Studentska lista predlaže kamatu za kašnjenje subvencija i osnivanje Agroparlamenta

Zakonski rokovi za isplatu podsticaja, privremeni moratorijum na prenamenu poljoprivrednog zemljišta, obavezno osiguranje useva i osnivanje Agroparlamenta među ključnim su predlozima Studentske liste za poljoprivredu.

Izvor: 021.rs

Studentska lista u svom programu poljoprivredu vidi kao stratešku granu privrede, a poljoprivrednicima želi da obezbedi status strateškog partnera države.

„Podsticaji kasne i dele se netransparentno, sela ostaju bez mladih, škola, ambulanti i interneta, a roba je zarobljena dugovima i samovoljom kartela koji diktiraju uslove od repromaterijala, preko skladištenja, do otkupa i prometa“, navodi Studentska lista.

Program predviđa da se poljoprivreda zakonom utvrdi kao delatnost od nacionalnog interesa i da se uspostavi institucija Zaštitnika građana za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i prehrambene nezavisnosti.

Zakonski rokovi za subvencije i kamata za kašnjenje

Studentska lista predlaže da se rokovi za isplatu podsticaja utvrde zakonom, uz automatsku zakonsku kamatu i odgovornost nadležnih organa za svako kašnjenje. Kao uzor navodi obavezne rokove iz Zajedničke poljoprivredne politike EU.

Predlaže i obaveznu „ruralnu proveru“, odnosno procenu uticaja svakog novog zakona i mere na selo, kao i mrežu besplatnih ili sufinansiranih pravnih savetovališta za gazdinstva. Po formiranju vlade, navodi se u programu, zaštitili bi pravo poljoprivrednika da se udružuju i javno iznose stavove, a konsultacije s njihovim organizacijama postale bi obavezne.

Robni zapisi, krediti i javna platforma cena

Prema programu, država neće administrativno određivati cenu pšenice, kukuruza ili maline, niti će budžetskim novcem obarati otkupne cene. Sredstva koja su korišćena za takve intervencije preusmerila bi se u osiguranje, navodnjavanje, skladišta i opremu.

Javna skladišta i elektronski robni zapisi bili bi osnova predloženog sistema. Svako skladište koje prima tuđu robu moralo bi da bude upisano u registar, pod nadzorom i osigurano. Proizvođač bi odmah dobijao elektronski dokument o vlasništvu, pokriven stvarnom robom.

Zaštitu bi činili garancija skladištara, osiguranje robe i Kompenzacioni fond. Sporovi bi se rešavali brzom arbitražom, a utvrđeni manjak robe mogao bi da dovede i do oduzimanja licence.

Na osnovu robnog zapisa poljoprivrednik bi mogao da dobije kredit u okviru koji bi utvrdila Narodna banka Srbije, uz garancijsku šemu za male proizvođače. Cilj je da proizvođač može da odloži prodaju i kada mu je novac potreban odmah. Robne rezerve intervenisale bi samo u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu, prema javno utvrđenim pravilima, a roba bi se klasifikovala prema standardima EU.

Studentska lista predlaže modernizaciju Produktne berze u Novom Sadu i uspostavljanje javne platforme tržišnih cena dostupne svakom gazdinstvu. Otkupljivači i skladištari bi pre početka godine javno objavljivali ponude i cene, a pisani ugovori morali bi da sadrže cenu ili formulu za njeno određivanje, količinu, kvalitet i rok plaćanja.

Program predviđa zabranu otkupa ispod troškova proizvodnje i specijalizovanu inspekciju za zakašnjela plaćanja, po uzoru na italijanski model. U Komisiji za zaštitu konkurencije bila bi formirana jedinica za agroprehrambeni lanac koja bi pratila marže. Predviđeni su i stalni nadzor uvoza, zaštitne mere u skladu sa sporazumima i lakša prodaja na pijacama i direktno sa gazdinstava.

Moratorijum na prenamenu poljoprivrednog zemljišta

Studentska lista predlaže privremeni moratorijum na prenamenu poljoprivrednog zemljišta, trajno ograničavanje njegovog pretvaranja u građevinsko i ukidanje posebnih pravila za zemljište zahvaćeno požarom.

Plan obuhvata i sređivanje registra gazdinstava i evidencije vlasništva i zakupa, obaveznu analizu zemljišta i podsticaje za primenu dobrih poljoprivrednih praksi.

Strategija na najmanje deset godina i podrška lokalnoj preradi

Nova strategija razvoja poljoprivrede obuhvatila bi period od najmanje deset godina, uz merljive ciljeve, godišnje izveštaje i nezavisnu ocenu rezultata. Proizvodnja bi se usmeravala prema karakteristikama zemljišta i klime, kao i prema blizini prerađivačkih kapaciteta.

Program predviđa podršku preradi povezanoj s lokalnim proizvođačima i proizvodima sa zaštićenim oznakama porekla. Mere bi se razlikovale prema veličini gazdinstva.

Za mala gazdinstva predviđeni su programi za voćarstvo, povrtarstvo i lokalne pijace. Gazdinstva od pet do 20 hektara imala bi podršku za pristup državnom zemljištu, zajedničko korišćenje mehanizacije kroz mašinske prstenove i udruživanje u proizvođačke organizacije. Velikim gazdinstvima pomoglo bi se da uvedu tehnologije prilagođene proizvodnim rejonima, dok su za gazdinstva sa više od 500 hektara predviđeni poreski podsticaji za bioenergetska i prerađivačka postrojenja.

Obnova stočnog fonda i dugoročni ugovori s mlekarama i klanicama

Obnova stočnog fonda podrazumevala bi podršku za nabavku priplodnih grla, uz posebne programe za mala gazdinstva u nerazvijenim krajevima.

Studentska lista predlaže i nacionalni program za kvalitet sirovog mleka i dugoročne ugovore stočara s klanicama i mlekarama, uz nadzor uvoza i primenu zaštitnih mera.

Obavezno osiguranje useva i fond za klimatsku adaptaciju

Studentska lista predlaže obavezno osiguranje useva od suše, poplava, grada i mraza. Država bi gazdinstvima do 50 hektara sufinansirala najmanje 50 odsto premije, osiguravači bi bili dužni da osiguravaju useve i u rizičnim područjima, a rok za isplatu odštete bio bi 30 dana.

Za štete koje prevazilaze kapacitete tržišta osiguranja predviđen je Državni garancijski fond za ekstremne rizike. Program obuhvata i subvencije za navodnjavanje, obnovu kanalske mreže, protivgradne mreže, hladnjače i preciznu poljoprivredu.

Predloženo je osnivanje regionalnih vodnih uprava po holandskom modelu i Državnog fonda za klimatsku adaptaciju poljoprivrede, sa najmanje 50 miliona evra godišnje. Fondom bi zajednički upravljali predstavnici ministarstva, nauke i udruženja.

Cilj je pošumljavanje najmanje 10.000 hektara godišnje, kao i da do 2030. godine petina farmi samostalno pokriva svoje energetske potrebe. Sprovođenje ovih mera pratilo bi nacionalno koordinaciono telo kroz petogodišnje akcione planove.

Šume, nauka i Banka gena

Studentska lista predlaže da se utvrde površine pogodne za pošumljavanje kako se ono ne bi sprovodilo na štetu proizvodnje hrane. Program predviđa i platformu za ugljenične kredite, zeleni fond za ekosistemske usluge, mogućnost da svaki licencirani šumarski inženjer radi u privatnim šumama i departizaciju javnih šumarskih preduzeća.

Kao hitne korake izdvajaju popis genetičkih resursa u institutima i rad Banke gena u punom kapacitetu. Državnim institutima obezbedilo bi se stabilno finansiranje i upravljanje bez partijskog uticaja, a za poljoprivredne smerove uvele bi se stipendije. Program predviđa da se savetodavne službe usmere na stručni rad i da zakupci državnog zemljišta budu u obavezi da angažuju agronome.

Bezbednost hrane, zadruge i Agroparlament

Plan predviđa strogu primenu standarda bezbednosti hrane, podršku malim proizvođačima da ih uvedu, kontrolu pesticida, antibiotika i GMO, jačanje laboratorija i inspekcija i sledivost hrane „od njive do stola“.

Zemljoradničke zadruge razvijale bi se kao profesionalno vođeni privredni subjekti u vlasništvu članova. Mogle bi da koriste povoljne kredite za skladišta, hladnjače i preradu, a podrška bi bila uslovljena njihovim stvarnim radom.

Studentska lista predlaže osnivanje Agroparlamenta kao krovnog tela poljoprivrednih udruženja, zadruga i proizvođačkih organizacija. Konsultacije s tim telom o agrarnim propisima bile bi obavezne.

Podsticaji mladima i ulaganje u sela

Mesne zajednice dobile bi veće nadležnosti i posebne budžetske linije za seosku infrastrukturu. Za mlade su predviđeni podsticaji za ukrupnjavanje poseda i kupovinu napuštenih gazdinstava, uz obavezu da ostanu na selu, kao i poreske olakšice. Fiktivna gazdinstva izgubila bi pravo na podršku.

Od početka mandata najavljuju ulaganja u puteve, internet, škole, ambulante i prevoz đaka. Bolje korišćenje IPARD sredstava planiraju da podstaknu stručnom pomoći i predfinansiranjem.

Šta je planirano odmah, a šta u prve dve godine

Odmah po preuzimanju mandata Studentska lista najavljuje obustavu ustupanja zemljišta stranim licima i reviziju ugovora, uvođenje moratorijuma na prenamenu zemljišta, okončanje interventnog obaranja cena, pokretanje sistema robnih zapisa i početak popisa genetičkih resursa.

U prvoj godini predviđeni su donošenje zakona kojim bi poljoprivreda bila utvrđena kao strateški interes i zakona o nepoštenim trgovinskim praksama, kao i utvrđivanje zakonskih rokova za isplatu podsticaja. U istom periodu planirani su registar skladištara, javna platforma cena i prva faza obaveznog osiguranja useva.

Za drugu godinu planirano je uspostavljanje institucije Zaštitnika građana za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i prehrambene nezavisnosti.

Ko se na Studentskoj listi bavi poljoprivredom

Na Studentskoj listi je, prema pisanju portala 021.rs, 17 kandidata čije su biografije povezane s poljoprivredom. Među njima je Zlatko Kokanović, na 17. mestu, poznat po protivljenju projektu „Jadar“ i protestima u Gornjim Nedeljicama.

Na 26. mestu je Saša Tomas, predsednik udruženja „Banatska crnica“ i član Upravnog odbora Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije. Dragan Bogojević, predsednik udruženja „Novoseljanski paori“, nalazi se na 127. mestu.

Veterinar i stočar Aleksandar Vasov, na 68. mestu, više od 20 godina gaji autohtone rase domaćih životinja na Staroj planini.

Redovna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Marija Lesjak, na 104. mestu, istražuje prirodne proizvode i bioaktivna jedinjenja, radi na razvoju proizvoda za prehrambenu industriju i ima iskustvo u prenosu naučnih rezultata u privredu. Profesor Mladen Krstić, na 134. mestu, vodi gazdinstvo od 25 hektara koje se pretežno bavi stočarstvom.