Portal pametne poljoprivrede

Kako izgleda prelazak sa konvencionalnog na regenerativno ratarstvo kada se promene ne posmatraju pojedinačno, već kao deo jednog proizvodnog sistema? Od kukuruza, pšenice i uljane repice do lucerke bez obrade, pokrovnih useva i različitih sistema direktne setve, Dan polja u Bikovu pružio je priliku da se na jednom gazdinstvu vidi kako različite regenerativne prakse funkcionišu zajedno u ratarskoj proizvodnji.

Događaj je održan 17. septembra na gazdinstvu porodice Sudarević u Bikovu kod Subotice, u organizaciji Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Bio je to šesti Dan polja koji Savez organizuje kako bi se o regenerativnoj poljoprivredi razgovaralo tamo gde se ona i primenjuje – na samoj njivi. Domaćin Ivan Sudarević podelio je sa učesnicima iskustva i znanja stečena primenom regenerativnih praksi na svom gazdinstvu.

Obilazak gazdinstva otvorio je razgovor o čitavom sistemu koji se tokom vremena razvija i prilagođava. U polju su predstavljene agrotehničke mere koje porodica Sudarević primenjuje u proizvodnji ratarskih kultura. Posebna pažnja posvećena je smešama za pokrovne useve, njihovoj ulozi i mestu u rotaciji, ali i pravilnom negovanju i korišćenju stajnjaka u no-till sistemu.

Sve ekstremniji vremenski uslovi bili su još jedna važna tema razgovora. Oni donose nove izazove i zahtevaju promene čak i unutar sistema koji već primenjuje regenerativne prakse. Zato se razgovaralo i o pojedinim odlukama i praksama koje se menjaju koje se menjaju kao odgovor na nove izazove u proizvodnji.

Jedan od najupečatljivijih delova Dana polja bio je pogled ispod same površine. Otvoreni zemljišni profil poslužio je za analizu horizonata, karakteristika i istorije nastanka černozema, ali i za sagledavanje promena nastalih primenom regenerativnih praksi. Među njima su bolja struktura zemljišta, povećana aktivnost mikroorganizama, produbljivanje humusno-akumulativnog horizonta i smanjeno ispiranje kalcijum-karbonata.

Praktični deo zaokružen je prikazom mehanizacije za direktnu setvu. Učesnici su mogli da uporede dva različita sistema setvenih aparata za uskoredne kulture, diskosni i podrivački, kao i njihove prednosti i ograničenja, ali i da vide mašinu za direktnu setvu širokorednih useva.

Dan polja u Bikovu još jednom je pokazao vrednost ovakvih susreta – prilike da se o regenerativnom ratarstvu ne govori samo kroz pojedinačne prakse, već kroz način na koji se one povezuju, menjaju i prilagođavaju stvarnim uslovima proizvodnje.