Portal pametne poljoprivrede

Peta uzastopna sušna godina uzima danak na njivama širom pokrajine, dok ogromna kanalska mreža čeka na obnovu i bolje korišćenje. Vojvodina raspolaže hidrotehničkim potencijalom za navodnjavanje gotovo milion hektara, ali se samo mali deo tog potencijala danas koristi.

Melioracija kao jedini spas za atar

Sve češće se govori o tome koliko su poljoprivredi potrebni uređeni sistemi za odvodnjavanje i navodnjavanje, posebno kada se smenjuju ekstremno sušni periodi. Oslanjanje na pogled u nebo odavno nije dovoljno za siguran prinos, o čemu svedoče i paori koji iz godine u godinu beleže sve veće gubitke u proizvodnji ratarskih kultura i povrća.

Usled izostanka padavina, kukuruz i soja, kao okosnice domaće proizvodnje, postali su sve zavisniji od navodnjavanja.

„Melioracija podrazumeva operacije koje imaju za cilj poboljšanje fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava zemljišta, ali sve to mora biti praćeno efikasnim sistemima za navodnjavanje“, objašnjava Sava Kompalić, master inženjer poljoprivrede i poljoprivrednik iz Deronja, gostujući u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine.

Kompalić ističe da se svako bavljenje poljoprivredom u današnjim klimatskim uslovima pretvara u rizik, a da bez pravovremene intervencije na nivou države biljna proizvodnja u našim krajevima postaje dugoročno neodrživa.

Paradoks velike, a nedovoljno iskorišćene mreže

Vojvodina raspolaže izuzetno razvijenom vodnom infrastrukturom, čiji prvi obrisi sežu još u doba Austrougarske monarhije. Detaljna kanalska mreža za odvodnjavanje obuhvata oko 22.000 kilometara kanala.

Prema podacima JVP „Vode Vojvodine“, potencijal za navodnjavanje u pokrajini iznosi 979.000 hektara. Od toga se oko 500.000 hektara odnosi na Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, a još 479.000 hektara na regionalne hidrosisteme. Za potpuno korišćenje tog potencijala, međutim, neophodna je dalja izgradnja vodne infrastrukture.

U praksi je iskorišćenost daleko manja od mogućnosti koje postoje. Poljoprivrednici zbog toga ulažu u skupu opremu i bušenje lokalnih bunara iz kojih se crpe podzemne vode, što dugoročno nije najodrživije rešenje.

Znanje i investicije za sigurniju žetvu

Rešavanje ovog problema zahteva strateški pristup i velika ulaganja u infrastrukturu. Održavanje postojećih vodotokova i kanalske mreže, kao i izgradnja novih crpnih stanica i sistema koji će vodu dovesti do njiva, nameću se kao jedno od važnih pitanja agrarne politike.

Pitanje navodnjavanja i prilagođavanja klimatskim promenama uveliko prelazi granice Srbije, pa će upravo ovo biti jedna od centralnih tema na predstojećem „Agro-Balkanskom samitu“, koji se održava u Grčkoj od 19. do 21. oktobra. Regionalno povezivanje, glas struke i razmena iskustava mogli bi da donesu nove smernice za očuvanje poljoprivredne proizvodnje.

Dokle god postojeća kanalska mreža i hidrosistemi ne budu iskorišćeni u znatno većoj meri, svaki novi period bez kiše povećavaće neizvesnost za vojvođanske poljoprivrednike. Zemlja ima potencijal da rađa, ali bez infrastrukture koja može da odgovori na sve izraženije klimatske ekstreme, veliki deo tog potencijala ostaje neiskorišćen.

Izvor: RTV / Agrosmart