta poslovanja zbog toga mora da obuhvati različite rizike i moguće scenarije, a poseban značaj ima uključivanje žena preduzetnica i žena na rukovodećim pozicijama u izgradnju otpornijih kompanija.

Suše postaju normalnost u Srbiji

Jedan od rizika koji sve snažnije pogađa Srbiju jeste suša. Nedostatak padavina i visoke temperature ugrožavaju vodosnabdevanje i prinose poljoprivrednih kultura, posebno kukuruza i soje.

Prema podacima navedenim u tekstu, u poslednjih četvrt veka Srbija je imala 12 suša, a godišnje štete procenjivane su na oko milijardu do milijardu i po evra.

Istraživanja u okviru projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu pokazuju da je učestalost letnjih suša udvostručena tokom poslednjih 30 godina. Posebno je kritičan avgust, kada se kukuruz i druge kulture nalaze u važnim fazama vegetacije i veoma su osetljive na nedostatak vode.

Srbija se nalazi u takozvanoj „vrućoj tački“ klimatskih promena, gde porast letnjih temperatura prevazilazi globalni prosek. U kombinaciji sa manjkom padavina, to povećava rizik od sve češćih i intenzivnijih suša. Zagrevanje Mediterana i prodori toplih vazdušnih masa iz Afrike dodatno doprinose isušivanju zemljišta i produžavanju sušnih perioda.

Kukuruz i soja najviše stradali

Najveće posledice suše u poljoprivredi Srbije beleže se kod kukuruza i soje, dok se suncokret pokazao otpornijim, iako je i njegov prinos značajno smanjen.

Autor teksta Branislav Gulan podseća da je rekordna proizvodnja kukuruza u Srbiji ostvarena još 1986. godine, kada je sa manje od milion hektara dobijeno više od osam miliona tona. U 2025. godini, na približno istoj površini, proizvedeno je oko 4,2 miliona tona, a sličan nivo proizvodnje očekuje se i u 2026. godini.

Poseban problem predstavlja dugogodišnje smanjivanje stočnog fonda, zbog čega su smanjene i domaće potrebe za kukuruzom. Prema podacima koje Gulan navodi, Srbija trenutno ima oko 699.000 goveda, 2,4 miliona svinja, 1,68 miliona ovaca i 14,5 miliona komada živine.

Prehrambeni i semenski suverenitet

Pored klimatskih rizika, autor upozorava i na stanje domaćeg stočarstva i semenarstva. Prema podacima iz teksta, Srbija uvozi veliki deo potrebnog semena, dok se istovremeno povećava zavisnost od uvoza pojedinih vrsta hrane.

Gulan naglašava da je za jednu zemlju posebno ozbiljna situacija kada su ugroženi prehrambeni i semenski suverenitet. Kao veliku prednost Srbije navodi raspoloživo obradivo zemljište – oko 52 ara po stanovniku, naspram svetskog proseka od oko 19 ari.

Srbija, prema podacima navedenim u tekstu, raspolaže sa više od četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Autor smatra da bi uz bolju organizaciju, veću iskorišćenost domaćeg genetskog potencijala i ozbiljniji odnos prema poljoprivredi zemlja mogla znatno da poveća prehrambenu sigurnost.

Prilagođavanje više nije izbor

Projekcije ukazuju da će letnje temperature nastaviti da rastu, dok bi padavine mogle postajati ređe, što povećava verovatnoću novih suša.

Zbog toga prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama postaje neophodno. Potrebno je unaprediti sezonske prognoze, bolje upravljati rizicima i omogućiti poljoprivrednicima da pravovremeno reaguju i zaštite proizvodnju. Klimatske promene neće pogoditi samo poljoprivredu – njihove posledice osećaće i energetika i drugi sektori privrede.

Branislav Gulan