Portal pametne poljoprivrede

Ili je nabubrila od obećanja, ili je obavijena velom tajni, ili je pod tepihom – elem, s poljoprivredom već godinama nije načisto. Stalno slušamo o ogromnim projektima, kojih nema; o velikim arapskim, kineskim i inim investicijama, koje nikako da vidimo, a sada i o novom načinu upravljanja ovim resorom, pod palicom stranog dirigenta, o kojem, izgleda, još niko ništa ne zna ili neće da kaže. I poljoprivreda bi, naime, trebalo da postane “junit”, to jest jedinica, jedna od četiri iz sistema “deliveri junit” po modelu bivšeg britanskog prmijera Tonija Blera – šta god da to u našem slučaju značilo.
Osim toga da će tu jedinicu, kao i ostale tri – za infrastrukturu, državnu upravu i javna preduzeća – činiti iskusni profesionalci koji će upravljati agrarnim projetima i nadgledati njihovu realizaciju, ni od onih najbližih vrhu vlasti, upućenim u ovu oblast, ništa nismo mogli čuti. Stoga smo bar pokušali da istražimo kakvi su to projekti koje će nadzirati “poljoprivreda junit” i kakvi nam trebaju?
– Stručnjaci, ljudi koje se bave ekonomskim i agrarnim pitanjima nisu konsultovani ni o čemu. I to nije prvi put. Već smo slušali o milion hektara koje će Srbija navodnjavati, o velikim projektima u stočarstvu… Takve nam priče ne trebaju. Nama treba zemljišna reforma, ali ne u korist stranaca već onih koji se bave poljoprivredom, mladih i obrazovanih, koji žive na selu i od zemlje – naglašava u razgovoru za “Dnevnik” sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin.
On dodaje da nam trebaju i isplative kreditne linije za poljoprivredu sa kamatama primerenim dužini trajanja ciklusa proizvodnje u primarnoj poljoprivredi i za investicije – za opremu i kupovinu zemljišta.
– Treba nam i tržišna infrastruktura koja će omogućiti najvećem broju gazdinstava da izađe na tržište. Takođe, da se dug firmi koje su privatizovane pa su njihovi vlasnici, poput Mlekare Šabac, u velikim neizmirenim obavezama prema državi, pretvori u akcije države, pa da se one podele dobavljačima mleka za tu mlekaru, tim pre što ona izvozi na rusko tržište. Takvih primera je mnogo…
Zapravo, veli naš sagovornik, nama je potrebno jedno ozbiljno razmišljanje kako da ispravimo ono loše urađeno u procesu tranzicije u poljoprivredi – a može se ponegde to uraditi. Naravno, uz to idu i drugi, normalniji ambijentalni uslovi da bismo se, ističe Bugarin, ozbiljno bavili poljoprivredom.
– Strani konsultanti, bilo ko da su, pa bilo i najbolji eksperti, prosto ne poznaju domaću situaciju i ne vidim šta oni mogu da donesu, osim da odnesu iz ove zemlje. Oni ne znaju da je preko 50 odsto aktivnog stanovništva u poljoprivredi, vlasnika zemljišta, starije od 65 godina. Zato nam treba zemljišna reforma koja će biti spojena sa socijalnom reformom, kako bi se tim ljudima koji su hranili građane ove zemlje u teškim vremenima, u periodu sankcija, obezbedilo da dostojanstveno dožive starost. A to stranac ne može znati i osećati – ukazuje Bugarin.
Bivši vojvođanski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić deli mišljenje da “deliveri junit” poljoprivredi neće doneti ništa korisno.
– Koliko je poznato, te jedinice treba da budu sistem komunikacije između ministarstva i koordinatora, to jest predsednika Vlade, ali ne postoji model kako će to da funkcioniše. Ne vidim razlog da se takve stvari rade ukoliko već postoji zakon o državnim službenicima i ako postoje jasne nadležnosti šta se radi u Ministarstvu, šta se radi u Vladi. Stoga je pitanje da li će u poljoprivredi biti više projekta ili neće –- kaže Ješić. – Ako vidimo ko su savetnici predsednika Vlade za poljoprivredu, i kako se u Ministarstvu hvale time što je smanjen ionako mizeran agrarni budžet, nažalost, nema osnova za ambiciju i očekivanja da se tu nešto pozitivno može desiti.
Govoreći o projektima koji su potrebni poljoprivredi, Ješić navodi primer kako se finansiraju aktivnosti iz pokrajinske agrarne kase.
– Te pare nisu velike, ali se troše na transparentan način. Idu u kapitalne investicije, i to je model EU i način finansiranja Evropske unije ka evropskim fondovima. Tu su projekti za vodoprivredu i šumarstvo, a glavna ideja je da se ulaže u kapitalne investicije, da se podstakne kvalitetnija i veća proizvodnja kod primarnih proizvođača. Naravno, i da se otvori tržište i unapredi prerađivačka industrija. To nije administrativna stvar niti stvar dobre volje ministara i sekretara, već opštih ekonomskih okolnosti, vladavine prava, smanjenja korupcije i monopola, a sve je to preduslov za ozbiljnije investicije.
(AgroSmart)