Portal pametne poljoprivrede

Evropska proizvodnja krompira ove godine manja je za oko 25 odsto, dok je cena industrijskog krompira u pojedinim slučajevima porasla sa prošlogodišnjih 30 na čak 250 evra po toni. U Srbiji za sada nema nestašice, ali se površine pod krompirom godinama smanjuju, a oko 40 odsto potreba nadoknađuje se uvozom. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da će se poremećaji na evropskom tržištu neminovno osetiti i kod nas.

Ovogodišnji rod krompira u Srbiji bolji je od prošlogodišnjeg, ali bi uvoz ponovo mogao da bude neophodan, rekao je za RTS Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Udruženja „Plodovi Srbije“.

Prošla godina bila je izuzetno loša za domaće proizvođače zbog suše tokom jula i avgusta, naročito u brdskim i planinskim krajevima. Ova sezona počela je znatno bolje. Usevi su tokom jula bili u dobrom stanju, nakon čega je ponovo usledio sušni period, ali posledice nisu tako teške kao prošle godine.

Prema Vukićevićevim rečima, prinosi na brdskim područjima kod proizvođača koji su dobro sproveli agrotehniku kreću se između 25 i 30 tona po hektaru. Problema je bilo u Vojvodini, između ostalog i sa zalivanjem, ali su ostvareni prinosi ipak zadovoljavajući.

Vađenje krompira tek je počelo, pa konačnih podataka o ovogodišnjoj proizvodnji još nema.

Srbija od proizvođača postala uvoznik krompira

Veći problem od rezultata jedne proizvodne godine predstavlja dugoročno smanjivanje površina pod krompirom.

Vukićević upozorava da domaća proizvodnja više nije dovoljna za potrebe tržišta i da je Srbija postala uvoznik krompira.

„Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Nemamo još tačne podatke o prinosima, krenulo je tek vađenje, ali bojim se da ćemo i ove godine morati da uvezemo“, rekao je Vukićević za RTS.

Ove godine dodatni problem može biti pitanje odakle nabaviti potrebne količine, jer se najveći evropski proizvođači suočavaju sa znatno manjim prinosima.

Evropa ima oko 25 odsto manji rod

Agroekonomista Žarko Galetin ukazuje da je situacija u Evropi potpuno drugačija nego prošle godine.

Prema podacima koje je izneo za RTS, krompir je zasejan na oko 520.000 hektara, odnosno na približno 15 odsto manje površina. Istovremeno je suša pogodila neke od najvažnijih evropskih proizvođača.

Francuska, Belgija, Holandija i Španija beleže slabije prinose, a ukupan evropski rod procenjuje se na oko 20 miliona tona, što je približno 25 odsto manje.

Ipak, Galetin naglašava da se trenutno ne može govoriti o nestašici krompira u Evropi. Problem bi mogao da postane ozbiljniji nakon što budu potrošene zalihe iz prethodne godine.

„Kada se potroše zalihe iz prethodne godine, to vrlo bitno može da utiče i na tržište u samoj Evropi, a bogami i kod nas“, upozorio je Galetin.

Srbija oko 40 odsto potreba nadoknađuje uvozom

Upravo je zavisnost od uvoza razlog zbog kojeg Srbija ne može ostati izolovana od evropskih tržišnih poremećaja.

Prema Galetinovim rečima, oko 40 odsto domaćih potreba za krompirom nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske.

Zbog toga se rast cena u tim zemljama prenosi i na domaće tržište.

„Ako bismo bili samodovoljni u proizvodnji krompira, ne bismo toliko osetili te tržišne potrese u Evropi. Ali kada 40 odsto nadoknađujete da biste zadovoljili domaće potrebe, onda delite sudbinu tržišta zemalja iz kojih tu robu uvozite“, objašnjava Galetin.

Problem predstavljaju i gubici tokom skladištenja. Od domaće proizvodnje od 500.000 do 600.000 tona, prema njegovim rečima, čak 70.000 do 80.000 tona može biti izgubljeno tokom skladištenja.

Od 30 do 250 evra po toni – hoće li krompir poskupeti i u Srbiji?

Cena industrijskog krompira u Evropi u pojedinim slučajevima porasla je sa prošlogodišnjih oko 30 na čak 250 evra po toni.

Galetin, međutim, ne očekuje da se tako dramatičan rast cena ponovi kod konzumnog krompira u Srbiji.

Trenutna otkupna cena domaćeg krompira kreće se između 45 i 50 dinara po kilogramu, dok je u prodavnicama oko 100 dinara, a ponegde i viša.

„Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi, gde imate nekoliko puta veću cenu ove godine u odnosu na prošlu“, rekao je Galetin.

Određeni rast cena je, ipak, moguć, naročito sa smanjivanjem zaliha. Veći pritisak mogao bi da se oseti kod industrijskog krompira za proizvodnju pomfrita i čipsa, koji je snažnije povezan sa evropskim tržištem.

Klimatske promene menjaju i izbor sorti

Suša i visoke temperature ne utiču samo na količinu već i na kvalitet i veličinu krompira.

Vukićević zato smatra da izbor sorte postaje jedan od ključnih elemenata proizvodnje u promenjenim klimatskim uslovima. Ranije sorte, otpornije na sušu, ove godine su se pokazale bolje jer su uspele da formiraju krtole pre najvećih vrućina.

Kao primer navodi sortu „kolomba“, dok je za proizvodnju čipsa izdvojio ranu sortu „norman“, sa 22 odsto suve materije.

Vukićević ukazuje i da boja krompira sama po sebi ne određuje kvalitet. Uverenje dela domaćih potrošača da je crveni krompir nužno kvalitetniji od belog nema proizvodno opravdanje, jer kvalitet zavisi od sorte, uslova proizvodnje, zemljišta i namene.

Proizvođači usitnjeni, mehanizacija zastarela

Jedan od najvećih problema domaće proizvodnje je i organizacija proizvođača. Gazdinstva su usitnjena, nedostaju savremena skladišta i pak-centri, dok pojedinačni proizvođači uglavnom nemaju količine dovoljne za ozbiljniji nastup na velikim tržištima.

Istovremeno, savremena proizvodnja zahteva skupu mehanizaciju, koju mali proizvođači teško mogu da otplate.

Prema Vukićevićevoj proceni, proizvođač bi trebalo da obrađuje oko 50 hektara kako bi mogao da opravda ulaganje u kvalitetnu mehanizaciju. Ni takva površina, međutim, sama po sebi ne rešava problem tržišnog nastupa.

Zbog toga kao rešenje vidi udruživanje proizvođača u kooperative, uz odgovarajući pravni okvir i podršku ulaganjima u skladišta, pak-centre i mehanizaciju.

Proizvodnja krompira košta i milion dinara po hektaru

Poremećaji na evropskom tržištu mogli bi istovremeno da predstavljaju šansu za domaće proizvođače, ali povećanje proizvodnje zahteva velika ulaganja.

Prema Galetinovim rečima, troškovi proizvodnje krompira kreću se od oko 800.000 do čak milion dinara po hektaru.

Uz samu proizvodnju potrebna su i savremena skladišta koja omogućavaju duže čuvanje krompira i smanjivanje gubitaka.

Galetin smatra da intenzivna proizvodnja poput povrtarstva, a posebno krompira, može biti isplativa na duži rok, ali zahteva više kapitala i rada nego klasična ratarska proizvodnja. Zbog toga je važno i kako će država dugoročno usmeravati agrarnu politiku i podsticaje.

Prošle godine evropski višak, ove godine manjak

Situacija je posebno zanimljiva jer je prošle godine evropsko tržište bilo suočeno sa potpuno suprotnim problemom – viškom krompira i veoma niskim cenama.

Vukićević navodi da su domaći proizvođači tada pretrpeli velike gubitke zbog uvoza jeftinog krompira iz Evrope. Prema njegovim rečima, krompir se na evropskom tržištu mogao kupovati i za pet evrocenti.

Smatra da takav uvoz domaće proizvođače stavlja u nepovoljan položaj jer u godinama velikih evropskih viškova gube obrtna sredstva, a već naredne sezone Srbija može doći u situaciju da joj nedostaju domaće količine upravo kada krompir u Evropi znatno poskupi.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay