Portal pametne poljoprivrede

Interesovanje za jagnjad iz Srbije raste od početka godine. Živa grla prodavana su Izraelu, Libiji, Alžiru i Severnoj Makedoniji, a stručnjaci ukazuju da bi izvoz jagnjećeg mesa mogao doneti veću zaradu. Zbog toga, ali i zbog visokih troškova prevoza živih grla, vojvođanski stočari ponovo su pokrenuli inicijativu za obnovu klanice „Jugocoop“ u Bujanovcu, koja je u stečaju od 2010. godine.

Branislav Gulan

Direktor Veterinarske stanice Bujanovac Miodrag Milković podseća da se na području Bujanovca i Preševa godišnje proizvede između 25.000 i 30.000 jagnjadi. Obnovljena klanica, prema njegovoj oceni, bila bi značajan izvor prihoda za Pčinjski, Jablanički i Pirotski okrug.

Šta je ostalo od klanice u Bujanovcu

Podaci o stanju kompleksa ohrabruju, ali bi, ako se brzo ne reaguje, moglo da dođe do pojedinačne rasprodaje inventara, koja često počinje sečenjem ograde. Kompleks obuhvata depo sa istovarnom rampom od 600 kvadratnih metara, klanicu za preradu mesa od 450 kvadratnih metara, šest komora za primarno hlađenje na 90 kvadratnih metara i hladnjaču od 200 kvadratnih metara, u kojoj se nekada skladištilo 120 vagona mesa.

Tu su i tri tunela za zamrzavanje površine po 30 kvadratnih metara, pogon za iskoštavanje i obradu mesa od 600 kvadratnih metara, objekti za prihvat i smeštaj stoke, vodotoranj sa rezervoarom, skladišta, administrativna zgrada i prateća infrastruktura.

Regionalna privredna komora Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga podržava inicijativu. Njen direktor Goran Jović podseća da je „Jugocoop“ bio jedan od najuglednijih proizvođača mesa i da je snabdevao jug Srbije, Severnu Makedoniju i druga tržišta.

„Svaku inicijativu koja se tiče otvaranja novih radnih mesta i novih proizvodnih kapaciteta Privredna komora će uvek podržati, kao i ja lično. Ipak, potrebno je uraditi detaljnu analizu da li postojeći stočni fond može da podmiri kapacitete jedne takve fabrike za proizvodnju mesa“, kaže Jović.

Prema njegovoj oceni, klanica bi mogla da zaposli oko 150 ljudi, a siguran otkup pomogao bi gazdinstvima i doprineo opstanku okolnih sela. Kupci sa nekadašnjih tržišta nesvrstanih zemalja i dalje se raspituju za jagnjad i junad. Jović ukazuje i da proizvođači mesa sa juga i iz centralne Srbije danas nabavljaju meso iz Vojvodine, zbog čega troškovi prevoza utiču na cenu. Uz odgovarajuće podsticaje, kaže, trebalo bi omogućiti gazdinstvima u okolini klanice da povećaju broj grla. Sa stručnjacima Ministarstva poljoprivrede trebalo bi utvrditi koliko bi gazdinstava i grla bilo potrebno za rad kombinata.

Koliko bi donela prerada u Srbiji

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i stručnjak za ovčarstvo Cvijan Mekić smatra da bi viši stepen prerade doneo veću ekonomsku korist. Podseća da je tokom pandemije, kada je zastao otkup jagnjadi, preko kolega iz Severne Makedonije organizovao saradnju sa klanicom u Kavadarcima, sertifikovanom za izvoz u EU. Prema njegovim rečima, tada je u Severnu Makedoniju izvezeno 200.000 jagnjadi. Tamo su zaklana i obrađena, a meso je plasirano na tržišta Hrvatske i drugih članica EU.

Klanje i prerada u zemlji angažovali bi prevoznike, zaposlene u klanici, proizvođače ambalaže, sertifikacione kuće i druge prateće delatnosti, navodi Mekić. Izvoz živih grla preko Luke Bar, kaže, nosi velike troškove, dok je Bujanovac udaljen oko 330 kilometara od Beograda. Objekat postoji, a trebalo bi obnoviti liniju klanja i rashladne sisteme i, ako je potrebno, rešiti prečišćavanje otpadnih voda. Mekić podržava inicijativu jer je to, kako navodi, bila jedina klanica specijalizovana za jagnjeće i ovčije meso.

Prema analizi troškova prodaje, kamionski prevoz od Sente do Bara košta 2.900 evra, dok avionski prevoz od Beograda do Izraela ili Egipta košta najmanje 200 evra po jagnjetu. Ideja da se u okolini Kragujevca napravi referentna klanica za ovčarstvo pokrenuta je pre nekoliko godina, ali projekat nije zaživeo.

Kupci traže različitu težinu grla

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Ivan Pihler navodi da Srbija ima blizu 1,7 miliona ovaca, a Vojvodina oko 250.000, uglavnom pramenke i il de fransa. Ukazuje da u oko 600 sela više nema nijedne krave, kao i da brojni pašnjaci u brdsko-planinskim krajevima, delovima Banata i drugim ravničarskim predelima ostaju neiskorišćeni.

Izvoz je pokrenut, ali količine osciliraju. Za jednu isporuku Libiji bilo je potrebno 8.000 grla, dok je u Izrael nedavno otpremljeno oko 5.000. Kada nema kupaca, nastaju viškovi, a kada stignu narudžbine, teško je obezbediti dovoljan broj grla. U Izrael su otpremljena jagnjad teška od 23 do 25 kilograma, a u Libiju od 28 do 35 kilograma. Za tržište Evropske unije, kada ima tražnje, kupci traže krupnija jagnjad, od 40 do 50 kilograma.

Šta bi obnova značila stočarima

Aleksandar Radojević iz Kovina sa dvojicom sinova godinama se bavi stočarstvom. Njihovo stado broji oko 1.700 ovaca i 1.000 jagnjadi koja pripremaju za prodaju, a na gazdinstvu imaju i oko 250 koza i 200 goveda. Uz dobru organizaciju, kažu, sve je „potaman“. Podržavaju obnovu klanice u Bujanovcu jer bi, prema njihovoj oceni, odgajivačima širom Srbije obezbedila sigurniji plasman.

„Ne treba ovde mnogo analiza i elaborata. To je bila jedina specijalizovana klanica sa velikim kapacitetom i visokim učinkom. Njena obnova potrebna je svim odgajivačima u Srbiji“, poručuju Radojevići i podsećaju da se za nekadašnji izvoz u toj klanici otkupljivala jagnjad iz cele Srbije.

Tomislav Stojanović, sedamdesetpetogodišnji stočar iz bujanovačkog sela Levosoje, geodetski inženjer u penziji i učesnik projekta izgradnje klanice, smatra da je njeno ponovno pokretanje prioritet juga Srbije. Klanica bi stočarima omogućila sigurniji plasman tovnih grla, uz niže troškove prevoza i mogućnost otkupa po tržišno prihvatljivim cenama. Stojanović kaže da bi, ako klanica proradi, na svom gazdinstvu znatno povećali stado.

U Srbiji se stočarstvom bavi više od 313.000 gazdinstava. U poljoprivredi je ukupno 508.365 gazdinstava, sa prosečno 2,2 angažovane osobe po gazdinstvu. Procenjuje se da je u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji angažovano više od 1,15 miliona ljudi.

Sigurniji otkup i pravo na podsticaje

Milković kaže da stočari koji ne predaju grla klanici gube pravo na podsticaje za grla namenjena klanju. Na području Bujanovca i Preševa, navodi, godišnje se tovi oko 3.000 muških teladi, a stočari koji ih ne predaju klanici ne dobijaju 22.000 dinara po grlu. Kod oko 25.000 jagnjadi u okolini, prema njegovim rečima, po istom osnovu gubi se 3.000 dinara po jagnjetu.

Prema Milkovićevoj proceni, ulaganje od 2,5 do tri miliona evra omogućilo bi sigurniji otkup, važan i za sedam nerazvijenih opština na jugu Srbije. Smatra da bi već početak obnove podstakao rast lokalnog stočnog fonda za najmanje 30 odsto i smanjio rizik prodaje nakupcima koji ponekad ne plate robu. Ulaganje bi se, prema njegovoj proceni, otplatilo za tri godine samo kroz naplatu PDV-a.

Milković dodaje da u ovom kraju postoje tradicija i znanje u govedarstvu i ovčarstvu. Prema njegovoj oceni, seosko gazdinstvo moglo bi, kao nekada, da tovi dva do tri bika godišnje i od prodaje pokrije najveći deo godišnjih troškova. Podseća da je država povećala izdvajanja za stočarstvo i očekuje da bi broj grla mogao ponovo dostići nivo iz perioda oko 2000. godine, kada je na području Bujanovca bilo više od 35.000 ovaca i oko 20.000 jagnjadi.

Vojvođanski stočari predlažu da klanica u Bujanovcu postane referentna klanica za jagnjad u Srbiji. Milković navodi da je objekat na 200 metara od auto-puta, oko 800 kilometara od Istanbula i 700 kilometara od Atine i da u kraju ima kvalifikovane radne snage.

Kapacitet klanice i troškovi obnove

Iz Bujanovca se nekada izvozilo juneće i jagnjeće meso. Za samo tri meseca, od aprila do juna, u klanici se nekada klalo oko 150.000 jagnjadi, kaže direktor tamošnje zemljoradničke zadruge Srđan Mitrović. Prema njegovoj proceni, klanica bi zaposlila oko 150 radnika i mogla odmah da radi u dve smene. Navodi da u Srbiji radi desetak do 15 sličnih klanica i da neke uspešno posluju u krajevima sa znatno manje stoke.

Mitrović kaže da se živa grla izvoze kako se ne bi izgubila tržišta na Bliskom istoku i u nekadašnjim nesvrstanim zemljama. Prema njegovoj proceni, od izvoza mesa moglo bi da se zaradi četiri do pet puta više.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, kaže da su za ponovno pokretanje klanice potrebni građevinski radovi i ugradnja linije za klanje goveda i ovaca. Navodi da je dnevni kapacitet oko 75 junadi i 5.000 ovaca i da je klanica raspolagala hladnjačom kapaciteta 110 vagona. Prema njegovim rečima, na području Preševa i Bujanovca ima oko 2.500 junadi i oko 20.000 ovaca.

Ideja o obnovi pokrenuta je i 2019. godine, kada je izrađena studija izvodljivosti. Tada je, prema Milkovićevim rečima, za radove bilo potrebno oko 700.000 evra. Procena za obnovu sa postrojenjem za prečišćavanje vode sada iznosi oko dva miliona evra, dok bi za početak radova, kako kaže, mogao da bude dovoljan oko milion evra. Budimović navodi da je 2019. godine bilo interesovanja iz Nemačke, ali da do ulaganja nije došlo.

Ministarstvo ukazuje na uslove izvoza

U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju da tražnja za živim životinjama ne podrazumeva jednaku tražnju za mesom. Pojedina tržišta imaju posebne zahteve u pogledu načina nabavke, veterinarsko-sanitarnih uslova i pripreme proizvoda. Zato pre ulaganja treba utvrditi koliko su kupci zainteresovani za jagnjeće meso, koji su uslovi izvoza i da li je takvo poslovanje isplativo.

Klanje i prerada u Srbiji mogu da donesu veću dodatu vrednost, nova radna mesta i zadržavanje većeg dela prihoda u domaćoj privredi, navode u Ministarstvu. Isplativost zavisi od tržišnih uslova, troškova klanja, prerade i transporta, zahteva zemalja uvoznica i mogućnosti da se ugovori stabilan plasman.

U februaru 2026. usaglašeni su veterinarski sertifikati za izvoz goveđeg i ovčijeg mesa u Tunis. Ministarstvo podseća da se uslovi izvoza utvrđuju za svaku zemlju i kategoriju proizvoda posebno. Obnova klanice mogla bi da pomogne sredinama sa uslovima za uzgoj ovaca, ali njena realizacija zavisi od interesa investitora i procene isplativosti ulaganja.

Prema podacima PKS-a, Srbija je u prvih osam meseci 2026. izvezla 62 tone jagnjećeg mesa, u vrednosti od 342.000 evra.

Rast stočnog fonda i proizvodnje mleka na jugu

Prema podacima Veterinarske stanice Bujanovac, govedarstvo na području Bujanovca i Preševa raste oko sedam odsto godišnje, ovčarstvo oko 14, a kozarstvo oko 18 odsto. Poznavaoci prilika rast mlečnog govedarstva povezuju sa korišćenjem kvalitetnih priplodnih bikova i uvozom simentalskih junica iz Nemačke tokom 2024. i 2025. godine.

Na tom području ima oko 5.500 umatičenih krava, a prosečna mlečnost porasla je sa 5.364 na oko 5.500 litara godišnje. Proizvodnja je u prvoj polovini 2026. dodatno porasla u nizijskim delovima ovih opština. U planinskim krajevima i dalje ima ozbiljnih problema sa otkupom, pa sve više proizvođača prelazi na sistem „krava–tele“, što predstavlja rizik za opstanak mlečnog govedarstva. Zahvaljujući podsticajima, na gazdinstvima je za priplod ostavljeno 450 junica 2024. godine, 551 tokom 2025. i još oko 360 u prvih šest meseci 2026. godine.

Otkupna cena mleka u ovom kraju kreće se između 40 i 45 dinara po litru. Pojedine mlekare kasne sa isplatom više od šest meseci, a prema oceni poznavalaca prilika, samo dve imaju korektne rokove plaćanja. U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,39 milijardi litara mleka, što pokriva domaće potrebe. Godišnja potrošnja po stanovniku, zajedno sa prerađevinama, iznosi oko 155 litara. Prema poređenju, u Evropi je niža samo u Severnoj Makedoniji, dok u nordijskim zemljama prelazi 300 litara.

Veterinarska stanica Bujanovac dobila je na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu 2026. godine posebno priznanje za „Najbolju praksu u stočarskoj proizvodnji kroz povećanje stočnog fonda“.

Broj stoke u Srbiji

Prema prethodnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, 1. decembra 2025. Srbija je imala 698.871 govedo, 2.403.991 svinju, 1.684.013 ovaca i 14.509.387 grla živine. U odnosu na isti datum 2024. broj goveda ostao je približno isti, broj svinja povećan je za 2,3 odsto, dok je ovaca bilo manje za 4,3, a živine za 1,8 odsto.

Broj grla i indeks na dan 1. decembra 2025. (1. decembar 2024. = 100)

Izvor: Republički zavod za statistiku, prethodni rezultati.

Najviše goveda gaji se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (46,4 odsto), a svinja u Vojvodini (43,5 odsto). U poređenju sa prosekom za period 2015–2024, broj goveda manji je za 17,3 odsto, svinja za 13,9, ovaca za 1,5 i živine za 7,3 odsto.

Obnova stočarstva i domaće proizvodnje semena

Od Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. očekuje se da podstakne obnovu stočarstva i doprinese vraćanju prehrambenog i semenskog suvereniteta. Za obnovu stočnog fonda u tekstu se kao cilj navode dva miliona goveda, blizu šest miliona svinja, oko 3,5 miliona ovaca, 200.000 koza, oko 90 miliona pilića, osam miliona koka nosilja i oko 15.000 konja.

Jesenja setva pšenice i drugih kultura obuhvata oko 850.000 hektara, a na proleće 2027. trebalo bi zasejati još oko 2,5 miliona hektara. Od toga bi kukuruz zauzeo blizu milion hektara, a suncokret oko 250.000. Za setvu na ukupno oko 3,26 miliona hektara, prema proceni, potrebno je uvesti čak 85 odsto potrebnog semena i hibrida. Srbija je godine pod sankcijama izdržala zahvaljujući i sopstvenom semenarstvu, a velika zavisnost od uvoza slabi sigurnost domaće proizvodnje.

Stočarstvo u Srbiji godinama beleži pad, koji se procenjuje na tri do četiri odsto godišnje. Srbija je od izvoznice postala uvoznica mesa i mleka, za šta, prema proceni, godišnje izdvaja nekoliko milijardi evra. Stručnjaci ocenjuju da bi se stočarstvo moglo obnoviti uz pravovremenu isplatu realnih otkupnih cena i suzbijanje nekontrolisanog uvoza.

Prema oceni stručnjaka, agrarni budžet od 150 milijardi dinara u 2026. mogao bi da podrži obnovu, ali je, po oceni Fiskalnog saveta, novac loše raspoređen i poljoprivredna proizvodnja već deceniju i po ne raste. Odgovornost za usmeravanje tog novca je na onima koji vode agrarnu politiku.

Autor je analitičar i publicista.