Portal pametne poljoprivrede

I kasni rokovi za setvu pšenice cure, a u ovom se poslu nije puno odmaklo. Dobrano se kasni, a razlozi su neskinut kukuruz s njiva i onaj, za ratare mnogo bolniji – besparica. Zbog nje se, kažu, seje sve više semena “s tavana”, pa je pod velikim znakom pitanja kvalitet najvažnijeg jesenjeg posla u poljoprivredi.

-Sigurno je u okolini Subotice zasejano 40 odsto njiva nedeklarisanim semenom. Mnogi poljoprivrednici prave seme u sopstvenoj režiji. Obezbede osnovnu doradu i osnovnu zaštitu tako da ono ima neki kvalitet, ali naravno ne kakav bi trebalo. Da je više novca, sigurno ne bi bilo tako. Ta je praksa ove godine uzela maha jer ratari nisu u mogućnosti da drugačije iznesu teret setve, koja je skuplja nego lane, a uslovi su teži – kaže za portal “Agrosmart” poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivković.

Podsećajući da je pre četiri – pet godina, kada su, kako kaže, i cene i subvencije bile kao svet, nedeklarisanog semena bilo malo, on ukazuje na problem koji je donela izmena zakona o podsticajima u biljnoj i drugim proizvodnjama.

– Subvencionisane površine ograničene su na 20 hektara, za zemljište u državnom vlasništvu se više ne daju, tako da ratari ono što dobiju iskoriste za gorivo, za plaćanje enormno visokih poreza… Na sve to, imali smo ovog leta sušu pa ni rod nije bio očekivan, a apsurdno, cene poljoprivrednih proizvoda ostale su niske – podseća naš sagovornik dodajući da su uštede na semenu „sa tavana“ itekako značajne imajući u vidu paorske ovogodišnje finansije. – Merkantilna pšenica nije na ceni. Stotinu kilograma pšenice koštalo je 1.800 dinara, a ako se tome dodaju troškovi za doradu ili, recimo, za dodatne količine, to je malo više od 2.000 dinara. S druge strane, seme inostranih kompanija staje oko 58 dinara kilogram, odnosno oko 5.800 za stotinu kilograma, što znači da nedeklarisano seme itekako smanjuje troškove. 

Ivković navodi i da poljoprivrednici nisu motivisani za setvu ove žitarice, da ih niske cene od toga odvraćaju iako pšenica preko zime i na proleće ima dovoljno vlage i nije rizična. Ove jeseni situaciju usložnjava i to što kukuruz još uvek nije skinut s njiva zbog vremenskih prilika kakve smo imali kada je bilo vreme za njegovo branje. Ako u narednih nekoliko dana vreme bude povoljno i setva bi trebalo da se ubrza kako bi se primakli planiranim površinama od oko 500.000 hektara. 

Stručnjaci apeluju da se ne seje nedeklarisano seme i upozoravaju na to da seme sa tavana nije ispitano na klijavost i čistoću pa kako proizvođači ne znaju ove parametre, povećavaju količinu semena u setvi i za 50 do 100 kilograma po hektaru. Povećana norma semena sa tavana, ako je klijavost dobra, može stvoriti problem pregustog useva i poleganje a tu su gubici u prinosu i kvalitetu još veći.

Stručnjak Poljoprivredne savetodvane stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić upozorio je da se korišćenjem takvog semena mogu preneti bolesti opasne po zdravlje ljudi i životinja, korovi… Semenom strnih žita se prenose i razmnožavaju korovi od kojih su neki vrlo agresivni i teško se eliminišu: divlji ovas, prilepača, smrdljevak, palamida, poponac… Zakorovljeni usevi, takođe smanjuju prinos.

(Agrosmart)