Uspešno završen skrining
Skrininzi za sva poglavlja u pregovorima sa EU uspešno su danas završeni, izjavila je ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja očekuje otvaranje prvih poglavlja tokom ove godine.
„Proces skriniga, odnosno analize domaćeg i predstavljanja evropskog zakonodavstva, pokazuje da smo bili uspešni, da su naši timovi iz resornih ministarstava bili jako dobro pripremljeni i posvećeni i da su izneli posao na pravi način“, rekla je Joksimović Tanjugu.
Ona je ocenila da je jedna od manjkavosti u dosadašnjem procesu bila to što još nije formiran uži pregovarački tim sa kompetentnim ljudima koji će sektorski da prate poglavlja, ističući da će to morati da se učini ove godine, kad nam sledi faza otvaranja pregovora.
„Kad se otvore poglavlja, onda ne pregovaramo o standardima, već o načinima i rokovima kad ćemo da primenimo određene stavke iz zakonodavstva EU u naše zakonodavstvo. Zato su potrebni dobri pregovarači, kako bi se ispregovarali dobri rokovi i najbolji načini primene evropskog standarda“, rekla je Joksimović.
Dodala je da Srbija svakako može da bude ponosna na pregovaračke grupe, koje su činili pre svega zaposleni u resornim ministarstvima, a koje su u procesu skrininga iznele najveći deo posla.
Nakon bilateralnih i eksplanatornih skrininga, odnosno analize domaćeg i predstavljanja evropskog zakonodavstva, objašnjava Joksimović, Evropska komisija u određenom roku pravi izveštaje u kojima ocenjuje usklađenost srpskog zakonodavstva sa evropskim i utvrđuje kriterijume za otvaranje poglavlja, odnosno šta je to što Srbija mora da uradi da bi mogla da otvori poglavlja.
Radi se na akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, najzahtevnija politička poglavlja, koja su već prošla kroz nekoliko faza komentara, kaže Joksimović.
„Na tome se radi da bismo, i ja verujem da hoćemo, ove godine uspeli da otvorimo ta važna politička poglavlja, a ne zaboravljamo ni Poglavlje 35, koje se tiče dijaloga Beograda i Prištine i implementaciju Briselskog sporazuma“, rekla je Joksimović.
Govoreći o pojedinačnim poglavljima i efektima primene onoga što se u njima pregovara, Joksimović je navela i nekoliko primera.
Tako, recimo, u Poglavlju 8, u kojem se tretira politika konkurencije, radi se o tome da će, kad Srbija postane članica EU i ispuni sve zahteve, građani imati niže cene, bolju uslugu i širi izbor na tržištu.
U poglavlju 10, koje se tiče informacionog društva i medija, pregovara se, između ostalog o digitalizaciji i uvođenju elektronskog potpisa, koji skraćuje vreme i troškove poslovanja.
U Poglavlju 11, koje se tiče poljoprivrede i ruralnog razvoja, pregovara se o puno detalja koji zahtevaju dugoročan rad, ali će, kako kaže ministarka, na kraju našim poljoprivrednicima biti dostupno tržište od više od 500 miliona ljudi.
Podsetila je da će srpski poljoprivrednici već od sledeće godine moći da koriste predpristupne fondove, ali i istakla da će ti fondovi biti mnogo veći kad postanemo članica EU, te podsetila na Poljsku koja je, kako je navela, svoju poljoprivredu razvila do „neslućenih razmera“ efikasnim korišćenjem novca EU.
Poglavlja 23 i 24, kaže ministarka, tiču se borbe protiv korupcije, efikasnog i nezavisnog pravosuđa, stabilne pravne države, čime se stvara pogodan okvir za nove investicije.
„U poglavlju 24 govorimo o jednom od najvećih postignuća EU, to je ukidanje unutrašnjih granica, za koje treba puno pripreme, zahteva se intenzivan rad i kad postanete članica EU“, rekla je Joksimović.
Joksimović je rekla i da će Srbija, kad postane članica EU, imati mogućnost punopravnog učešća u programima EU za istraživanje, što znači uključivanje naših naučnika istraživačca u velike projekte za inovacije, istraživanja, nauku, kao i da će sprski studenti moći da studiraju na evropskim univerzitetima pod istim uslovima kao i studenti zemlje u kojoj je univerzitet.
To su sve teme u poglavljima 25 i 26, o nauci, obrazovanju i kulturi, objasnila je Joksimović.
„U okviru poglavlja obrazovanje i kultura, postoje programi EU koji su namenjenji za razvoj, očuvanje i promovisanje kulture i tradicije zemlje članice, tako da se ne radi o utapanju u nešto što ne poznaje i ne vrednuje našu specifičnost, naprotiv za to se izdvajaju velika sredstva“, rekla je Joksimović.