Portal pametne poljoprivrede

Svake jeseni poljoprivrednici se suočavaju sa istom dilemom: koliko novca uložiti u osnovno đubrenje pod oranicu, a šta ostaviti za prolećne dane. Računica je jasna samo na prvi pogled. Kupovina hraniva predstavlja jednu od najvećih stavki u budžetu za proizvodnju ratarskih kultura, pa greške u tajmingu i izboru formulacija direktno umanjuju profit. Kada se mineralna đubriva bace u pogrešno vreme, biljke ne dobijaju hranu, a novac ispari iz zemljišta. Zbog toga je odabir pravog momenta za svaki hranljivi element osnova profitabilne proizvodnje.

Zašto fosfor i kalijum moraju pod plug tokom jesenjeg oranja

Za razliku od azota, koji je izuzetno pokretan, fosfor je u zemljištu praktično nepokretan i pomera se svega nekoliko milimetara godišnje. Kalijum je pokretljiviji od fosfora, ali i dalje sporiji od azota — osim na lakim, peskovitim zemljištima, gde i on može da se ispira. Ako ih rasipate po površini u proleće, oni će ostati u gornjem sloju zemljišta, van domašaja korenovog sistema koji se razvija u dubini. Biljka u kritičnim momentima razvoja neće moći da dođe do njih, što se odražava na slabiji razvoj korena i manju otpornost na sušu.

Zato ova dva elementa moraju ići duboko, pod plug, na dubinu od 25 do 30 centimetara. Na taj način se pozicioniraju tačno tamo gde će se razvijati glavna masa korena. Unošenje fosfora i kalijuma u jesen omogućava im da se tokom zimskih meseci, pod uticajem vlage, delimično rastvore i pređu u oblike koje biljka može lako da usvoji kada krene vegetacija.

Kada kukuruz stvarno traži hranu, a kada ne

Kukuruz je kultura koja ima izražene potrebe za hranivima u tačno određenim delovima vegetacije. Na samom početku, dok biljka ne razvije koren, potrebe su male, ali već od faze petog lista pa sve do metličenja, potrošnja hraniva naglo raste. Zbog toga je prihrana kukuruza po fazama najsigurniji način da se obezbedi stabilan prinos bez rasipanja skupih resursa na njivi.

U prvoj fazi, prilikom setve ili odmah nakon nicanja, cilj je dati biljci brz start. Kasnije, tokom međuredne kultivacije, dodaje se azot koji direktno utiče na formiranje lisne mase i začetka klipa. Svaka faza zahteva precizno doziranje, jer prevelika količina azota u ranoj fazi može dovesti do prebrzog rasta stabla koje postaje krhko i podložno lomljenju pod naletima vetra. Pravilan raspored unosa obezbeđuje da biljka ima dovoljno hrane u momentu kada formira prinos.

Gde odlazi novac kada se azot baci u pogrešno vreme

Sa azotom je priča potpuno drugačija nego sa fosforom. On je izuzetno nestabilan i podložan ispiranju i isparavanju. Bacanje velikih količina azota u jesen, posebno na lakšim, peskovitim zemljištima, predstavlja čist finansijski gubitak. Tokom zime, obilne padavine će sprati azot u dublje slojeve, daleko ispod zone korena, ili čak u podzemne vode.

Deo tog azota usev nikada neće videti. Koliko tačno, zavisi od tipa zemljišta, količine zimskih padavina i forme u kojoj je azot unet. Azot je potreban u fazama intenzivnog rasta. Zbog toga se u jesen unosi samo minimalna količina, uglavnom kroz NPK formulacije, koja služi za početni razvoj i razgradnju žetvenih ostataka. Glavna količina azota čuva se za prolećni start i kasniju međurednu prihranu, kada je biljka spremna da ga odmah usvoji.

Prednosti tečnih formulacija u prolećnom delu sezone

U sušnim prolećima, koja su postala pravilo na našim prostorima, klasična granulisana đubriva često ostaju nerastvorena na površini njive. Biljka pati jer ne može da usvoji hranu bez vode. Ovde tečna rešenja imaju prednost jer je hranivo već rastvoreno, pa ne čeka kišu da bi se granula razgradila. Vlaga je i dalje potrebna da bi se azot spustio u zonu korena, ali je jedan korak preskočen.

Za ovu namenu koristi se Fortis UAN32 tečno mineralno đubrivo, koje sadrži tri oblika azota. Ova kombinacija omogućava trostruko dejstvo:

• Nitratni azot: deluje odmah i daje biljci brzu energiju za rast.
• Amonijačni azot: vezuje se za čestice zemljišta i postepeno se oslobađa tokom nekoliko nedelja.
• Amidni azot: ima najduže delovanje jer mora proći proces transformacije u zemljištu pre nego što postane dostupan biljci.

Ovakav sastav obezbeđuje kontinuiranu ishranu useva tokom dužeg perioda, smanjujući potrebu za prečestim prolascima kroz njivu i štedeći gorivo i radne sate tokom prolećnih radova.

Ekonomski proračun i ušteda kroz pravilno doziranje

Investicija u ishranu biljaka mora biti zasnovana na analizi zemljišta, a ne na nagađanju. Svaki kilogram hraniva koji se baci napamet predstavlja rizik za profitnu marginu. Gazdinstva koja redovno rade agrohemijsku analizu unose ono što zemljištu stvarno nedostaje umesto da pogađaju, a to se vidi i na troškovima i na ujednačenosti prinosa.

Pravilno raspoređivanje jesenjeg oranja sa fosforom i kalijumom, u kombinaciji sa ciljanom prolećnom prihranom, omogućava optimalno iskorišćenje svakog dinara uloženog u repromaterijal. Umesto kupovine nasumičnih formulacija, fokus treba da bude na efikasnosti i izboru oblika hraniva koji najbolje odgovaraju trenutnim uslovima vlage i temperature na terenu.