Za pet godina evropski nivo aflatoksina
Srbija bi mogla za pet godina da dostigne evropsku vrednost nivoa aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu i da ona bude stalna, slažu se stručnjaci.
Prema njihovim rečima, to je moguće ostvariti uz bolje uspostavljanje kontrole i monitoringa u celom lancu proizvodnje mleka.
U našoj zemlji je nedavno povećana granica za nivo aflatoksina M1 u mleku na 0,25 mikrograma po kilogramu, a eksperti ističu da nema čarobnog štapića koji bi nas doveo do standarda EU, već se na tome mora raditi godinama.
Profesor Veterinarskog fakulteta Vera Katić izjavila je Tanjugu da je mleko koje se nalazi u našoj zemlji potpuno bezbedno za potrošače jer granična vrednost od 0,25 mikrograma po kilogramu daje sigurnost potrošačima.
„Oni se, konzumirajući takvo mleko, ne izlažu ništa većem riziku nego da je u mleku vrednost od 0,05 mikrograma po kilogramu“, istakla je Katić, dodajući da takvu tvrdnju zasniva na nalazima zajedničke komisije Svetske zdravstvene organizacije i Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu.
Katić je rekla da su rezultati ispitivanja te komisije pokazali da razlika u zaštiti zdravlja ljudi nije značajno veća, pa se može primeniti i jedna i druga granica.
Ona je navela da u svetu velika količina kukuruza, po nekim podacima, i do 30 odsto u određenim godinama može da bude sa većim sadržajem aflatoksina, pa se ne može ostvariti manja granica od 0,5 mikrograma po kilogramu.
Katić je kazala da nivo aflatoksina u kukuruzu zavisi od različitih faktora, a klimatski uslovi su jedan od najvažnijih.
„Treba da se svi prilagodimo na te uslove i da primenom principa dobre poljoprivredne prakse, dobrih uslova skladišta i stalnim praćenjem nalaza aflatoksina B1 u hrani za životinje, moći će se doći do toga da vrednosti u mleku budu ispod 0,05“, istakla je Katić.
Ona je zaključila da nema čarobnog štapića, već se godinama mora pratiti situacija i onda na osnovu tih rezultata razmotriti da li postoje uslove za promenu graničnih vrednosti ili ne.
„Čini mi se, na osnovu iskustva koje imamo u poslednje tri godine kada nam se javljao problem sa nalazom aflatoksina M1 u mleku, da bi možda vremenski period za koji treba razmotriti promenu granice trebalo da bude duži, tri ili pet godina i tada bi dobili stabilnu vrednost“, naglasila je Katić.
Ona je navela da bi svi proizvođači koji su se odlučili za proizvodnju mleka, trebalo da se trude da kroz izbor hrane za muzne krave obezbede proizvodnju mleka u kojoj će granična vrednost biti ispod 0,05.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je da ne treba puno razmišljati o potezu kojim je dozvoljeni nivo aflatoksina povećan na 0,25 i da ga treba smatrati „razumnim“.
Budimović je rekao da je to način da se jednom zauvek reši nivo aflatoksina, a plan je da se svake godine taj nivo smanjuje za po 0,05, i da se dođe do granice od 0,05 koja je bila usklađena sa evropskim standardom.
On je, takođe, istakao da se mora uspostaviti ceo sistem monitoringa, pocevši od edukacije farmera, preko kontrole kukuruza…
„Dobro treba proceniti te nivoe i to treba da bude razvojnog karaktera, da se svake godine za određenu količinu smanjuje nivo aflatoksina i da uspostavimo sistem za kontrolu“, kazao je Budimović.
On je istakao da ne treba tumačiti da sada svi proizvođači imaju maksimalne dozvoljene količine aflatoksina, kao i da odluka o povećanju dozvoljene granice neće uticati na izvoz.
Predlog o povećanju dozvoljenog nivoa aflatoksina donet je na osnovu stručnog mišljenja vodećih institucija u oblasti zdravlja i bezbednosti hrane, u prvom redu Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.
Novi nivo je dva puta rigorozniji od međunarodno priznatog standarda, od 0,5 mikrograma, koji važi u tri četvrtine sveta i zemljama poput SAD, Kine, Rusije, većine zemalja Latinske Amerike i Azije.