Portal pametne poljoprivrede

Donji deo paradajza već je crven i mekan, a oko peteljke i dalje stoji tvrd zeleni ili žuti prsten. Sačekate još nekoliko dana, ali umesto da se boja izjednači, ostatak ploda postaje prezreo. To je poznata situacija i u bašti i u plasteniku. Uzrok nije uvek isti: nekada sazrevanje samo kasni, a nekada su u pitanju osobine sorte ili poremećaj razvoja tkiva, povezan sa uslovima gajenja.

Zato se ovaj problem rešava posmatranjem cele biljke i uslova u kojima raste. Temperatura, izloženost plodova suncu, ishrana i sposobnost korena da usvaja hraniva mogu uticati na obojavanje. Kada birate seme paradajza, uz krupnoću i ukus vredi pogledati i podatke o ujednačenosti boje, zelenoj kragni i preporučenom načinu proizvodnje.

Na sajtu Poljohit možete uporediti različite sorte i hibride prema tim osobinama. Takvo poređenje najviše koristi kada već znate šta se dešavalo u prethodnoj sezoni: da li su problem imali svi plodovi, samo oni izloženi suncu ili samo jedan tip paradajza u istom zasadu.

Zelena kragna i žuta ramena nisu samo pitanje izgleda

Pod zelenom kragnom najčešće se misli na zeleni deo oko peteljke koji se jasno razlikuje od ostatka ploda. Kod nekih sorti taj deo nezrelog paradajza prirodno je tamniji. Problem nastaje kada ostane zelen i tvrd iako je ostatak ploda već dostigao zrelost za berbu.

Žuta ramena izgledaju nešto drugačije. Deo uz peteljku ostaje žut ili žutozelen, a ispod pokožice može se nalaziti svetlo, čvrsto tkivo. Promena ponekad zahvata samo površinski sloj, dok se kod drugih plodova na preseku vide izraženije bele i tvrde zone. Takav paradajz spolja može izgledati prihvatljivo, a tek se pri sečenju pokaže razlika u kvalitetu.

Važno je razlikovati običan prelaz boje tokom sazrevanja od trajno izmenjenog tkiva. Plod koji je tek počeo da rumeni neće odmah biti obojen sa svih strana. Međutim, kada je donji deo već potpuno zreo, a ramena i dalje izrazito tvrda i svetla, nije dobro pretpostaviti da će nekoliko dodatnih dana rešiti problem.

Prvo pregledajte nekoliko plodova i raspored simptoma

Jedan paradajz nije dovoljan za zaključak o celom zasadu. Pogledajte plodove sa različitih biljaka i različitih cvetnih grana. Uporedite osunčanu stranu reda sa zaklonjenom, kao i delove plastenika koji se razlikuju po provetravanju. Presecite nekoliko plodova da biste videli da li je promena samo na površini ili postoji i tvrdo unutrašnje tkivo.

Zabeležite kada ste prvi put primetili problem. Da li je prethodila jaka vrućina, duži oblačan period, zastoj u zalivanju ili uklanjanje većeg broja listova? Ako je promena izraženija samo na jednom delu parcele, proverite i kako tamo radi sistem navodnjavanja. Razlika u uslovima može biti važnija od razlike u semenu.

Obratite pažnju i na ostale simptome. Ulegnute pege, trulež, prstenaste šare, oštećenja od uboda ili promene na listovima zahtevaju drugačiju procenu. Nije svaka svetla mrlja zelena kragna, niti se svaki problem obojavanja može objasniti prihranom. Kada simptomi nisu jasni, fotografije celog zasada, lista i preseka ploda mnogo su korisnije za procenu od jedne fotografije pokožice.

Zašto više sunca ne znači uvek ravnomernije sazrevanje

Česta reakcija je uklanjanje lišća da bi paradajz „dobio više sunca i pocrveneo“. U vreme velikih vrućina to može pogoršati situaciju. Direktno izloženi plodovi dodatno se zagrevaju, a visoka temperatura može ometati normalno obojavanje. Biljci je potrebna svetlost, ali to ne znači da svaki plod treba potpuno otkriti.

Zato zdrave listove ne treba uklanjati naglo i bez jasnog razloga. Neophodna je ravnoteža između pristupa biljci, strujanja vazduha i pokrivenosti plodova. Sunčeve ožegotine, koje često ostavljaju blede, kasnije papiraste površine na izloženoj strani, pritom nisu isto što i zelena kragna, iako oba problema mogu postati izraženija nakon preteranog ogoljavanja biljke.

U opisima hibrida kao što su Marakana F1 i Bobcat F1 naglašena je razvijena lisna masa. Oba pripadaju determinantnom tipu, pa način formiranja treba prilagoditi njihovom porastu. Pokrivenost plodova lišćem jeste korisna osobina u planiranju proizvodnje, ali sama po sebi nije potvrda otpornosti na poremećaje sazrevanja.

U plasteniku pratite uslove tamo gde se nalaze plodovi

Temperatura kod vrata ne mora biti ista kao u sredini plastenika. Gusta vegetacija, slabo strujanje vazduha i zatvoreni bočni otvori mogu stvoriti nepovoljne uslove u delu gde se nalazi najveći broj plodova. Korisnije je pratiti temperaturu u zoni zasada, na mestu zaklonjenom od direktnog sunca, nego se oslanjati samo na subjektivni osećaj pri ulasku.

Provetravanje treba organizovati prema vremenu i stanju biljaka. Tokom jakog sunčevog zračenja može se razmotriti odgovarajuće zasenjivanje, ali bez preterivanja koje bi nepotrebno smanjilo dostupnu svetlost. Cilj je ublažavanje toplotnog stresa, uz dovoljno svetlosti i dobru negu zasada. Jedna mera retko rešava sve uslove odjednom.

Runner F1 je primer hibrida namenjenog plasteničkoj proizvodnji, sa ujednačenim crvenim plodovima i navedenom masom od 220 do 250 grama. Kod takvog izbora kvalitet ploda treba povezati sa uslovima koje možete obezbediti. Namenjenost plasteniku ne znači da biljka bez posledica podnosi svako pregrevanje ili svaku gustinu sadnje.

Kalijum je važan ali dodatno đubrivo nije automatsko rešenje

Kalijum ima važnu ulogu u kvalitetu i sazrevanju plodova. Njegova nedovoljna dostupnost biljci može biti povezana sa neujednačenim obojavanjem i tvrdim svetlim tkivom. Ipak, takav simptom ne dokazuje da u zemljištu jednostavno nema dovoljno kalijuma. Hranivo može biti prisutno, a da ga biljka ne usvaja u potrebnoj meri.

Na usvajanje utiču stanje korena, vlažnost, temperatura zemljišta i odnos hraniva. Kada biljka nosi mnogo plodova, zahtevi dodatno rastu. Zato kupovina jačeg đubriva bez pregleda zasada može promašiti uzrok. Ako je koren oštećen ili je snabdevanje vodom neujednačeno, potrebno je rešavati i taj deo problema.

Praktičan korak je da se program ishrane uporedi sa analizom zemljišta ili supstrata, a po potrebi i biljnog tkiva. Korekcija tada ima osnovu. Ne treba propisivati istu dozu svim proizvođačima niti očekivati da jedno folijarno prskanje popravi već formirano tvrdo tkivo. Cilj promene nege prvenstveno su plodovi koji se još razvijaju.

Zalivanje i zdrav koren deo su iste priče

Ujednačena vlažnost pomaže biljci da održava kontinuitet usvajanja vode i hraniva. Dug period isušivanja, praćen naglim obilnim zalivanjem, nije dobra zamena za pravilno podešen režim navodnjavanja. Sa druge strane, ni stalno previše mokro zemljište ne obezbeđuje povoljne uslove za koren.

Proverite da li kapaljke rade ravnomerno i da li voda zaista dolazi do zone korena. Vlažna površina sama po sebi nije dokaz da je biljka dobro snabdevena. Obratite pažnju i na razlike između početka i kraja redova, posebno kada se simptomi pojavljuju samo u određenom delu zasada.

Pri izboru determinantnih hibrida, kao što su Dayson F1 sa navedenim krupnijim plodovima od 250 do 300 grama i Mirsini F1 sa plodovima od 210 do 230 grama, plan nege treba uskladiti sa razvojem biljke i opterećenjem rodom. Veći plod nije dokaz veće podložnosti ovom problemu kod konkretnog hibrida, ali njegova krupnoća ne treba da bude jedini kriterijum izbora.

Šta znači kada u opisu piše da nema zelene kragne

To je podatak vredan pažnje ako vam je izgled zrelog ploda važan za prodaju. Opisuje osobinu hibrida, a ne univerzalnu zaštitu od svih uzroka neujednačenog sazrevanja. Razlika je bitna: genetska sklonost zelenim ramenima i fiziološka reakcija na nepovoljne uslove nisu potpuno ista stvar.

Kod hibrida Amati F1 izričito je navedeno odsustvo zelene kragne. To je rani indeterminantni beef tip, sa prosečnom masom ploda od 180 do 220 grama i mogućnošću gajenja u zaštićenom prostoru i na otvorenom. Zato je relevantan za poređenje kada, uz ukus i veličinu, tražite i jasno opisanu osobinu obojavanja.

Uragan F1 takođe je opisan kao rani hibrid sa crvenim plodovima bez zelene kragne, prosečne mase oko 200 grama. U izboru između ovakvih opcija sledeći korak je poređenje načina gajenja, termina proizvodnje i zahteva tržišta. Odsustvo zelene kragne jeste koristan kriterijum, ali ne zamenjuje kontrolu temperature, vode i ishrane.

Kod krupnog paradajza uporedite i presek ploda

Za kućnu upotrebu ukus često ima prednost nad savršeno ujednačenim izgledom. Kod prodaje oba mogu biti važna. Zato procena ne treba da se završi fotografijom ili vaganjem: pogledajte kako paradajz izgleda iznutra kada dostigne uobičajenu zrelost za berbu.

Big Beef F1 ima navedenu prosečnu masu od 280 do 300 grama i mesnate crvene plodove. Optima F1 pripada indeterminantnim hibridima sa nešto umerenijom navedenom masom, od 200 do 240 grama. Ove osobine pomažu pri izboru tržišnog tipa, ali iz njih ne možemo zaključiti koji će u vašoj bašti imati manje zelenih ili žutih delova oko peteljke.

Volovsko srce je sorta poznata po krupnim, mesnatim, srcolikim plodovima i nameni za svežu upotrebu. Važno je pravilno razlikovati sortu od F1 hibrida i ne svoditi poređenje na tvrdnju da je jedna grupa uvek bolja. Ako volite određeni ukus i strukturu, to može opravdati izbor, uz praćenje ponašanja biljke i kvaliteta roda tokom cele sezone.

Roze paradajz ne procenjuje se prema nijansi crvenog

Kod roze tipova očekivana boja zrelog ploda drugačija je nego kod crvenih. Zbog toga ih treba porediti sa tipičnim izgledom njihove sorte ili hibrida, a ne čekati da postanu tamnocrveni. Roze boja sama po sebi nije znak nedovršenog sazrevanja. Problem su neuobičajene tvrde, zelene ili žute zone koje odudaraju od ostatka zrelog ploda.

Clarosa F1 opisana je kao rani roze hibrid za plasteničku proizvodnju, sa naglaskom na ujednačenost i kvalitet ploda. Pink Gusto F1 donosi krupne tamnoružičaste plodove od približno 300 grama, dok se kod hibrida Pink Rock F1 navodi raspon od 250 do 350 grama. Njihove razlike u krupnoći i preporučenom mestu gajenja korisnije su za izbor od pretpostavke da roze paradajz automatski sazreva ravnomernije.

Kongo F1 je drugačiji tržišni tip: roze šljivasti paradajz, sa navedenom masom od 140 do 160 grama, namenjen zaštićenom prostoru. On proširuje izbor oblika i veličine, ali ga ne treba predstavljati kao rešenje za zelenu kragnu bez podataka koji to potvrđuju. Oblik ploda i otpornost na konkretan poremećaj odvojena su pitanja.

Da li pogođeni plod može da se popravi posle berbe

Normalno razvijen paradajz koji je započeo promenu boje može nastaviti sazrevanje nakon berbe. Međutim, trajno izmenjeno, tvrdo tkivo žutih ramena ne treba poistovećivati sa običnim nezrelim delom. Čekanje tada može dovesti do omekšavanja ostatka ploda bez željenog popravljanja problematične zone.

Nema potrebe da takav paradajz držite na jakom suncu u nadi da će brže i ravnomernije pocrveneti. Berbu i dalje uskladite sa ukupnom zrelošću i namenom roda. Kod proizvodnje za tržište sortirajte plodove prema kvalitetu i povremeno proverite presek, naročito ako kupci prijavljuju tvrdu svetlu sredinu.

Sličan izgled ne znači uvek isti uzrok, pa nemojte sve nepravilno obojene plodove tretirati kao jednu pojavu. Za procenu su važni čvrstina, raspored promene, stanje pokožice i simptomi na ostatku biljke. To pomaže da razlikujete problem sazrevanja od ožegotine, oštećenja ili bolesti.

Šta promeniti odmah a šta planirati za sledeću sezonu

Ako se problem već pojavio, prvo proverite temperaturu, navodnjavanje i pokrivenost plodova lišćem. Zatim pregledajte koren i dosadašnji program ishrane, uz analize kada su potrebne. Nemojte istovremeno menjati sve mere nasumično, jer tada teško možete proceniti šta je zaista pomoglo.

Za narednu sezonu sačuvajte beleške o datumu pojave simptoma, mestu u zasadu i broju pogođenih plodova. Ako želite da uporedite više hibrida, gajite ih u što sličnijim uslovima i pratite nekoliko berbi. Jedan lep plod ili jedan loš toplotni talas nisu dovoljni da ocenite celokupan potencijal semena.

Ravnomerno obojen paradajz rezultat je odgovarajućeg izbora i uslova u kojima se plod razvija. Kada zeleni ili žuti deo oko peteljke posmatrate zajedno sa temperaturom, ishranom, vodom i osobinama biljke, lakše ćete odabrati sledeći korak. Tako se pažnja sa čekanja da jedan plod pocrveni prebacuje na očuvanje kvaliteta roda koji tek dolazi.