Triput planiraj, jednom sadi
Većina voćnih vrsta su dugovečne i jednom zasađena voćka na istom mestu ostaje više decenija. Pri zasnivanju voćnjaka moguće su greške koje se kasnije vrlo teško ispravljaju, uz velike troškove ili su čak nepopravljive. Najčešće greške su u izboru vrste, sorte, podloge, uzgojnog oblika krune.
Izbor voćne vrste pri zasnivanju jednog voćnjaka, bilo da se radi o amaterskom ili o plantažnom zasadu, najvažniji je.
Osim klime celog regiona, mora se poznavati i mikroklima na samoj parceli gde će se voćnjak zasnovati da li je okrenut sunčanoj strani, da nije izložen jakim vetrovima…
Biraju se voćne vrste koje su otpornije prema bolestima i štetočinama, koje sazrevaju ranije ili kasnije, i da li redovno i obilno rađaju.
Danas svaka voćna vrsta ima veliki broj sorti. Treba ih dobro upoznati da bi se izabrala prava, jer su posledice grešaka skupe. Pri izboru, poželjno je da ne bude samo jedna sorta, već nekoliko sorti dobrog kvaliteta. Tako ćete obezbediti međusobno oprašivanje i oplođenje voćaka, a samim tim i više plodova. Važno je da se izabrane sorte razlikuju u vremenu sazrevanja.
Izabrali ste vrstu, odlučili ste se i za sorte, ali ne zaboravite na voćne podloge. Njihov uticaj na sorte je izuzetno veliki. Podloge mogu biti sejanci, šljivama i kajsijama kao podloga služi džanarika, breskve se kaleme na vinogradarskoj breskvi, a jabuke na raznim vegetativnim podlogama. Zato se raspitajte koje su podloge najbolje za sorte za koje ste se vi opredelili.
Ako ste se odlučili za vrstu i sortu, preostaje vam drugi deo posla, a to je plan voćnjaka. Da bi se napravio plan voćnjka, moraju se imati sledeći podaci: tip voćnjaka i njegova veličina, način gajenja, raspored pojedinih vrsta i sorti, razmaci u redu i razmak i pravac redova.
(Novosti)